Određeni lekovi povećavaju rizik od toplotnog udara - na 4 simptoma obratiti pažnju

Za mnoge topli meseci su odlično vreme za boravak napolju, ali sa starenjem boravak po vrućem vremenu može predstavljati izazov i rizik od toplotnog udara, ne samo zbog regulisanja telesne temperature, već i zbog lekova koji se uzimaju, objašnjava gerijatrijski specijalista dr Ronan Faktora.

Toplotni udar je najteži oblik bolesti koje se povezuju sa toplotom - hipertermijom. Javlja se kada se telo pregreje i ne može da se ohladi.

To je stanje opasno po život u kojem toplota nadmašuje sposobnost tela da upravlja sopstvenom temperaturom. Pored vrtoglavice, nesvestice i zamagljenog vida, simptom je i promenjeno ponašanje, koje može lako da se zanemari jer se ne povezuje sa njim, a što može da bude opasno. Promena ponašanja se manifestuje zbunjenošću odnosno konfuzijom i nerazgovetnim govorom, ali agresijom.

Uzrokuje da telesna temperatura tela skoči na opasne nivoe, obično iznad 40 stepeni Celzijusovih.

Toplotni udar uzrokuje smanjen protok krvi i oštećenje vitalnih organa, zato medicinsku pomoć treba potražiti za svakoga ko ima simptome koji ukazuju na ovo stanje.

Do toplotnog udara može da dovede i nelečena toplotna iscrpljenost - umereni oblik bolesti, izazvana toplotom.

Kako vrućina i lekovi povećavaju rizik od toplotnog udara

Sa starenjem, teže je prepoznati žeđ. Ova promena, u kombinaciji sa normalnim smanjenjem vode u telu, povećava verovatnoću dehidracije.

Uz to, ako se uzima diuretik kao što je furosemid (lasiks) ili kombinacija diuretika/beta blokatora poput hidrohlorotiazida ili propranolola, za druga zdravstvena stanja, oni takođe smanjuju višak tečnosti u telu.

Kako temperature napolju rastu, ovi lekovi mogu dovesti do ozbiljnih problema kod starijih osoba, koje se takođe mogu boriti sa dehidracijom u početku.

Pored toga, stariji se ne znoje koliko kao kada su bili mlađi, pa je telu teže da se ohladi kada se temperatura tela povisi.

Dr Faktora kaže da se sve ovo može pojačati uzimanjem lekova kao što su oksibutinin ili tolterodin, koji se propisuju za prekomerno aktivnu bešiku, ali takođe narušavaju sposobnost znojenja.

- Ako ne možete da se znojite, gubite deo svoje prirodne sposobnosti da kontrolišete temperaturu tela - kaže on.

Nemogućnost regulisanja temperature i smanjenje znojenja mogu da doprinesu simptomima vrtoglavice i nesvestice.

- Kada sposobnost vašeg tela da se ohladi postane značajno otežana, rizik od toplotnog udara se povećava - napominje dr Faktora.

Drugi lekovi na koje treba obratiti pažnju

Postoji mnogo lekova na koje treba obratiti pažnju tokom letnjih vrućina.

Među njima su i lekovi za krvni pritisak i lekovi za uvećanu prostatu kao što je tamsulozin.

Posebno, ortostatska hipotenzija, koja predstavlja smanjenje protoka krvi u mozgu uzrokovano prelaskom iz ležećeg u stajanje ili sedenje, može dovesti do vrtoglavice i povećanog rizika od pada.

- Za mnoge starije osobe, ovaj pad može dovesti do preloma i može postati ozbiljan događaj - kaže dr Ronan Faktora iz Klinike u Klivlendu.

Kako sprečiti komplikacije od toplog vremena

Potrebno je piti dosta tečnosti da bi se sprečila dehidracija i proveravati boju urina - tamniji urin je način na koji telo govori da treba da se pije više tečnosti. Urin treba da bude svetle, bistre ćilibarne/žute boje.

Nositi šešir kada se provodi vreme na suncu.

Praviti pauze i sediti u osenčenim i klimatizovanim prostorima kako bi se sprečilo pregrevanje.

Na koje simptome treba obratiti pažanju

Doktor Faktora kaže da treba obratiti pažnju četiri simptoma na:

• vrtoglavicu pri promeni položaja,
• glavobolju,
• konfuzija,
• smanjeno znojenje.

- To mogu biti znaci toplotnog udara i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Moj opšti savet je da uživate u prirodi. To je odličan način da ostanete aktivni. Ali budite svesni znakova toplotnog udara i kako ga sprečiti - kaže dr Faktora.

