Smernice "Batuta" za zaštitu od vrućina i toplotnih talasa: Idealna temperatura u domu danju i noću

Visoke temperature predstavljaju ozbiljno opterećenje za sistem termoregulacije našeg organizma a pridržavanjem jednostavnih saveta u vezi sa hlađenjem doma, hidratacijom, ishranom i ponašanjem na otvorenom, može uspešno da se sačuva zdravlje i spreče komplikacije.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je na svom sajtu smernice za ponašanje tokom vrućina i toplotnih talasa.

Održavati dom hladnim

Kako navode treba se truditi da životni prostor uvek bude rashlađen.

- Idealno je održavati sobnu temperaturu ispod 32 stepen tokom dana, odnosno ispod 24 tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina i hronične bolesnike - objašnjavaju u Institutu "Batut", koji još savetuje:

• Iskoristite niže temperature noću - otvorite sve prozore i držite roletne, šalone ili zastore podignute tokom noći i ranog jutra kada je spoljašnja temperatura niža.
• Zatvorite prozore tokom dana - smanjite toplotno opterećenje u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i navucite zastore, posebno na sunčanoj strani.
• Ugasite nepotrebne izvore toplote - isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni. Izbegavajte pripremu obroka - kuvanje i pečenje, u najtoplijem delu dana jer to dodatno zagreva prostor.
• Upotreba klima uređaja - ako koristite klima uređaj, zatvorite vrata i prozore, podesite termostat na 27 stepeni i uključite električni ventilator - to će učiniti da soba deluje 4 stepena hladnije.
• Alternativna rešenja - ako nemate klima uređaj, okačite vlažne čaršave na otvorene prozore da biste rashladili vazduh. Ventilatori mogu delimično da pomognu, ali pri temperaturama iznad 35 stepeni oni ne mogu da spreče zdravstvene poremećaje izazvane toplotom.

Rashlađivanje tela i pravilna hidratacija

• Pravilna hidratacija - odrasle zdrave osobe treba da unose 8 do 10 čaša vode dnevno. Ako se bavite fizičkim aktivnostima, dodajte jednu do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti. Tečnost unosite postepeno, gutljaj po gutljaj, i izbegavajte previše hladna pića.
• Starije osobe i tečnost - osobe starije od 65 godina moraju često da piju vodu bez obzira na to da li osećaju žeđ, jer organizam u starosti gubi sposobnost da racionalno koristi vodu i osećaj žeđ se smanjuje. Kontrolišite boju mokraće - ona treba da bude svetložuta, a tamna boja je znak dehidracije.
• Šta izbegavati - isključite alkohol, a smanjite unos kafe, energetskih i gaziranih napitaka jer deluju kao diuretici i ubrzavaju gubitak vode.
• Lična higijena - tuširajte se ili kupajte u rashlađenoj/mlakoj vodi više puta tokom dana. Primenjujte hladne obloge, kupke za stopala i redovno održavajte ličnu higijenu.
• Odeća i posteljina - nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala - pamuk, lan, svila, svetlih boja. Koristite isključivo pamučnu posteljinu.

Pravilna ishrana tokom leta

Treba izbegavati tešku, prženu, pohovanu, preslatku i jako začinjenu hranu sa visokim sadržajem proteina.

Umesto toga, letnji jelovnik treba da sadrži:

• Redovne i manje obroke - obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dve dnevne užine.
• Sveže voće i povrće - oko 500 grama dobro opranog voća i oko 300 grama svežeg povrća dnevno.
• Tečnu hranu - unosite supe, čorbe i variva koja nadoknađuju izgubljene minerale i elektrolite.
• Kvalitetne proteine - tokom 4 do 5 dana u nedelji konzumirajte termički dobro obrađeno meso - piletina, ćuretina, riba, junetina, pripremljeno kuvanjem, dinstanjem ili na grilu.
• Oprez pri kupovini - zbog visokih temperatura hrana se brže kvari. Obratite pažnju na rok upotrebe i adekvatno čuvanje namirnica kako biste izbegli trovanja.

