Znaci da se rak pluća proširio na nadbubrežne žlezde: Put kojim stiže do njih, presudan za preživljavanje

Put kojim rak pluća stiže do nadbubrežnih žlezda - kroz krvotok ili limfu, može da bude presudan faktor za preživljavanje.

Nadbubrežne žlezde su jedno od najčešćih mesta na koje se rak pluća širi (metastazira), a neretko su promene upravo na ovim malim endokrinim organima prvi znak da karcinom uopšte postoji.

Iako takva dijagnoza automatski označava četvrti, poslednji stadijum bolesti, savremena medicina pravi jasnu razliku u tome kako su se ćelije raka proširile.

Rak pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom jer, nažalost, najčešće ne daje simptome dok se proširi na ostale organe (metastatski rak pluća). Istraživanja pokazuju da se kod više od 70 odsto pacijenata rak pluća otkrije tek u ovoj, metastatskoj fazi.

Rak pluća koji se širi na nadbubrežne žlezde

Generalno, rak pluća se najčešće širi na sledeće delove tela:

• nadbubrežne žlezde,
• kosti,
• mozak,
• jetra,
• limfni čvorovi.

Rak pluća koji se proširio na nadbubrežne žlezde u medicini je poznat kao nadbubrežna metastaza. Ovo nije retka pojava: kod 2-3 odsto pacijenata ove metastaze su prisutne već u trenutku prve dijagnoze, a ponekad su one i prvi simptom koji uopšte ukazuje na karcinom u plućima (izvor: Anticancer research).

Iako to zvuči obeshrabrujuće, važno je znati da metastaze na nadbubrežnim žlezdama nisu isto što i širenje raka pluća na mozak ili kosti – naročito ako se nalaze na istoj strani tela gde je i primarni tumor.

Šta su nadbubrežne žlezde i zašto su "privlačne" raku

Reč je o malim žlezdama u obliku zaobljenog trougla koje su smeštene na vrhu svakog bubrega. Kao vitalni deo endokrinog sistema, one su odgovorne za lučenje nekoliko važnih hormona - zaduženih za metabolizam, krvni pritisak, imuni sistem i odgovor na stres, kao što su:

• kortizol,
• adrenalin (epinefrin),
• aldosteron,
• noradrenalin (norepinefrin).

Upravo zbog njihove funkcije i prokrvljenosti, one su česta meta metastaza različitih karcinoma.

Rak pluća kao glavni izvor metastaza na nadbubrežnim žlezdama

Iako mnogi karcinomi mogu da se prošire na ove žlezde, rak pluća prednjači. Studija objavljena 2014. godine u časopisu "Journal of Thoracic Oncology" otkrila je sledeću učestalost metastaza u nadbubrežnoj žlezdi prema primarnom izvoru:

• rak pluća: 35 odsto,
• rak želuca: 14 odsto,
• rak jednjaka: 12 odsto,
• rak jetre: 10 odsto.

Ostatak čine karcinomi kao što su rak bubrega, rak dojke, rak debelog creva, melanom (rak kože) i limfom (rak krvi).

Studije autopsija pokazuju prisustvo metastaza u nadbubrežnoj žlezdi kod čak 42 odsto pacijenata koji imaju nesitnoćelijski karcinom pluća - najčešći tip raka pluća.

Osim toga, oko 10 odsto svih pacijenata sa rakom pluća ima metastaze u obe nadbubrežne žlezde istovremeno.

Skriveni simptomi: Samo 5 odsto pacijenata oseća promene

Metastaze u nadbubrežnim žlezdama su podmukle jer uglavnom ne izazivaju nikakve jasne simptome. Zapravo, svega 5 odsto ljudi sa ovim metastazama oseća ikakve tegobe (izvor: Anticancer research).

U većini slučajeva, metastaze na nadbubrežnim žlezdama se otkrivaju slučajno, putem testova snimanja kao što kompjuterska tomografija (CT skener), magnetna rezonanca (MRI) ili PET skener.

Ako se simptomi ipak pojave, oni mogu da uključuju:

• bol u leđima (obično u srednjem delu leđa),
• bol u stomaku,
• krvarenje u abdomenu (hemoragija).

U težim slučajevima, kada rak značajno uništi tkivo obe žlezde, može doći do Adisonove bolesti (primarne adrenalne insuficijencije), koju prate:

• ekstremni umor i slabost,
• nizak krvni pritisak (hipotenzija),
• pad šećera u krvi (hipoglikemija),
• disbalans elektrolita kao što je nizak nivo natrijuma (hiponatremija) a visok nivo kalijuma (hiperkalemija).

