Zašto nas po povratku sa letovanja na posao sačeka "hladan tuš": Dr Aničić otkriva uzrok post-holiday depresije i kada je vreme da se pokuca na vrata psihijatra

Povratak sa plaže u kancelariju za mnoge je pravi psihološki šok. I dok se društvene mreže još šarene od fotografija plaža, koktela i morskih zalazaka sunca, u stvarnosti stotine hiljada ljudi prolazi kroz istu agoniju - bezvoljnost, nesanicu i hronični umor.

“Tek sam tri dana na poslu, a umornija sam nego pre odlaska na letovanje”, “Bukvalno mi pada mrak na oči kad pomislim da u ponedeljak moram da uđem u kancelariju i otvorim više od 300 nepročitanih mejlova”, “Ne živi mi se od pomisli na rutinu, gužvu u saobraćaju i pritisak koji me čeka”, komentari su na društvenim mrežama onih koji su se upravo vratili sa godišnjeg odmora.

Pojedini tu teskobu i povratak u radnu svakodnevicu vide i kao - depresiju posle godišnjih odmora.

Postoji li uopšte "post-holiday" depresija

Objašnjavajući samu prirodu ove pojave, dr Aleksandra Aničić, psihijatar i subspecijalista sudske psihijatrije, razjašnjava važnu stručnu činjenicu - takozvana "post-holiday" depresija ne postoji u zvaničnoj medicinskoj klasifikaciji.

- Tako nešto nije utemeljena dijagnoza i ne postoji u psihijatriji, ali je nešto sa čim se mi veoma često susrećemo u praksi. Posle godišnjih odmora javljaju se promene raspoloženja, nervoza, nesanica i slični simptomi – naglašava dr Aničić.

Ona ističe da je ključno napraviti jasnu trijažu simptoma i naučiti građane kada su pomenute reakcije potpuno uobičajene i prirodne, a kada nastupa trenutak da se potraži stručna pomoć.

Kriterijum "2-3 dana" naspram "2-3 nedelje"

Na pitanje kako prepoznati granicu između prolaznog prilagođavanja na stres i ozbiljnijeg psihičkog problema, dr Aleksandra Aničić objašnjava da sve zavisi od psihološke konstitucije pojedinca, načina na koji se nosi sa stresorima, ali i od samih zahteva radnog i socijalnog okruženja.

U praksi su, kako navodi, sve češći pacijenti koji se već godinama bore sa ozbiljnim "burnout" - sindromom izgaranja na poslu, pa se od njih realno ne može ni očekivati da se sa radošću vraćaju u radnu sredinu.

Kao glavne kriterijume za odlazak kod lekara, doktorka izdvaja dva ključna faktora:

• intenzitet simptoma i
• vreme njihovog trajanja.

- Ukoliko posle godišnjeg odmora imate tegobe koje traju dva do tri dana, možemo reći da je to samo prirodan period adaptacije. Međutim, ukoliko su simptomi i tegobe prolongirani na dve do tri nedelje, onda svakako treba potražiti pomoć psihijatra - izričita je dr Aničić.

Odlazak kod psihijatra, međutim, za mnoge je i dalje tabu tema, pa dr Aničić ističe da je uvek neophodno poslati poruku o destigmatizaciji psihijatrije i mentalnog zdravlja u društvu.

- Bolje je, žargonski rečeno, doći "džabe" kod doktora i da psihijatar proceni da je sve u redu, nego trpeti tegobe duži vremenski period. Sve ono što odlažemo, kasnije zahteva znatno više vremena i sredstava da bismo osobi pomogli – kaže ona.

Zašto bežimo od sopstvenih života

Godišnji odmor, po njenim rečima, jeste nasušna i neophodna potreba svakog čoveka. Da li će to biti jedan duži ili više kraćih odmora tokom godine, kako kaže, zavisi od same ličnosti. Međutim, suština problema ne leži u plaži i moru.

- Nije odmor kriv za naše osećanje posle godišnjeg odmora, nego upravo uslovi u kojima živimo i radimo i koji čine našu svakodnevicu. Na kraju bi trebalo da se zapitamo: da li su periodi odmora, bilo zimskog ili letnjeg, jedine svetle tačke našeg života? Kakav je to naš život, da li je to život koji mi biramo i želimo da živimo, i zašto suštinski bežimo od njega – konstatuje dr Aleksandra Aničić.

Ranije, u izjavama za medije, psihoterapeut Žarko Petrović takođe je objašnjavao da ljudi često mešaju običnu letargiju i nezadovoljstvo poslom sa medicinskom dijagnozom depresije.

- Ne možemo da funkcionišemo u “minusu” tokom cele godine i da se nadamo da će jedno letovanje od 10 dana sve popraviti. Kada nastupi sudar sa realnošću i poslom kojim nismo zadovoljni, javlja se prirodan otpor organizma – ukazao je on.

Kako ublažiti "hladan tuš" po povratku na posao

Kako bi se izbegao nagli psihološki pad, psiholozi i psihijatri savetuju nekoliko jednostavnih koraka u fazi “prelaska” sa godišnjeg odmora na radno mesto:

1. Postepena tranzicija: Ne vraćajte se sa puta u nedelju uveče ako u ponedeljak ujutru radite. Ostavite bar jedan ili dva dana kod kuće za raspakivanje, odmor i navikavanje na kućni ritam.
2. Uvedite mikro-pauze: Umesto da čekate 365 dana na sledeće letovanje, planirajte vikend izlete, produžene vikende ili kraće odmore tokom cele godine.
3. Prva tri dana bez drastičnih odluka: Prvih nekoliko dana na poslu posvetite rešavanju prioriteta, bez preuzimanja novih obimnih projekata dok se organizam ne adaptira.
4. Preispitajte svakodnevicu: Ako osećaj neprijatnosti i otpora ne prolazi nedeljama, nemojte ga ignorisati - iskoristite ga kao signal da je vreme za promenu posla, životnih navika ili konsultaciju sa stručnjakom.

Letnja depresija - zašto se javlja i kako se izboriti sa njom

Sindrom hroničnog umora: Uzroci i prirodni načini lečenja