Grip od klime: Možemo li zaista da se prehladimo od rashladnog uređaja - odgovara pulmolog

Iako mnogi tokom letnjih meseci krive rashladne uređaje za iznenadno curenje nosa, grebanje u grlu i malaksalost, nauka je jasna – takozvani grip od klime ne postoji, ali atmosfera koju ovi aparati stvaraju može ozbiljno da ugrozi odbrambene mehanizme organizma.

Mnogim ljudima se desilo da tokom vrelih letnjih dana uđu u klimatizovanu zgradu i osete nagli udar hladnog vazduha, nakon čega ubrzo počne šmrcanje, kijanje i generalno opšta slabost.

Ova pojava je toliko česta da je u narodu dobila neformalni naziv "mučnina" ili "grip od klima uređaja".

Da li možemo da se prehladimo od klima uređaja

Pravilno održavan klima uređaj neće sam po sebi da izazove bolest, ali atmosfera koju on stvara - hladniji vazduh, niža vlažnost i recirkulisani vazduh u zatvorenom prostoru - i te kako može da utiče na zdravlje.

- Nema ničeg suštinskog u samim klima uređajima što ljude čini bolesnim. To je atmosfera koju oni stvaraju i koja može da dovede do simptoma u gornjim disajnim putevima - objašnjava doktorka Neha Solanki, specijalista pulmologije u Klivlend klinici u Ohaju.

Ova situacija može da se uporedi sa momentom kada se ljudi osećaju loše usled promene vremena ili kada se spoljna temperatura iznenada promeni. Okolina u tom slučaju ne izaziva infektivnu bolest, već se organizam bori da se prilagodi novim okolnostima. Kada ta adaptacija prođe, pomenuti simptomi obično nestaju.

Kako klima uređaj doprinosi lošem osećaju

Rashladni uređaji obavljaju nekoliko različitih funkcija koje menjaju kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Iako su te promene u osnovi pozitivne, one ipak mogu da izazovu simptome koji podsećaju na prehladu i grip dok se organizam prilagođava novim uslovima.

Klima uređaji funkcionišu kao:

• Filter: Većina uređaja koristi filtere za uklanjanje iritanasa iz vazduha, uključujući alergene poput prašine, peruti kućnih ljubimaca i polena.
• Odvlaživač vazduha (izvlači vlagu): Kada se temperatura vazduha promeni, menja se i nivo vlažnosti. Klima uređaji propuštaju topli vazduh preko rashladnih cevi, što uzrokuje kondenzaciju i gubitak vlage iz vazduha.
• Cirkulator: Uređaj pomaže u održavanju stalne cirkulacije vazduha u objektu kako prostor ne bi postao zagušljiv. Ova stalna cirkulacija osigurava da unutrašnji vazduh redovno prolazi kroz filter.

Dve najčešće posledice klime po zdravlje

Sve ove promene u kvalitetu vazduha organizam i te kako primećuje, a dr Solanki izdvaja najčešće neželjene efekte klimatizacije.

1. Iritacija disajnih puteva

Hladan vazduh iz klima uređaja može da isuši i iritira disajne puteve, što dovodi do respiratornih simptoma kao što su:

• kašalj,
• stezanje u grudima,
• kratak dah,
• bol u grlu.

- Respiratorni trakt, od sinusa pa sve do pluća, veoma je osetljiv. Kada je vazduh previše hladan ili previše suv, on može da izazove inflamatornu (upalnu) reakciju i oteža disanje, posebno kod ljudi sa stanjima poput astme - objašnjava dr Solanki.

2. Suva koža i sluzokoža

Pad temperature i odgovarajući pad vlažnosti takođe isušuju izloženu kožu i sluzokožu. U jako klimatizovanoj prostoriji često se javljaju simptomi kao što su:

• suva koža,
• ispucale usne,
• krvarenje iz nosa,
• kao i suve ili iritirane oči.

Ukoliko je organizam već dehidriran, mogu da se jave i dodatni simptomi poput umora, glavobolje i suvih usta.

Koje grupe ljudi su najosetljivije na klimu

Svako može da odreaguje na iznenadnu promenu temperature i vlažnosti, ali ljudi sa određenim stanjima su znatno osetljiviji na rad klima uređaja:

• Astma: Pacijenti sa astmom su posebno osetljivi na nisku vlažnost vazduha. Suv vazduh može da pogorša upalu i izazove napade astme.
• Autoimune bolesti: Sjogrenov sindrom, na primer, oštećuje žlezde koje proizvode vlagu, uzrokujući suve oči i suva usta. Ovi simptomi se mogu značajno pogoršati tokom korišćenja klimatizacije.
• Hronični problemi sa začepljenjem nosa: Bilo da je u pitanju sezonska alergija, hronični sinusitis ili polipi u nosu, osetljivost je veća kod osoba koje se redovno suočavaju sa nakupljanjem sluzi ili drenažom sinusa.
• Sindrom suvog oka: Kombinacija suvog vazduha i njegove cirkulacije kroz prostoriju može biti prilično bolna za ljude koji pate od stanja koja uzrokuju suve oči, poput blefaritisa, dijabetesa i rozacee.
• Hronične bolesti pluća: Kod osoba koje žive sa HOBP-om (hroničnom opstruktivnom bolešću pluća), rakom pluća ili drugim stanjima koja utiču na disanje, promene vlažnosti mogu ozbiljno da pogoršaju respiratorne simptome.

