Čaša vode na sat vremena, 500 g voća i 300 g povrća: Šta tačno jesti i piti tokom vrućina

Pravilno rashlađivanje organizma tokom tropskih talasa počinje u tanjiru i čaši, dok jednostavna provera u kupatilu može momentalno da otkrije da li je osoba u opasnosti od dehidracije.

Vrućine koje danima ne popuštaju stavljaju organizam na ozbiljan test i stvaran su rizik po zdravlje svih nas, a posebno dece, trudnica, hroničnih bolesnika i starijih. Zato je potrebno malo više pažnje, nekoliko jednostavnih promena u svakodnevnoj rutini, pametna ishrana i redovan unos vode.

Upravo na to upozoravaju i stručnjaci iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koji su izdali detaljne smernice kako sačuvati zdravlje tokom ekstremnih vrućina.

Kako se ponašati na suncu

Prvo pravilo je da se tokom najtoplijeg dela dana izbegava boravak na otvorenom. Ako je izlazak baš neophodan, obavezno je:

• nošenje lagane odeće svetlih boja, šešira ili kape sa širokim obodom,
• naočara za sunce,
• kao i nanošenje kreme sa zaštitnim faktorom 30+ pola sata pre izlaganja suncu, uz ponavljanje na svaka dva sata.

- Takođe, treba izbegavati naporne fizičke poslove i treninge, a ukoliko se moraju obavljati savetuje se da se to čini u najhladnijem delu dana, između četiri i sedam časova ujutru - navode u "Batutu".

Posebne preporuke za osetljive grupe:

• Bebe i mala deca: Ne bi trebalo da borave napolju u najtoplijem delu dana.
• Trudnice: Izbegavati duži boravak na suncu, uz obaveznu flašicu vode i češće pauze u hladu.
• Starije osobe: Izbegavati boravak napolju u vreme ekstremnih vrućina.

Kako rashladiti dom

Kada je reč o životnom prostoru, cilj je održavati temperaturu ispod 32 stepena danju i 24 stepena noću.

- To se postiže provetravanjem noću i u rano jutro, uz zatvaranje prozora i spuštanje roletni tokom najtoplijeg dela dana - preporučuju iz "Batuta".

Pored toga, stručnjaci savetuju da se isključe svi nepotrebni električni uređaji koji dodatno greju prostor, kao i da se izbegava kuvanje. Klima-uređaj treba podesiti na 27 stepeni, uz kombinaciju sa ventilatorom radi boljeg strujanja vazduha.

Poseban oprez za hronične bolesnike: Pravilo za pritisak i šećer

Tropske vrućine direktno utiču na rad kardiovaskularnog sistema i širenje krvnih sudova, pa hronični bolesnici i osobe koje piju redovnu terapiju moraju biti na dodatnom oprezu.

- Osobe koje uzimaju više lekova treba da se posavetuju sa lekarom zbog uticaja terapije na termoregulaciju - upozoravaju iz "Batuta" i savetuju sledeće:

• Srčani bolesnici: Neophodno je češće merenje krvnog pritiska i vođenje evidencije o vrednostima, kako bi se terapija po potrebi korigovala.
• Dijabetičari: Redovna provera nivoa šećera (glukoze) u krvi i nipošto ne bi trebalo da hodaju bosonogi, kako bi se sprečile povrede i komplikacije.

Stručnjaci dodatno savetuju održavanje kontakta sa bližnjima, nošenje mobilnog telefona i kartice sa ličnim podacima i dijagnozama, u slučaju da osobi pozli.

Hidratacija i pravila ishrane: Čaša vode na sat i 5 obroka

Za odrasle je preporučljivo da unose dve do tri litre tečnosti dnevno - što je otprilike jedna čaša vode na svakih sat vremena, dok alkohol, kafu i zaslađene napitke treba izbegavati. Preporučuje se često tuširanje mlakom vodom i nošenje lagane, svetle odeće od prirodnih materijala.

Saveti za hidrataciju najmlađih i osetljivih grupa:

• Bebama na majčinom mleku: Češće nuditi podoj.
• Bebama na adaptiranoj formuli: Između obroka davati prokuvanu i ohlađenu vodu.
• Odojčad koja već jedu čvrstu hranu i mala deca: Redovno nuditi vodu, voće i povrće bogato tečnošću, uz izbegavanje zaslađenih napitaka.
• Trudnice: Ravnomerno hidrirati organizam vodom, uz obavezno izbegavanje zaslađenih i kofeinskih napitaka.
• Starije osobe i hronični bolesnici: Vodu moraju piti preventivno, pre pojave žeđi, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom u vezi sa terapijom.

Trik za kontrolu hidratacije: Stepen hidratacije najlakše se kontroliše preko boje urina. Svetložuta boja potvrđuje dovoljan unos tečnosti, dok tamna boja signalizira dehidraciju.