Savremene metode lečenja

Ako skeniranje ukaže na promene, lekar može da preporuči biopsiju vođenu CT skenerom kako bi se potvrdilo da je reč o metastatskom raku. Međutim, ako pacijent već ima metastaze na drugim mestima, dodatna biopsija same žlezde često nije neophodna jer se podrazumeva da je reč o istom procesu.

Nekada je četvrti stadijum raka pluća značio veoma sužene opcije, ali danas kombinacija agresivnog lokalnog tretmana i novih lekova značajno produžava život.

Lečenje varira od pacijenta do pacijenta. Kod onih sa krvarenjem, operacija uklanjanja tumora i nadbubrežne žlezde (adrenalektomija) je obično neophodna za hitnu kontrolu simptoma.

1. Sistemska terapija primarnog tumora

Lečenje raka pluća u stadijumu 4 danas uključuje imunoterapiju, ciljane terapije, hemoterapiju i radioterapiju.

• Ciljana terapija: Ako su prisutne specifične mutacije, rak može da se tretira gotovo kao hronična bolest. Na primer, kod ALK-pozitivnog raka pluća, studija iz 2018. u časopusu "Journal of Thoracic Oncology", pokazala je da je medijalno preživljavanje uz adekvatan tretman bilo 6,8 godina, uprkos stadijumu 4.
• Imunoterapija: Odobrena 2014. godine, ova metoda kod nekih pacijenata daje trajne odgovore, držeći bolest pod kontrolom dugi niz godina.

2. Kurativni pristup

Za izolovanu metastazu na nadbubrežnoj žlezdi koriste se agresivne lokalne metode:

• Hirurgija (adrenalektomija): Može da se izvede otvorenim putem ili laparoskopski.
• SBRT (stereotaksična radioterapija): Koristi visoke doze zračenja na malom području. Studije pokazuju da je ukupna stopa preživljavanja nakon dve godine korišćenjem SBRT-a iznosi 54 odsto.
• Perkutana ablacija: Vođena snimkom, ova metoda može da produži period bez progresije bolesti. Podaci pokazuju da je petogodišnje preživljavanje nakon ove procedure kod svih tipova tumora oko 34 odsto.

Zašto strana tela na kojoj je metastaza pravi ključnu razliku

Odgovor na pitanje zašto određene metastaze nadbubrežne žlezde imaju znatno bolju prognozu krije se u "putu" kojim se rak širi kroz organizam. Generalno govoreći, rak se širi na tri načina:

• direktnim napadom na obližnje tkivo,
• kroz limfni sistem
• ili putem krvotoka.

Naučna istraživanja ukazuju na fascinantnu razliku:

• Ipsilateralne metastaze (na istoj strani gde je i tumor pluća): Stručnjaci smatraju da su povezane sa limfnim sistemom. Kada ćelije raka putuju limfom, one se usput zaustavljaju u limfnim čvorovima koji služe kao svojevrsni filteri. Zbog toga rak do nadbubrežne žlezde stiže direktnijim, lokalizovanim putem, obično na istoj strani tela.
• Kontralateralne metastaze (na suprotnoj strani od tumora): Smatra se da su povezane sa krvotokom. Kada ćelije uđu u krv, one neprestano cirkulišu kroz celo telo bez prekida. To obično dovodi do raširenije bolesti, jer je mnogo više organa istovremeno izloženo ćelijama raka.

Šta kažu brojke: Moć rane intervencije

Mala, ali značajna studija objavljena 2011. godine (čiji su rezultati potvrđeni u analizi 2014. u časopisu "Journal of Thoracic Oncology", otkrila je drastične razlike u ishodima lečenja u zavisnosti od ove putanje:

• Kod pacijenata kojima je istovremeno hirurški uklonjen primarni tumor pluća i metastaza na nadbubrežnoj žlezdi na istoj strani tela, petogodišnja stopa preživljavanja iznosila je neverovatnih 83 odsto.
• Nasuprot tome, kod pacijenata kod kojih se rak proširio na nadbubrežnu žlezdu na suprotnoj strani tela, ista studija je pokazala da su šanse za petogodišnje preživljavanje bile minimalne, praktično bez šansi.

Ovi podaci jasno ukazuju na to da agresivan hirurški pristup kod lokalizovanog širenja (putem limfe) može dati izuzetne rezultate, dok širenje putem krvi zahteva drugačiji, sistemski pristup lečenju.

(Verywell Health)