Godine i hormoni diktiraju kako organizam podnosi hladan vazduh

Doktorka Solanki takođe napominje da osetljivost na efekte klima uređaja raste sa godinama.

- Bubrezi starijih osoba možda ne čuvaju vodu tako efikasno kao ranije, a uobičajeno je i da osećaj žeđi opada sa godinama. Zbog toga starije osobe mogu biti manje sklone povećanju unosa vode kao reakciji na suv vazduh. Takođe, pojedini stariji ljudi izbegavaju da piju dodatne tečnosti zbog brige o potrebi za češćim mokrenjem - kaže pulmolog.

Svi ovi faktori čine održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu velikim izazovom za osobe starije od 65 godina u klimatizovanim prostorijama. Takođe, hormoni igraju važnu ulogu u ovom procesu.

- Žene su sklonije suvoći očiju i sluzokože zbog hormonskih fluktuacija, što boravak u prostorijama sa niskom vlažnošću vazduha može da učini dodatno neprijatnim - napominje dr Solanki.

Klimatizacija i alergije: Prijatelj ili neprijatelj

Za osobe koje pate od alergija, klima uređaj može biti i pomoć i pretnja. Sa jedne strane, kvalitetan HVAC sistem (grejanje, ventilacija i klimatizacija) uspešno filtrira veliki broj alergena u kući.

Sa druge strane, stalno mešanje recirkulisanog vazduha znači da su oni alergeni koje filteri ne uspeju da uhvate stalno u pokretu i lebde. Ukoliko se sistem ne održava redovno, unutar njega može doći do razvoja novih opasnosti, pre svega buđi.

- Ako nemate dobre filtere u svom sistemu za klimatizaciju, vi zapravo samo vraćate te alergene u svoj životni prostor punom parom - upozorava dr Neha Solanki iz Cleveland clinic.

Da li je "grip od klima uređaja" stvarna bolest

Doktorka Solanki eksplicitno naglašava da "grip od klima uređaja" nije stvarna medicinska bolest:

- Iako iznenadna promena u okruženju može da pokrene simptome koji verno imitiraju virus gornjih disajnih puteva, ne postoji klica specifična za klima uređaje koja uzrokuje da se čovek razboli.

Ukoliko simptomi ne nestanu nakon kratkog perioda adaptacije, velika je verovatnoća da je u pitanju stvarni virus, a ne mučnina izazvana klimom.

Kako sprečiti zdravstvene probleme povezane sa klimom

Ako korišćenje klima uređaja izaziva hroničan umor i respiratorne smetnje, male promene u održavanju doma mogu da naprave veliku razliku.

- Mnoge varijable koje doprinose simptomima povezanim sa klima uređajem zapravo se mogu kontrolisati pravilnim održavanjem doma - ističe dr Solanki.

Rizik od negativnih reakcija na klimu značajno se smanjuje uz primenu sledećih pravila:

• Redovna zamena filtera: Filtre treba menjati strogo prema uputstvima proizvođača. Ukoliko se simptomi pogoršavaju, zamenu treba vršiti i češće, i to filterima koji imaju sertifikat o bezbednosti za osobe sa astmom i alergijama.
• Upotreba prečistača vazduha: Čak ni najbolji klima uređaji ne mogu da filtriraju sve iritanse. Korišćenje prečistača vazduha u spavaćoj sobi može ukloniti preostale štetne čestice tokom noći.
• Čišćenje vazdušnih kanala: Nagomilanu prašinu i ostatke iz sistema ventilacije i klimatizacije treba čistiti na svakih tri do pet godina kako bi se osigurao kvalitet unutrašnjeg vazduha.
• Godišnji servis: Idealno je da sistem bude pregledan i servisiran od strane profesionalnih tehničara jednom godišnje.
• Praćenje nivoa vlažnosti vazduha: Preporučuje se održavanje nivoa vlažnosti u domu između 30 i 50 odsto. Ukoliko vlažnost padne ispod ovog opsega, savetuje se upotreba ovlaživača vazduha (dodaje vlagu).
• Čišćenje prenosnih i prozorskih jedinica: Samostojeće i prozorske klime često se slabije održavaju, a mogu da sakupe ogromne količine prašine i buđi, naročito dok stoje van upotrebe tokom zime.

Kontrola klime treba da bude izvor komfora, a ne uzrok zdravstvenih tegoba. Ukoliko rashladni uređaj nanosi više štete nego koristi uprkos redovnom čišćenju i servisiranju, neophodno je obratiti se lekaru, jer ono što deluje kao reakcija na klimu može biti simptom skrivenog zdravstvenog problema.