Vrste toplotnog udara

Postoje dve vrste toplotnog udara:

• Klasični (nenaporni) toplotni udar - toplota u okruženju, kao što su automobil, kuća ili spoljašnji prostor, nadmašuje sposobnost tela da se samo ohladi. Klasični toplotni udar obično pogađa decu i odrasle starije od 65 godina.
• Toplotni udar pri naporu - fizičkom aktivnošću generiše se velika količina toplote - metabolička toplota, više nego što telo može da podnese. Toplotni udar pri naporu se često javlja kada se fizička aktivnost i vruće vreme pomešaju, ali se može javiti i na normalnim temperaturama. Ova vrsta toplotnog udara obično pogađa mlade, zdrave odrasle osobe.

Simptomi i znaci toplotnog udara

• Visoka telesna temperatura, iznad 40 stepeni Celzijusovih
• Promene u ponašanju - poput uznemirenosti ili agresije
• Zamućen vid
• Zbunjenost
• Delirijum
• Vrtoglavica
• Nesvestica (sinkopa)
• Ubrzan rad srca (tahikardija)
• Brzo, plitko disanje (tahipneja)
• Nizak krvni pritisak (hipotenzija)
• Mučnina i povraćanje
• Napadi
• Nejasan govor
• Promene boje kože - ili crvenilo ili bleđe nego obično
• Koža koja je suva (klasični toplotni udar) ili znojna (toplotni udar pri naporu)
• Slabost

Kako se oseća toplotni udar

Toplotni udar podrazumeva fizičke simptome poput mučnine, povraćanja i vrtoglavice. Može da se javi zbunjenost i problem sa jasnim razmišljanjem, a drugi mogu da primete da se osoba ne ponašate kao obično.

To je zato što toplotni udar, za razliku od blažih oblika bolesti, koje se javljaju zbog toplote, utiče na funkciju mozga, uzrokujući promene u razmišljanju i ponašanju.

Faktori rizika za razvoj toplotnog udara

Faktori rizika od toplotnog udara se dele u nekoliko kategorija:

• Poslovi i aktivnosti - poljoprivredni radnici, građevinski radnici, vatrogasci, pripadnici vojske i sportisti se suočavaju sa povećanim rizikom od toplotnog udara. Neformalni treninzi takođe mogu dovesti do toplotnog udara, posebno ako organizam nije navikao na fizičku aktivnost po vrućini.
• Društveni i faktori životne sredine - to su stvari poput nedostatka klima uređaja kod kuće, života u toploj klimi, života u samoći...
• Starost i zdravstvena stanja - veći je rizik od toplotnog udara ako osoba ima više od 65 godina, trudna je, dehidrirana, ima virusnu ili bakterijsku infekciju, ili kardiovaskularnu bolest. Stanja koja ograničavaju sposobnost tela da se znoji i dovode u rizik od pregrevanja su anhidroza, duboke opekotine, opsežni ožiljci i ektodermalna displazija.
• Lekovi i supstance - određeni lekovi i supstance ometaju sposobnost tela da se ohladi. Mogu da povećaju rizik od dehidracije, smanje količinu znojenja ili prouzrokuju da metabolizam proizvodi više toplote.
• Bebe i deca - suočavaju sa povećanim rizikom od toplotnog udara. Osetljivi su na ekstremne vrućine, čak i u kratkim vremenskim periodima. Zato je opasno ostavljati dete u zatvorenom automobilu, čak i na kratko.

Lekovi koji povećavaju rizik od toplotnog udara

• Amfetamini
• Antiholinergici
• Antihistaminici
• Antipsihotični lekovi
• Benzodiazepini
• Beta-blokatori
• Blokatori kalcijumovih kanala
• Diuretici
• Laksativi
• Litijum (stabilizator raspoloženja)
• Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina
• Triciklični antidepresivi

Moguće komplikacije toplotnog udara

Ozbiljne komplikacije koje mogu nastati zbog toplotnog udara su:

• Poremećaj moždane aktivnosti (koma)
• Razgradnja mišića, koja šalje toksine u krv (rabdomioliza)
• Smanjen protok krvi i kiseonika do organa (hipovolemijski šok)
• Teško oštećenje glavnih organa poput pluća (akutni respiratorni distresni sindrom), bubrega (bubrežna insuficijencija), srca (srčana insuficijencija) ili jetre (insuficijencija jetre).

Dehidracija: Simptomi, koliko vode treba piti dnevno da ne dođe do nje

Toplotna iscrpljenost i njene opasnosti: Simptomi, komplikacije, lečenje