Genetsko nasleđe predstavlja složen proces u kojem 20.000 gena oblikuje sve, od boje kose do inteligencije. Iako svaki roditelj donosi polovinu genetskog materijala, konačan ishod je jedinstvena mešavina koja određuje fizičke karakteristike i zdravstvene predispozicije. Stručnjaci otkrivaju koje osobine nasleđujemo prvenstveno od majke, a koje od oca.

Iako su određene karakteristike poput pegica ili rupica na obrazima direktno nasledne, većina njih zavisi od interakcije nasleđenog koda i faktora životne sredine. Genetički savetnici naglašavaju da samo mali deo gena ima potpunu penetrantnost, što znači da predispozicija za određeno ponašanje ili bolest ne podrazumeva nužno i njihov razvoj u budućnosti.

- U vašem telu postoji 20.000 gena, a polovina dolazi od vaše mame, dok druga polovina dolazi od vašeg tate. Svaki gen kodira jedan protein ili supstancu, a ova mešavina je recept za vas, od boje kose i očiju do visine i predispozicije za određene bolesti - kaže Heder Hampel, genetički savetnik u Centru za rak 'City of Hope' u Duarteu, Kalifornija.

Šta su nasleđene osobine

Postoji mnogo načina na koje mogu da se naslede osobine od roditelja.

Nasleđivanje se odvija kroz dva osnovna mehanizma. Prvi podrazumeva dominantne gene, gde je za ispoljavanje određene osobine dovoljno da je poseduje samo jedan roditelj. Tipičan primer je smeđa boja očiju, koja se kao dominantna karakteristika najčešće prenosi na potomstvo.

Drugi mehanizam funkcioniše putem recesivnih gena, što znači da oba roditelja moraju da budu nosioci određenog gena kako bi se ta osobina manifestovala. Tako se plave oči kod dece javljaju isključivo ako oba roditelja nose taj gen, bez obzira na to što njihova sopstvena boja očiju može da bude drugačija.

- Kod dominantnog nasleđivanja, varijanta jednog gena od vaše mame ili tate može uticati na to da li ćete dobiti tu osobinu. Kod recesivne osobine, potrebno je da nasledite varijantu gena i od mame i od tate - objašnjava Tejlor Sabato, licencirani genetički savetnik u Ohaju.

Postoje i složeniji obrasci nasleđivanja gena koji zahtevaju višestruke varijante gena od mame ili tate da bi se razvila neka osobina ili stanje, ali najčešći obrazac nasleđivanja je X-vezano nasleđivanje. To su stanja na koja utiču varijante gena na X hromozomu.

- Varijacije unutar kodirajuće sekvence gena uzrokuju razlike među nama, uključujući benigne stvari poput boje kose i/ili medicinska stanja, kao što su srpasta anemija ili cistična fibroza - kaže Sabato.

Koje od tih nasleđenih osobina se dobija od mame, a koje dolaze od tate:

Inteligencija

Nasleđuje se od: mame

Da li je inteligencija nasleđena? Delimično. Istraživanja su otkrila da je dvostruko verovatnije da deca naslede inteligenciju od svojih majki. Zdrav razum bi mogao da sugeriše da deca nasleđuju inteligenciju od oba roditelja. Međutim, nekoliko studija je otkrilo da određeni geni deluju drugačije.

Geni koji određuju inteligenciju nalaze se na hromozomu X.

A, pošto žene nose dva X hromozoma, a muškarci samo jedan, zaključak je da je dvostruko verovatnije da će žene preneti nasleđene osobine povezane sa inteligencijom.

Dokazi datiraju decenijama unazad. Jedna longitudinalna analiza koju je sprovela Jedinica za socijalne i javno-zdravstvene nauke Saveta za medicinska istraživanja u Glazgovu, Škotska, intervjuisala je 12.686 ljudi uzrasta od 14 do 22 godine svake godine između 1994. i 2004. godine. Nakon što su uzeli u obzir njihov IQ, rasu, obrazovanje i socio-ekonomski status, istraživači su otkrili da je najbolji prediktor inteligencije bio, ponovo, majčin IQ. Zapravo, IQ mladih ljudi varirao je u proseku samo 15 poena u odnosu na IQ njihovih majki.

