Inflamatorne bolesti creva nisu prolazna tegoba ili "samo" problem sa stomakom: Simptomi koje ne treba trpeti

Inflamatorne bolesti creva nisu prolazna tegoba ili samo problem sa stomakom, već hronične, imunski posredovane bolesti koje mogu uticati na svakodnevni život i kod kojih je, takođe, rana dijagnoza i lečenje presudno, poruka je stručnjaka na konferenciji koja je održana u ssrets Svetskom danu inflamatornih bolesti creva a pod sloganom "Zajedno u borbi za bolje lečenje inflamatornih bolesti creva: Podrška, razumevanje, snaga“.

Oni su poručili da inflamatorne bolesti creva mogu biti teške, ali pacijent ne sme biti sam. Uz znanje, savremenu terapiju, dostupnost, digitalno praćenje i podršku zajednice, cilj nije samo preživeti bolest - cilj je živeti kvalitetno.

Događaj je organizovan juče u Palati nauke u Beogradu sa ciljem da se pacijentima, porodicama, medijima, lekarima i institucijama pošalje jasna poruka - ulcerozni kolitis i Kronova bolest zahtevaju rano prepoznavanje, savremeno lečenje, kontinuirano praćenje i sistemsku podršku.

Na konferenciji je istaknuto da inflamatorne bolesti creva nisu prolazna tegoba ili samo problem sa stomakom.

Profesorka dr Nataša Zdravković, gastroenterohepatolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac istakla je da su one hronične, imunski posredovane bolesti koje mogu uticati na svakodnevni život, školovanje, posao, planiranje porodice, mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje.

Iako su često nevidljive za okolinu, za pacijenta su svakodnevno prisutne - kroz bol, krv u stolici, umor, anemiju, strah od pogoršanja i potrebu da se život stalno prilagođava bolesti.

Simptomi koje ne treba pripisivati stresu

Stručnjaci poručuju da je rana dijagnoza presudna.

S tim u veti, profesorka dr Vesna Brzački, gastroenterohepatolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Niš navela je koje simptome ne treba trpeti ili pripisivati stresu.

Među njima su:

• krv u stolici,
• dugotrajna dijareja,
• noćne stolice,
• gubitak telesne mase,
• anemija,
• temperatura,
• hronični umor.

Pravovremeno upućivanje gastroenterologu, adekvatna dijagnostika i jasni terapijski ciljevi mogu promeniti tok bolesti i smanjiti rizik od komplikacija, hospitalizacija i operacija.

Profesorka dr Aleksandra Pavlović Marković, gastroenterohepatolog i direktor Klinike za gastroenterologiju u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije rekla je da je gastroenterologija u Srbiji značajno napredovala, i da imamo stručnjake koji prate evropske i svetske preporuke.

- Imamo centre koji imaju iskustvo u lečenju kompleksnih IBD pacijenata. Imamo savremene dijagnostičke metode, biološku terapiju, sve više znanja o terapijskom praćenju lekova i sve više podataka iz realne kliničke prakse. Potrebni su nam jasni putevi upućivanja, registri, digitalna evidencija, centri izvrsnosti, mreža saradnje sa regionalnim ustanovama, edukacija lekara primarne zaštite i standardizovano praćenje pacijenata. Gastroenterologija 21. veka nije samo dobra endoskopija i dobar lek. To je sistem koji zna da prepozna, planira, prati, meri i reaguje - pojasnila je ona.

Docent dr Srđan Marković, gastroenterohepatolog iz KBC “Zvezdara” poručuje da savremeno lečenje danas ne znači samo smirivanje simptoma.

Cilj je duboka i stabilna kontrola zapaljenja, normalizacija biomarkera, endoskopsko zarastanje sluzokože, očuvanje funkcije creva i dobar kvalitet života. Zato je neophodno da se pacijent ne prati sporadično, već organizovano, prema jasnim ciljevima i uz multidisciplinarni pristup.

Mesto biološke terapije i telemedicine

Poseban akcenat konferencije bio je na decentralizaciji biološke terapije i telemedicini. Pacijent koji je stabilan ne bi trebalo da gubi čitav dan, posao i energiju samo da bi dobio terapiju koju, uz jasno definisane protokole i nadzor referentnog centra, može primiti bliže mestu stanovanja.

- Telemedicina, s druge strane, ne treba da zameni lekara, već da spreči tišinu između dve kontrole – da omogući ranije prepoznavanje pogoršanja, praćenje simptoma, laboratorije i neželjenih efekata terapije - poručio je doc. dr Marković.

U ovom procesu nezamenljiva je uloga udruženja pacijenata. Olivera Ćulibrk, predsednica udruženja pacijenata sa Kronovom bolesti i ulceroznim kolitisim je istakla da oni pružaju podršku, edukaciju, razmenu iskustava, znanja i da predstavljaju glas pacijenata koji se često ne čuju dovoljno.

U saradnji lekara, pacijenata, udruženja i medija nalazi se ključ za bolje razumevanje bolesti.