Vrućina menja dejstvo lekova, ali važi i obrnuto: Redovna terapija može da oteža telu da se rashladi

Tropske vrućine deluju kao dvostruka zamka za pacijente koji piju redovnu terapiju: visoke temperature mogu da umanje efikasnost lekova, dok pojedini lekovi utiču na sposobnost tela da se izbori sa vrućinom.

Letnji meseci i sve češći toplotni talasi predstavljaju izazov za mnoge ljude, a posebno za one koji redovno uzimaju terapiju. Visoke temperature mogu da utiču i na organizam i na način na koji organizam reaguje na pojedine lekove, pa povećavaju rizik od dehidracije, vrtoglavice, nesvestice i drugih neželjenih efekata.

- Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste lekove za izbacivanje viška tečnosti (diuretike), lekove za povišen krvni pritisak, kao i lekove koji se koriste u lečenju depresije, anksioznosti i drugih psihijatrijskih oboljenja. Rizik može biti još veći ukoliko se istovremeno koristi više lekova koji na različite načine utiču na sposobnost organizma da se prilagodi visokim temperaturama - objašnjava spec. farm. Kristina Kovačević, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Kako ističe, dodatni oprez potreban je kod osoba koje boluju od astme, srčanih bolesti ili dijabetesa, jer toplota i dehidracija mogu uticati na tok bolesti i efikasnost terapije.

Kako toplota utiče na organizam kada uzimamo određene lekove

Farmaceutkinja u nastavku detaljno objašnjava na koje sve načine terapija i visoke temperature deluju u kombinaciji:

• Pojačan gubitak tečnosti: Tokom toplog vremena organizam gubi više tečnosti znojenjem, ali neki lekovi mogu da pogoršaju taj gubitak ili otežaju organizmu da se izbori sa vrućinom.
• Opasnost od dehidracije: Neki lekovi mogu da utiču na ravnotežu tečnosti u organizmu ili da otežaju prepoznavanje ranih znakova dehidracije, pa osoba možda neće na vreme povećati unos tečnosti.
• Otežano znojenje i hlađenje: Određeni lekovi mogu da otežaju regulaciju telesne temperature ili smanje znojenje, koje predstavlja prirodan mehanizam hlađenja organizma.
• Rizik od padova i nesvestice: Pojedini lekovi mogu doprineti sniženju krvnog pritiska, smanjenju zapremine krvi ili promenama u radu srca i bubrega, što povećava rizik od vrtoglavice, nesvestice i padova, naročito kod starijih osoba.
• Rizik od nuspojava: Visoke temperature i dehidracija mogu da utiču i na to kako se neki lekovi razgrađuju i izlučuju iz organizma, pa se povećava rizik od neželjenih dejstava.
• Poremećaj elektrolita i pad koncentracije: Određeni lekovi mogu izazvati poremećaj nivoa elektrolita ili pospanost i smanjenu koncentraciju, što dodatno povećava rizik od padova i otežava prepoznavanje simptoma dehidracije.

- Na znake dehidracije treba posebno obratiti pažnju. Oni mogu uključivati pojačanu žeđ, vrtoglavicu, glavobolju, umor, konfuziju i tamnu mokraću. Starije osobe, mala deca i osobe sa bolestima srca ili bubrega posebno su osetljive na ove promene - napominje spec. farm. Kristina Kovačević.

Toplota može da utiče i na same lekove

Lekove treba čuvati prema uputstvu proizvođača, jer preporučena temperatura čuvanja može da se razlikuje od leka do leka.

- Visoke temperature mogu oštetiti ili ubrzati razgradnju pojedinih lekova, zbog čega oni mogu delovati slabije ili manje pouzdano kada vam budu potrebni. Posebno su osetljivi insulin i pojedini inhalatori. Lekovi koji se moraju čuvati u frižideru, poput insulina ili određenih oralnih suspenzija antibiotika ("sirupa"), posebno su osetljivi na toplotu - ističe Kovačević.

Ako predugo stoje van frižidera ili se nepravilno čuvaju, napominje farmaceutkinja, možda neće delovati kako treba.

Kako prepoznati oštećen lek

Sledeće promene na leku mogu da znače da je reč o oštećenju izazvanom toplotom:

• promenio je boju,
• dobio je neobičan miris,
• promenio je teksturu ili na bilo koji način izgleda drugačije.