Inteligenciju formira mnogo više od same genetike. Naučnici procenjuju da je samo oko 40 odsto inteligencije nasledno, prema radu u Međunarodnoj enciklopediji socijalnih i bihevioralnih nauka, dok na ostalih 60 odsto utiču faktori životne sredine i negenetski uticaji.

Rizik od određenih karcinoma

Nasleđuje se od: mame i tate

Geni za podložnost raku su dominantni geni.

- Ako imate jednu grešku u jednom genu na jednoj strani vaše porodice, imate 50 odsto povećanu šansu da nasledite taj gen za rak, i 50 odsto šanse da niste i da nemate povećan rizik od tog raka - kaže Hampel za Reader's Digest.

Jedan od najčešćih je Linčov sindrom, koji uključuje mutaciju u genima MLH1, MSH2, MSH6, PMS2 ili EPCAM. To može da znači povišen rizik od kolorektalnog karcinoma, karcinoma endometrijuma, karcinoma jajnika i drugih povezanih karcinoma. BRCA geni takođe mogu da povećaju rizik od raka dojke i jajnika.

- Ali evo kvake: Ne morate imati organ da biste imali gen. Zapravo, gen za rak jajnika možete dobiti od svog oca, kao i gen za rak dojke. A muškarci koji imaju mutaciju BRCA1 ili BRCA2 gena imaju veći rizik od razvoja raka prostate i drugih karcinoma takođe - kaže Hampel.

Obrasci spavanja

Nasleđuje se od: mame

Problemi sa spavanjem, poput čestog buđenja ili hroničnog umora, često su povezani sa genetskim faktorima koji se prenose majčinom linijom. Istraživanje u novembarskom izdanju časopisa Journal of Child Psychology and Psychiatry iz 2023. godine pokazalo je da je genetska predispozicija za razvoj insomnije kod dece bila povezana sa simptomima sličnim insomniji koje su prijavile njihove majke.

Visok holesterol

Nasleđuje se od: mame i tate

- Jedete hranu sa malo masti i redovno vežbate, a vaš holesterol je i dalje nebeski visok. O čemu se radi? Određeni geni se takođe mogu preneti od oba roditelja, uključujući i onaj koji uzrokuje visok holesterol - kaže Hampel.

Porodična hiperholesterolemija pogađa oko 1 od 250 ljudi i povećava verovatnoću razvoja srčanih bolesti u ranoj mladosti.

- Prenosi se greškama u genima LDLR, APOB i PCSK9, koji utiču na to kako vaše telo reguliše i uklanja holesterol iz krvi - kaže Hampel.

Danas je dostupno genetsko testiranje za proveru mutacija u ovim genima. U slučajevima kada se potvrdi nasleđeni visoki holesterol, neophodna je konsultacija sa lekarom kako bi se definisale aktivne mere zaštite zdravlja srca.

Sposobnost fokusiranja

Nasleđuje se od: mame

Deca čije su majke imale nivoe moždane hemikalije serotonina niže od normalnih imala su 1,5 do 2,5 puta veću verovatnoću da razviju poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) kasnije u životu nego deca čije su majke imale normalne nivoe serotonina, prema studiji objavljenoj u JAMA Psychiatry.

Problemi sa vidom

Nasleđuje se od: mame i tate

Postoji nekoliko stanja koja ograničavaju vid, a koja mogu da se prenesu od roditelja, uključujući Štargartovu bolest, Ašerov sindrom i retinitis pigmentosa (RP).

Trenutno ne postoji način da se ponište ovi rizici ako se naslede varijante gena povezane sa tim bolestima. Međutim, razgovor sa oftalmologom ili genetičkim savetnikom može da bude koristan ako su ova stanja prisutna u porodičnoj istoriji ili ako je lično dijagnostikovano bilo koje od ovih stanja vida.

