Cilj ovih mera je produženje životnog veka uređaja, smanjenje elektronskog otpada i omogućavanje 'prava na popravku'
Ova pravila verovatno će postati globalni standard, zajedno sa novim oznakama izdržljivosti i digitalnim pasošima za bolju transparentnost i održivost
Zaboravite na telefone kod kojih je zamena baterije prava noćna mora. Evropska unija uvodi sveobuhvatna pravila koja će iz korena promeniti način na koji se pametni telefoni dizajniraju, koriste i popravljaju, sa ciljem produženja njihovog životnog veka i smanjenja ogromne količine elektronskog otpada.
Svet tehnologije je na pragu revolucije koja podseća na neka starija, jednostavnija vremena. Od 18. februara 2027. godine, proizvođači koji prodaju mobilne telefone, tablete i druge prenosive uređaje na tržištu Evropske unije moraće da se pridržavaju novog, strogog pravila – baterije u njihovim proizvodima moraće biti lako uklonjive i zamenjive od strane samih korisnika.
Ova odredba, deo šire Uredbe o baterijama, označava kraj ere zapečaćenih uređaja čija je popravka često skuplja od kupovine novog. U praksi, to znači da za zamenu baterije više neće biti potrebni specijalizovani alati ili odlazak u ovlašćeni servis, već će korisnici to moći da urade sami koristeći komercijalno dostupne alate, a u nekim slučajevima i bez ikakvih alata. Time se direktno napada model planiranog zastarevanja koji je dominirao industrijom više od decenije.
Ove promene nisu izolovan "hir Brisela", već ključni deo strategije Evropskog zelenog plana i sve jačeg pokreta za "pravo na popravku".
Cilj je uspostaviti kružnu ekonomiju u kojoj se resursi koriste duže i efikasnije. Uredba o baterijama dopunjuje se drugim važnim zakonima, poput Direktive o popravci dobara, koja proizvođačima nameće obavezu popravke uređaja po razumnoj ceni i nakon isteka garancije.
Nadalje, proizvođači će morati da obezbede dostupnost ključnih rezervnih delova, poput ekrana, kamera i priključaka za punjenje, do sedam godina nakon što se model povuče sa tržišta, dok će rezervne baterije morati biti dostupne najmanje pet godina. Uz to, uređaji će morati da primaju bezbednosne i softverske nadogradnje najmanje pet godina, čime se sprečava njihovo prerano povlačenje zbog zastarelog softvera.
Izuzetak od pravila
Ipak, dok su mnogi korisnici sa oduševljenjem dočekali vest o povratku lako zamenjivih baterija, u samoj regulativi postoji važan izuzetak koji bi mogao da ublaži njen početni uticaj, barem kada je reč o premijum uređajima.
Naime, proizvođači su oslobođeni obaveze da bateriju učine zamenjivom od strane krajnjeg korisnika ako ona zadovoljava visoke standarde izdržljivosti. Konkretno, ako baterija zadrži najmanje 80 procenata svog početnog kapaciteta i nakon hiljadu ciklusa punjenja, proizvođač može ograničiti njenu zamenu isključivo na nezavisne profesionalne servisere. Iako će delovi i alati i dalje morati biti dostupni, prosečan korisnik neće moći samostalno da obavi zamenu.
Ovaj izuzetak je značajan jer vodeći svetski proizvođači već danas proizvode baterije koje ispunjavaju, pa čak i premašuju, te uslove. Apple, na primer, tvrdi da baterije u njihovim novijim modelima, počev od iPhone 15, zadovoljavaju taj kriterijum, a slične standarde postižu i drugi veliki igrači poput Samsunga i Google-a. To znači da se nostalgija za telefonima kod kojih se baterija mogla zameniti za nekoliko sekundi možda neće u potpunosti ostvariti kod najskupljih modela.
Umesto toga, promena će biti suptilnija, ali i dalje značajna: ojačaće se nezavisni servisi, sprečiće se softverske blokade koje onemogućavaju korišćenje neoriginalnih delova i obezbediće se dugoročna dostupnost komponenti, čineći popravke isplativijim i dostupnijim nego ikada ranije.
Šta ovo znači za globalno tržište?
Iako se ova pravila odnose isključivo na Evropsku uniju, njihov uticaj će se gotovo sigurno osetiti širom sveta. Fenomen poznat kao „briselski efekat“ opisuje kako evropski standardi, zbog veličine i ekonomske snage tržišta EU, često postaju globalna norma. Proizvođačima je logistički i finansijski neisplativo razvijati i proizvoditi potpuno različite verzije uređaja za različite regione.
Zato je mnogo jednostavnije prilagoditi globalni dizajn najstrožim propisima, a to su u ovom slučaju oni evropski. Najbolji primer za to je nedavno uvođenje standardizovanog USB-C priključka, koji je nakon odluke EU postao standard na gotovo svim novim uređajima, bez obzira na to gde se prodaju. Sličan scenario očekuje se i sa pravilima o baterijama i popravkama.
Više od baterija: Celovit pristup održivosti
Fokus na baterije je samo deo mnogo šire slike. Evropska unija zahteva celovit pristup održivosti koji obuhvata ceo životni ciklus proizvoda. Uskoro će biti uvedene i nove energetske oznake koje će kupcima jasno prikazivati ne samo energetsku efikasnost, već i očekivano trajanje baterije i ocenu popravljivosti uređaja. Proizvodi će takođe morati da zadovolje strože kriterijume fizičke izdržljivosti, uključujući otpornost na padove, ogrebotine i zaštitu od prašine i vode.
Jedna od najinovativnijih mera je uvođenje „digitalnog pasoša“ za baterije, kojem će se pristupati putem QR koda. On će sadržati detaljne informacije o poreklu sirovina, ugljeničnom otisku, performansama i pravilnom načinu reciklaže, pružajući potpunu transparentnost potrošačima i serviserima. Sve ove mere zajedno predstavljaju snažan zaokret ka odgovornijoj i održivijoj budućnosti potrošačke elektronike.
(Izvor: Poslovni.hr)
