Kardiolozi upozoravaju da vrućina može dovesti do dramatičnog pogoršanja srčanih problema, aritmija i povećanog rizika od infarkta
Bubrezi pate zbog gubitka tečnosti, urin postaje koncentrisan i raste opasnost od stvaranja kamena i bubrežne kolike
Visoke temperature ne utiču samo na to da se osećamo umorno i iscrpljeno, već direktno udaraju na vitalne organe. Lekari apeluju da ekstremne vrućine predstavljaju ogroman stres za organizam i mogu dovesti do opasnih komplikacija, a srce i bubrezi su ubedljivo najugroženiji.
Kada živa u termometru pređe kritične granice, telo mora da radi "prekovremeno" kako bi održalo normalnu temperaturu. Telo reaguje pojačanim znojenjem i širenjem površinskih krvnih sudova kako bi izbacilo višak toplote.
Međutim, kroz znoj se ne gubi samo tečnost, već i ključni elektroliti - pre svega natrijum, kalijum i magnezijum. Kada nivo ovih minerala značajno opadne, dolazi do poremećaja elektrolita, što vodi u dehidraciju i ozbiljne komplikacije, posebno kod starijih osoba, dece i hroničnih bolesnika.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da su posledice po kardiovaskularni sistem i bubrege najdramatičnije.
Srce trpi ogroman pritisak, preti i infarkt
Kardiolozi ističu da osobe sa kardiovaskularnim problemima moraju biti pod posebnim oprezom tokom vrelih, sparnih dana. Zbog velike vrućine, krvni sudovi se naglo šire, što dovodi do opasnih oscilacija: naglog pada krvnog pritiska i znatno većeg napora za samo srce, koje pumpa krv punom parom.
- Svako telo reaguje drugačije, tako da morate obratiti pažnju na ovo. Ovo se prvenstveno odnosi na decu, kao i na starije osobe - naglašava dr Beata Poprava, kardiolog i internista u Poljskoj.
Dodatni problem predstavlja povećana gustina krvi. Usled dehidracije, krv teže protiče kroz arterije i postaje sklonija stvaranju ugrušaka (tromba). Zbog toga manjak tečnosti u organizmu drastično povećava rizik od:
- poremećaja srčanog ritma (aritmije),
- ishemije srčanog mišića,
- pa čak i srčanog udara (infarkta).
Alarmantni simptomi koji zahtevaju hitnu reakciju
Lekari apeluju da se posebna pažnja posveti jasnim znacima upozorenja koje organizam šalje:
- Oštar pritisak, stezanje ili bol u grudima (koji može da se širi ka vratu, ramenu ili leđima).
- Iznenadni nedostatak vazduha, plitko disanje i gušenje.
- Jaka, probadajuća glavobolja praćena vrtoglavicom ili mučninom.
Ukoliko se oseti bilo koji od ovih simptoma, odmah se treba skloniti u hladovinu i potražiti medicinsku pomoć.
Bubrezi na udaru: Koncentrisan urin i jezivi bolovi
Bubrezi deluju kao prirodni filter organizma, ali je za njihov besprekoran rad neophodan stalan i adekvatan priliv tečnosti. Tokom toplotnog talasa, kada se gube velike količine vode kroz kožu, bubrezi prelaze u "režim štednje".
Rezultat je izuzetno gust, koncentrisan i taman urin. Ova pojava stvara idealne uslove za taloženje mineralnih soli i ubrzano stvaranje bubrežnog kamenca.
Medicinska praksa pokazuje da ovakvo stanje znatno povećava rizik od bubrežne kolike - napada koji izaziva neke od najintenzivnijih bolova u medicini. Kod pacijenata sa već postojećim hroničnim bolestima bubrega, visoke temperature bez adekvatnog unosa tečnosti mogu dovesti i do privremenog otkazivanja bubrežne funkcije.
Udar i na pluća i kožu: Astma, UV zračenje i rizik od karcinoma
Vruć i suv vazduh direktno pogoršava simptome kod osoba koje boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Visoke temperature izazivaju iritaciju disajnih puteva, što znatno otežava disanje i povećava rizik od akutnih napada.
Takođe, opasnost predstavlja i intenzivno ultraljubičasto (UV) zračenje. Dugotrajno i nezaštićeno izlaganje suncu dovodi do opekotina, ubrzanog starenja kože i pojave hiperpigmentacije, ali i do daleko ozbiljnijih zdravstvenih posledica.
- Ultraljubičasto zračenje je veoma štetno: kancerogeno je, izaziva tumore, ali takođe trajno oštećuje kožu. Povećava rizik od razvoja karcinoma kože, uključujući i najopasniji oblik - melanom - upozorava prof. dr Pjotr Rutkovski, šef Nacionalne strategije za borbu protiv raka u Poljskoj, prenosi portal "fakt.pl".
Ključne mere zaštite vitalnih organa
Za očuvanje zdravlja i sprečavanje opasnih komplikacija tokom ekstremnih vrućina, stručnjaci preporučuju sledeća pravila ponašanja:
- Ne čekati osećaj žeđi: Osećaj žeđi predstavlja zakasneli signal dehidracije. Preporučuje se umeren i kontinuiran unos vode u manjim gutljajima tokom celog dana.
- Nadoknada elektrolita: Pored obične vode, savetuje se unos limunade sa prstohvatom soli ili blagih mineralnih voda radi obnove izgubljenih minerala.
- Zaštita kože i oprez sa terapijom: Obavezna je upotreba kreme sa visokim zaštitnim faktorom (SPF) i nošenje lagane odeće dugih rukava, dok hronični bolesnici treba posebno da obrate pažnju na način čuvanja i delovanje svojih lekova na visokim temperaturama.
- Bez napitaka koji podstiču dehidraciju: Kafa, alkohol i gazirani slatki napici deluju kao diuretici, čime ubrzavaju izbacivanje tečnosti i pogoršavaju stanje organizma.
- Prilagođavanje ishrane: Izbegavati tešku, masnu i prženu hranu koja opterećuje digestivni sistem i podiže unutrašnju temperaturu tela. Prednost dati laganim obrocima, voću bogatom vodom (lubenice, dinje) i svežem povrću.
- Ograničiti fizički napor: Sve teže fizičke aktivnosti i direktno izlaganje suncu svesti na minimum u periodu od 10 do 18 časova.
Znaci da je srce na vrućini u problemu - što je duže izloženo, trpi veći teret
Biološki "stres-test" za srce na vrućini: Zašto toplotni talasi žešće pogađaju žene nego muškarce