Ograničiti izlaganje toploti i suncu

• Izbegavajte kritičan period - ne boravite na otvorenom u najtoplijem delu dana. Ako morate napolje, nosite laganu odeću svetlih boja, zaštitite glavu i oči, i koristite kremu sa zaštitnim faktorom 30+.
• Fizička aktivnost - izbegavajte naporne fizičke poslove i treninge. Ako morate da ih obavljate, činite to u najhladnijem delu dana, između 4 i 7 časova ujutru.
• Zaštita na otvorenom - kada izlazite, obavezno nosite laganu odeću svetlih boja, šešir ili kapu sa širokim obodom, naočare za sunce i nanesite kremu sa zaštitnim faktorom (30+) pola sata pre izlaganja i ponavljati na svaka dva sata.
• Oprez u vozilima - pre polaska, provetrite automobil nakon stajanja na suncu, a tokom vožnje klimu podesite na 5 do 7 stepeni nižu temperaturu od spoljne. Pravite pauze na svaka dva sata radi odmora i hidratacije, krećite na put naspavani i obavezno koristite pojaseve i dečja sedišta. Nikada ne ostavljajte decu ili kućne ljubimce u parkiranom, zatvorenom vozilu, kao ni starije osobe.

Posebne preporuke za osetljive grupe

Starije osobe i hronični bolesnici

Stariji srčani bolesnici i dijabetičari se nikako ne smeju izlagati suncu u najtoplijem delu dana.

• Medicinski savet i lekovi - ako bolujete od hroničnih bolesti ili uzimate više lekova, posavetujte se sa lekarom jer neki lekovi mogu uticati na termoregulaciju. Lekove čuvajte na temperaturi ispod 25 stepeni ili u frižideru, prema uputstvu.
• Kardiološki pacijenti - često merite pritisak. Ako tokom leta imate nizak pritisak, konsultujte lekara pre promene doze terapije i vodite dnevnik pritiska.
• Osobe sa dijabetesom - češće kontrolišite nivo šećera u krvi. Dijabetičari često imaju smanjen osećaj bola na nogama, pa ne bi trebalo da hodaju bosi kako bi izbegli neprimećene povrede. Pravilno čuvajte insulin i tračice jer im toplota šteti.
• Pomagala - ako koristite metalna kolica ili hodalice, držite ih u hladu jer se na suncu mogu usijati i izazvati opekotine.
• Bezbednost - održavajte redovan kontakt sa porodicom ili prijateljima. Uvek nosite sa sobom mobilni telefon i papir sa osnovnim podacima - ime, prezime, adresa, bolesti, lekovi koje pijete i kontakt telefon bliske osobe.

Prepoznavanje simptoma toplotnih bolesti

Redovno treba proveravati članove porodice, prijatelje i komšije koji žive sami, posebno ako su u zdravstvenom riziku.

Rane opomene i lakši poremećaji:

• Toplotni osip - nastaje zbog neisparavanja znoja, koža i odeća su stalno vlažni. Potrebno je češće menjati čistu i suvu odeću.
• Toplotni edem - oticanje ruku i nogu kod neaklimatizovanih osoba. Prolazi nakon boravka u hladnom prostoru od jednog do dva dana.
• Toplotna sinkopa - gubitak svesti usled dehidracije. Zahteva da se telo osobe postavi u vodoravni položaj, da se osoba rashladi i da uzima vodu u malim gutljajima.
• Toplotni grčevi - bolni i nevoljni grčevi u mišićima nogu, ruku ili stomaka mogu se javiti i 2 do 3 sata nakon rada. Neophodno je da se sklonite u hlad, oslobodite viška odeće i pijete rashlađenu slanu vodu ili rastvore za rehidrataciju. Ako grčevi traju duže od sat vremena, potražite lekarsku pomoć.
• Toplotno iscrpljenje - mučnina, slabost, hladna koža, ubrzano disanje. Zahteva lekarsku pomoć.
• Toplotni udar - najteže stanje. Izaziva telesnu temperaturu veću od 40 stepeni, koža je suva i vrela, javlja se konfuzija. Hitno zvati hitnu pomoć. Do dolaska hitne pomoći skloniti osobu u hlad, skinuti joj odeću, kvasiti joj kožu i obezbediti strujanje vazduha.

Zašto ne treba piti ledenu vodu po vrućini

Prvi znaci dehidracije: signali da je telu potrebno više vode

Brzo rashlađivanje tela - mesta gde treba staviti hladne obloge

Sparina opterećuje ceo organizam: Kućna infuzija od 3 sastojka koja spasava