Sposobnost mršavljenja ili gojenja

Nasleđuje se od: mame i tate

Postoje dve vrste masti u telu: smeđa mast, koja ubrzava metabolizam i pomaže da se održi zdrava težina, i bela mast, koja je "loša“ mast i može da izazove gojaznost i bolesti. Svako ima obe vrste, ali to koliko smeđe masti postoji, a samim tim i koliko je brz metabolizam, može da bude nasleđeno od mame, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature.

Međutim, dok mama možda pomaže sa smeđom mašću, za postojanje bele masti može da se krivi tata. Ista studija je otkrila da količina masti koja se skladišti, naročito oko organa, može da bude delimično određena genima prenetim od oca, kažu istraživači.

Ipak, nije tako jednostavno, kaže Sabato. Ne postoji jedan gen koji može da utiče na sposobnost gubitka težine.

- Postoji mnogo faktora životne sredine i genetskih faktora koje još nismo precizno definisali, a koji igraju ulogu u vašoj sposobnosti da dobijete ili izgubite na težini. Postoje medicinska stanja, kao što su dijabetes ili sindrom policističnih jajnika (PCOS), koja mogu otežati gubitak težine. Iz genetičke perspektive, istraživanja sugerišu da postoje mnoge varijante gena koje mogu povećati rizik za ova stanja - kaže ona.

Ran ulazak u pubertet

Nasleđuje se od: tate

Pubertet, i sve one zabavne prekretnice koje dolaze s njim, poput akni, mutiranja glasa ili dobijanja prve menstruacije, su ritual prelaska i očigledno, jedna od onih nasleđenih osobina, na neki način.

Genetika oba roditelja igra ulogu u tome kada tačno počinje velika promena, ali ako je osoba rano ušla u pubertet, pre 8. godine kod devojčica i 9. godine kod dečaka, to može da bude zbog gena koji je nasledila od oca, prema studiji objavljenoj u New England Journal of Medicine.

Konkretno, identifikovana je genetska mutacija koja uzrokuje određenu vrstu prevremenog puberteta. U slučajevima prisustva ove mutacije, fiziološke promene karakteristične za taj period nastupaju znatno ranije u odnosu na vršnjake.

Pamćenje

Nasleđuje se od: mame

Već neko vreme je poznato da porodična istorija Alchajmerove bolesti značajno povećava rizik od razvoja te bolesti, ali nova studija objavljena u Biological Psychiatry otkrila je da genetski rizik prvenstveno dolazi od majke.

Alchajmerova bolest predstavlja najčešći uzrok demencije u poznom životnom dobu, zbog čega istraživači ističu važnost poznavanja faktora rizika. Medicinska istorija majke smatra se ključnim indikatorom, a rano prepoznavanje genetskih predispozicija omogućava blagovremeno preduzimanje mera za zaštitu zdravlja mozga.

Plodnost

Nasleđuje se od: tate

Na plodnost žene može da utiče gen koji je nasledila od oca, prema studiji objavljenoj u časopisu Science. U normalnoj jajnoj ćeliji, deo ćelije koji se zove centriole se eliminiše kao deo prirodnog procesa razvoja. Međutim, ako centriole nisu eliminisane, često zbog genetske disfunkcije koju je preneo njen tata, tada žena može da bude sterilna, objasnili su istraživači.

Linija kose koja se povlači

Nasleđuje se od: mame… možda

Možda ste čuli da je način i vreme kada muškarac gubi kosu posledica nasleđene osobine sa mamine strane. Međutim, studija objavljena u PLoS Genetics, koja je analizirala više od 55.000 muškaraca, sugeriše da je to možda mit.

Istraživači su otkrili 287 nezavisnih genetskih signala koji su povezani sa muškim tipom gubitka kose, i dok je 40 pronađeno na X hromozomu, što znači da su nasleđeni sa majčine strane, ostatak je bio rasut po DNK nasleđenoj od oba roditelja. Zanimljivo je da se čini da su neki geni povezani sa gubitkom kose takođe povezani sa povećanim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca.