Ledeni gutljaj šokira organizam: Prehladna voda nije spas po vrućini, može da ugrozi zdravlje, upozoravaju stručnjaci

Održavanje hidratacije je ključni korak u zaštiti od opasno visokih temperatura. Voda je najbolje piće koje snižava telesnu temperaturu i nadoknađuje vodu koja se gubi znojem, ali baš sa njom po tropskim vrućinama mnogi prave grešku i organizam dovode u stanje šoka - pijenjem led, ledene vode. Iako taj prvi, ledeni gutljaj pruža privid trenutnog olakšanja, lekari naglašavaju da ova navika ozbiljno šokira organizam.

Dehidratacija, se javlja kada telo koristi ili gubi više tečnosti nego što se unosi i smanjuje sposobnost tela da se znoji i održava normalna temperatura. To može dovesti do toplotnih bolesti, problema sa urinarnim i bubrežnim sistemom, napada i smanjenog volumena krvi - hipovolemije, koji je potencijalno smrtonosan.

Voda je najbolji način da snizi telesna temperatura i nadoknadi ona koja se gubi znojenjem, a da bi utolili žeđ, većina ljudi pije veoma hladnu vodi. Međutim, stručnjaci i nauka pokazuju da ona može da je bolji izbor umereno hladna voda, jer ledena može da izazove šok za organizam a pogotovo kod kardiovaskularnih bolesnika.

Nagli temperaturni skok u telu destabilizuje unutrašnje sisteme i može da izazove čitav niz neprijatnih zdravstvenih tegoba.

Glavni problem, zapravo, nije u samoj hladnoj vodi, već u tajmingu i brzini kojom se unosi u organizam.

Doktor Goran Milosavljević, lekar Zavoda za urgentnu medicinu Beograd - Hitna pomoć, uz napomenu da je voda najbolji način da se telo rashladi, napominje da ona ne treba da bude ni previše hladna a ni topla, već umereno hladna.

- Šok je za organizam kada se popije preterano hladna voda sa kockama leda ili preterano rashlađena. Ljudi koji su hipertoničari - koji imaju visok krvni pritisak, do njih dolazi do naglog skoka - kaže dr dr Goran Milosavljević.

Prema njegovim rečima, osobe kojima nije dobro zbog vrućine, potrebno je najpre da se umiju, a zatim popiju malo vode.

- Nije loše uzeti i neki slani rastvor ili neku laganu slanu hranu. Može i voće, mene, na primer, uvek rashladi hladna breskva - objasnio je dr Goran Milosavljević za RTS.

Kardiolog Snežana Bašić objasnila je da kod zdravih ljudi tokom unosa veoma hladne tečnosti i naglog rashlađivanja neće se desiti ništa drastično, što nije slučaj kod osoba koje imaju probleme sa srcem.

- Kod osoba sa kardiovaskularnim problemima, nagli unos hladne vode ili izlazak iz hladnog u topao prostor može izazvati spazam. Kod pacijenata sa anginom pektoris, kruti krvni sudovi se teško šire i skupljaju, što dovodi do pada pritiska i kolapsa - kaže dr Snežana Bašić, kardiolog.

Šta je zapravo problem kod ledene vode

Glavni problem zapravo nije u samoj hladnoj vodi, već u tajmingu i brzini kojom se unosi u organizam.

Dok se boravi na visokim temperaturama, telo naporno radi kako bi se rashladilo - krvni sudovi se šire, a znojenje se maksimalno pojačava.

Kada se u takvom, pregrejanom stanju čovek odjednom napije velike količine ledene vode, izaziva se termički šok. Ovaj nagli prelaz dovodi do:

• trenutnog stezanja stomačnih mišića,
• iritacije grla,
• naglog skoka pritiska,
• privremene vrtoglavice usled reakcije nervnog sistema.

Kod osoba koje pate od migrena ili osetljivog želuca, ove nuspojave su još drastičnije i praćene su jakim grčevima i glavoboljom, poznatom kao brain freeze iliti smrzavanje mozga.

Poenta je u tome da telu treba dati samo malo vremena da se stabilizuje pre nego što se posegne za osveženjem.

Lekari preporučuju da se po ulasku u kuću sačeka pet do deset minuta, opere lice običnom vodom i tek onda popije tečnost.

Umesto ledene vode, daleko bezbedniji i efikasniji izbor je voda sobne temperature ili blago rashlađena voda, jer je organizam znatno brže i lakše apsorbuje.

Za optimalnu rehidrataciju tokom vrelih dana, ključ je u umerenom i stalnom pijuckanju tečnosti tokom celog dana, umesto naglog šokiranja sistema hladnim napicima kada je već kasno.

Šta se dešava sa telom na ekstremnoj vrućini

Kada je izloženo visokim temperaturama, telo ulazi u režim hlađenja. Znojne žlezde postaju aktivne, a protok krvi se povećava blizu površine kože kako bi se oslobodila toplota. Ovaj proces može da ostavi telo dehidriranim i iscrpljenim.

Ako se ledeno hladna voda konzumira odmah tokom ovog pregrejanog stanja, telo mora iznenada da se prilagodi oštroj unutrašnjoj razlici u temperaturi. Ovo može privremeno da suzi krvne sudove i uspori varenje.

Prema stručnjacima, ova iznenadna promena može posebno da utiče na ljude koji:

• imaju osetljiv stomak,
• pate od migrena,
• imaju probleme sa sinusima,
• oporavljaju se od toplotne iscrpljenosti,
• imaju teške treninge na otvorenom.

Posledice pijenja ledene vode odmah nakon izlaganja vrućini

Kada pregrejan organizam naglo dođe u kontakt sa ledenom tečnošću, unutrašnji sistemi doživljavaju nagli temperaturni šok, piše India Today

Ova reakcija može da izazove niz trenutnih fizičkih tegoba koje ometaju normalno funkcionisanje tela, a najčešće među njima su:

• Grčevi u stomaku i nelagodnost u digestivnom traktu - veoma hladna voda može da stegne stomačne mišiće i uspori varenje na kratak period. Može da se osete nadutost, grčevi ili osećaj težine nakon prebrzog pijenja rashlađene vode.
• Iritacija grla - ledeno hladna pića mogu da iritiraju sluzokožu grla, posebno ako je telo već suvo od izlaganja vrućini. Ovo može da dovede do bolova ili povećane proizvodnje sluzi kod nekih pojedinaca.
• Glavobolje ili smrzavanje mozga - brz unos ledenih pića može da izazove iznenadne glavobolje, poznate kao smrzavanje mozga. Ovo se dešava zato što hladne temperature utiču na nerve u ustima i grlu.
• Šok za telo - nakon intenzivnog izlaganja vrućini, telo je već pod stresom. Iznenadni unos ledene vode može da učini da se neki ljudi osećaju ošamućeno ili nelagodno na nekoliko trenutaka.
• Sporija hidratacija - voda sobne temperature može efikasnije da hidrira telo jer se brže apsorbuje u poređenju sa ledenom vodom.

Dr Hari Emerih, lekar hitne pomoći u Pensilvaniji objasnio je da, pored osećaja smrzavanja mozga, prehladna voda teška za varenje i da može izazvati spazam jednjaka, što stvara bolove u grudima i grčeve u stomaku.

- Na taj način se dobija značajna razlika između temperature tela i ledeno hladne vode, koja može biti 32 stepena, što može izazvati grč, pad otkucaja srca i pad temperature krvi - rekao je dr Hari Emerih.

Doktor Dejvid Šulc iz Evansvila u Indijani savetuje onima koji doživljavaju toplotnu iscrpljenost, da razmisle o pijenju vode koja je bliža sobnoj temperaturi, jer ako se pije ledena voda može da dođe do gubitka svesti.

- Hladna ledena voda ulazi u jednjak i želudac, a duž jednjaka i želuca postoje živci poznati kao vagusni živci. Ovi živci mogu da se aktiviraju, pošalju signal mozgu i zapravo izazovu da se osoba onesvesti i nakratko izgubi svest - objasnio je dr Šulc, prenosi Independent.

Da li je hladna voda uvek loša

Hladna voda sama po sebi nije štetna za većinu zdravih ljudi.

Zapravo, blago rashlađena voda može da deluje osvežavajuće i može da pomogne u postepenom snižavanju telesne temperature.

Problem obično nastaje kada ljudi piju veoma ledenu vodu prebrzo odmah nakon što su bili izloženi ekstremnoj vrućini.

Umerenost i tajming su ključni. Stručnjaci kažu da postoji razlika između sporog pijuckanja hladne vode i gutanja pune flaše ledeno hladne vode u roku od nekoliko sekundi.

Šta bi trebalo piti umesto prehladne vode

Lekari i stručnjaci za ishranu preporučuju:

• vodu sobne temperature,
• blago rashlađenu vodu,
• oralne rehidratacione rastvore tokom ekstremne dehidratacije,
• kokosovu vodu,
• limunadu sa prstohvatom soli.

Ova pića pomažu u obnavljanju tečnosti i elektrolita bez šokiranja organizma.

Bezbedno rashlađivanje

Saveti za bezbedno rashlađivanje nakon dolaska kući sa vrućine:

• Odmaranje i opuštanje organizma 5 do 10 minuta pre konzumiranja veoma hladnih napitaka.
• Pranje lica i ruku običnom vodom odmah po dolasku sa vrućine.
• Sporo pijuckanje vode umesto naglog unosa velikih količina tečnosti odjednom.
• Izbegavanje gaziranih ledenih pića neposredno nakon boravka na visokim temperaturama.
• Održavanje stalne hidratacije tokom celog dana, umesto odlaganja unosa tečnosti do pojave ekstremne žeđi.

Zdravstveni stručnjaci savetuju da se telu da malo vremena da se prirodno ohladi i da se izabere voda sobne temperature ili blago hladna voda za bezbedniju hidrataciju.

U toplim letnjim mesecima, dosledno održavanje hidratacije tokom celog dana važno je daleko više od oslanjanja na jedno ohlađeno piće nakon dolaska kući.

Zdravstvene koristi vode

Voda - najbolje jutarnje piće za bolje zdravlje bubrega