Šta tačno treba da se nađe na tanjiru

Tokom vrućina preporučuje se sistem od pet manjih obroka dnevno (doručak, dve užine, lagan ručak i večera).

Dnevni jelovnik treba bazirati na:

• oko 500 grama (g) voća i 300 g svežeg povrća,
• nemasnim mlečnim proizvodima, ribi i dobro obrađenom mesu,
• supama i čorbama koje pomažu nadoknadu izgubljenih elektrolita.

- Neophodno je izbegavati tešku, prženu i brzu hranu, kao i jela sa sirovim jajima, uz strogu higijenu i čuvanje namirnica u frižideru - ističu iz "Batuta".

Preporuke za specifične grupe:

• Trudnice: Treba da jedu češće, a manje obroke, bez previše soli i masnoća, radi sprečavanja otoka i lakšeg varenja.
• Deca i bebe: Ishranu bazirati na lakšoj hrani i voću.
• Starije osobe: Odgovara im lako svarljiva hrana radi zaštite kardiovaskularnog sistema i sprečavanja pada krvnog pritiska.
• Hronični bolesnici: Treba da unose supe i čorbe, uz strogu kontrolu unosa soli u skladu sa savetima lekara.

Pravila za bezbedno putovanje tokom tropskih dana

Za one koji planiraju put tokom tropskih dana, iz "Batuta" savetuju sledeće korake:

1. Pre puta se dobro naspavati i posavetovati se sa lekarom ako ste trudnica, starija osoba ili hronični bolesnik.
2. Provetriti automobil pre ulaska, a klima-uređaj podesiti na 5 do 7 stepeni niže u odnosu na spoljašnju temperaturu.
3. Praviti pauze na svakih dva sata vožnje radi provetravanja, osveženja, unosa tečnosti i laganog istezanja.

- Nikada ne ostavljajte decu, starije i kućne ljubimce u parkiranom vozilu zbog opasnosti od brzog pregrevanja i toplotnog udara - apeluju iz Instituta.

Moguće zdravstvene tegobe: Kako prepoznati simptome i pružiti pomoć

Pravovremeno prepoznavanje zdravstvenih tegoba i simptoma izazvanih visokim temperaturama ključno je za adekvatnu reakciju i sprečavanje ozbiljnijih posledica.

• Toplotni osip: Nastaje zbog neisparavanja znoja i vlažne kože, a rešava se češćim presvlačenjem u suvu odeću.
• Toplotni edem: Predstavlja oticanje ruku i nogu kod neaklimatizovanih osoba. Prolazi boravkom u rashlađenoj ili klimatizovanoj prostoriji, podizanjem nogu iznad nivoa srca i stavljanjem hladnih obloga.
• Toplotna sinkopa: Kratkotrajni gubitak svesti usled dehidracije koji zahteva vodoravan položaj, podizanje nogu, rashlađivanje i uzimanje vode ili napitaka sa elektrolitima u malim gutljajima - tek kada se osoba osvesti.
• Toplotni grčevi: Manifestuju se bolnim grčevima mišića. Zahtevaju da se odmah prekine aktivnost, skloni u hlad, uzimaju napici sa elektrolitima i da se miruje (uz lekarsku pomoć ako traju duže od sat vremena).
• Toplotna iscrpljenost: Prepoznaje se po obilnom znojenju, nesvestici, glavobolji, mučnini i grčevima u mišićima.

Toplotni udar je stanje opasno po život

Toplotni udar je najteže stanje opasno po život, sa suvom, crvenom i vrelom kožom jer prestaje znojenje, a javljaju se i teški neurološki simptomi poput konfuzije, dezorijentacije, bunila, grčeva celog tela ili potpunog gubitka svesti.

Kod sumnje na toplotni udar odmah treba pozvati Hitnu pomoć (194), a dok lekari ne stignu treba uraditi sledeće:

• Odmah premestiti osobu u hlad i skinuti joj suvišnu odeću.
• Započeti agresivno hlađenje: prskanjem vodom, polivanjem, stavljanjem leda ili hladnih obloga na vrat, pazuhe i prepone.
• Važno: Unošenje tečnosti na usta strogo je zabranjeno ako je osoba dezorijentisana ili bez svesti.

- Svaka promena opšteg stanja u uslovima ekstremnih vrućina zahteva ozbiljnost i hitnu reakciju. Ukoliko primetite simptome poput upornih grčeva, jakog iscrpljenja ili znakove toplotnog udara, nemojte odlagati traženje stručne medicinske pomoći, jer brza intervencija spašava život - poručuju iz "Batuta".

Zašto ne treba piti ledenu vodu po vrućini

Limunada sa malo soli - zašto je dobro da se pije po vrućini