Letnji kašalj nije od prehlade: Zašto se javlja kada mu vreme nije

Kašljanje usred zime deluje očekivano. Ali kada živa na termometru raste i sunce prži, uporan kašalj može da deluje frustrirajuće. Letnji kašalj je češći nego što većina ljudi misli, a često nema nikakve veze sa virusima gripa ili prehlade koji se povezuju sa hladnijim godišnjim dobima.

Bilo da se radi o povremenom golicanju u grlu ili o napornom kašlju koji ne prolazi, kašalj povezan sa letom može da proistekne iz nekoliko uzroka.

Alergeni u vazduhu

Leto je glavno vreme za polen trava, korova i drveća. Kada se udahnu, ovi alergeni mogu da iritiraju gornje disajne puteve, izazivajući suvo grlo koje svrbi i uporan kašalj. Za razliku od prehlade, kašalj povezan sa alergijom ne dolazi sa povišenom temperaturom ili bolovima u telu, ali može da bude praćen kijanjem, zapušenošću i suznim očima.

Spore buđi, koje bujaju u vlažnim područjima poput bazena, takođe su uobičajene tokom vlažnih letnjih meseci. Čak i kratko izlaganje može da izazove napade kašlja kod osetljivih osoba.

Klima uređaji i suv vazduh u zatvorenom prostoru

Iako klima uređaji pružaju olakšanje od vrućine, oni često stvaraju okruženje koje je oštro za respiratorni sistem. Hladan, suv vazduh može da isuši sluzokožu u grlu i nosu, čineći je podložnijom iritaciji. Stalno izlaganje cirkulišućem vazduhu u zatvorenom prostoru takođe može da koncentriše grinje i druge čestice, uzrokujući kašalj koji se pogoršava u zatvorenom prostoru.

Smanjenje tog uticaja postiže se održavanjem odgovarajućeg nivoa vlažnosti pomoću ovlaživača vazduha, kao i redovnim čišćenjem filtera klime radi ograničavanja izloženosti iritansima iz vazduha.

Postnazalno slivanje - alivanje sekreta niz ždrelo

Povećano izlaganje alergenima i nealergijskim okidačima poput zagađenja tokom leta često dovodi do postnazalnog slivanja, gde se višak sluzi sliva niz zadnji deo grla. Ovaj osećaj često izaziva refleksni kašalj, posebno u ležećem položaju ili nakon buđenja.

Postnazalno slivanje može da se leči određenim sprejovima za nos, ali identifikovanje i minimiziranje alergijskih ili nealergijskih okidača je ključ za dugoročno olakšanje.

Letnje respiratorne infekcije

Iako je zima ozloglašena po prehladama i gripu, određene virusne infekcije takođe dostižu vrhunac tokom leta. Enterovirusi su, na primer, uobičajeni virusi toplog vremena koji mogu da izazovu simptome slične prehladi, uključujući kašalj, upalu grla i zapušenost.

Iako ove infekcije obično prolaze same od sebe, mogu da potraju nedelju dana ili duže. Ostanak hidriranim, odmor i praćenje simptoma su od suštinskog značaja. Ako kašalj potraje duže od 10 dana ili se pogorša, medicinska pomoć može da bude neophodna.

Iritansi iz životne sredine

Leto donosi razne zagađivače životne sredine. Povećani nivoi ozona, dim od šumskih požara i smog mogu da iritiraju disajne puteve i pogoršaju hronična stanja kašlja, posebno u urbanim sredinama. Aktivnosti na otvorenom tokom dana sa visokim zagađenjem vazduha mogu da pogoršaju kašalj, posebno kod ljudi sa astmom ili hroničnim bronhitisom.

Praćenje lokalnih indeksa kvaliteta vazduha i ograničavanje boravka na otvorenom tokom vršnih sati zagađenja predstavljaju efikasne mere zaštite. Korišćenje prečišćivača vazduha u zatvorenom prostoru takođe može da pomogne u smanjenju izloženosti.

Kašalj izazvan vežbanjem

Toplo vreme motiviše više ljudi da vežbaju napolju, ali kod nekih fizički napor na vrućini izaziva kašalj. Ovo može da bude posledica bronhokonstrikcije izazvane vežbanjem, gde se disajni putevi privremeno sužavaju tokom ili nakon vežbanja, posebno u suvim, toplim okruženjima.

Simptomi često uključuju kašalj, zviždanje u grudima i kratak dah. Upotreba bronhodilatatora koji je propisao lekar ili prilagođavanje rutine vežbanja rano ujutru ili kasno uveče kada je hladnije može da pomogne.

Ako je letnji kašalj uporan, pogoršava se ili je praćen drugim zabrinjavajućim simptomima, vreme je da se ode lekaru.

(Advanced Allergy Services)