- Ako ste kod kuće, proverite uputstvo za pacijenta i čuvajte lekove na hladnom i suvom mestu, dalje od direktnog sunca. Prostorije izložene direktnom suncu mogu postati mnogo toplije nego što mislimo, isto važi i za automobile, vozove i autobuse koji se mogu veoma brzo zagrejati tokom leta - kaže Kovačević i dodaje:

- Čak se i torbe i džepovi mogu dovoljno zagrejati da izazovu probleme, naročito ako ste ceo dan napolju ili na festivalu, sportskom događaju ili plaži. Ako putujete, izbegavajte da ih ostavljate u parkiranim vozilima ili toplim torbama.

Oštećenje izazvano toplotom može da promeni efikasnost leka, pa on može delovati slabije ili, ređe, dovesti do neočekivanih neželjenih efekata.

- Ako primetite promene u tome kako se osećate ili kako vam lekovi deluju tokom toplog vremena, razgovarajte sa farmaceutom ili lekarom - jasna je Kristina Kovačević.

Lažni rezultati na aparatima za merenje šećera

Nisu samo lekovi osetljivi na toplotu - i neka medicinska sredstva mogu biti pogođena visokom temperaturom ili vlagom.

- Na primer, uređaji za merenje glukoze u krvi mogu davati manje pouzdane rezultate ako se koriste ili čuvaju u toplim uslovima. Čuvajte uređaje i test-trake na hladnom i suvom mestu i proverite uputstva proizvođača o preporučenim temperaturama. Ako sumnjate da rezultat nije pouzdan ili uređaj ne radi kako očekujete, pročitajte uputstvo proizvođača ili se obratite farmaceutu - savetuje Kovačević.

Lekovi i povećana osetljivost na sunce

Pojedini lekovi protiv gljivičnih infekcija i neki antibiotici mogu povećati osetljivost kože na sunčevo zračenje. Kod osoba koje ih koriste mogu da se jave:

• crvenilo,
• osip,
• reakcije slične opekotinama od sunca.

- Povećanu osetljivost na sunce mogu izazvati i pojedini lekovi za izbacivanje viška tečnosti, antidepresivi, lekovi za lečenje akni i ekcema, a ređe i neki lekovi protiv bolova - napominje farmaceutkinja.

Kako dodaje, poseban oprez potreban je i kod osoba koje koriste pojedine lekove za lečenje reumatskih bolesti, psorijaze ili malignih oboljenja, poput metotreksata.

- Ovi lekovi mogu povećati osetljivost kože na sunce, pa se preporučuje izbegavanje direktnog izlaganja suncu, nošenje lagane zaštitne odeće i šešira, kao i upotreba krema za sunčanje širokog spektra sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili višim - preporučuje Kristina Kovačević.

Saveti za pacijente: Šta uraditi pre i tokom toplotnog talasa

Osobe koje redovno uzimaju terapiju, posebno ako koriste više lekova ili boluju od hronične bolesti, tokom leta je korisno da sa lekarom ili farmaceutom razgovaraju o tome da li su potrebne dodatne mere opreza.

- Posebno je važno da se osobe koje uzimaju diuretike, lekove za povišen krvni pritisak ili više različitih lekova istovremeno posavetuju sa lekarom ili farmaceutom pre nego što promene način uzimanja terapije tokom perioda ekstremnih vrućina. Veoma je važno da ne prekidate terapiju i ne menjate dozu leka na svoju ruku. U pojedinim slučajevima lekar može proceniti da je potrebno prilagoditi dozu leka, režim unosa tečnosti ili učestalost kontrola tokom perioda velikih vrućina - navodi Kovačević.

Lekove treba čuvati prema uputstvu, na hladnom i suvom mestu, zaštićene od direktne sunčeve svetlosti. Kada ste van kuće, izbegavajte da ih ostavljate u parkiranom automobilu ili na drugim mestima izloženim visokim temperaturama.

- Ako se tokom vrućine ne osećate dobro, pređite na hladnije mesto i unosite tečnost u skladu sa preporukama lekara, naročito ako imate bolest srca ili bubrega. Ukoliko se simptomi brzo ne povuku ili se pogoršavaju, potražite savet zdravstvenog radnika.

- Pravilno uzimanje i čuvanje lekova, uz dodatni oprez tokom toplotnih talasa, može značajno smanjiti rizik od neželjenih posledica i pomoći da leto provedemo bezbednije i zdravije - poručuje Kristina Kovačević iz Farmaceutske komore Srbije.