Domino efekat kućne apoteke: Kada šaka lekova više škodi nego što pomaže - i koliko je previše

Granica između spasonosne terapije i ozbiljne opasnosti po zdravlje često se krije u broju i kombinaciji pilula koje svakodnevno pijemo.

Uzimanje više različitih lekova istovremeno u medicini se naziva polipragmazija (ili polifarmacija). Ipak, ovaj pojam označava mnogo više od samog prebrojavanja pilula na dlanu - ključno pitanje jeste da li se uzimaju pravi lekovi, u odgovarajućim dozama i iz opravdanih medicinskih razloga.

Zbog sve učestalije nekontrolisane upotrebe medikamenata, stručnjaci širom sveta podižu uzbunu, ali ističu da postoje jasni načini da se spreče opasne posledice po zdravlje.

Šta je polipragmazija (polifarmacija) i koliko lekova je "previše"

Polipragmazija podrazumeva redovnu upotrebu više lekova istovremeno. Iako u stručnoj javnosti ne postoji jedna strogo definisana granica, većina lekara postavlja minimum na četiri ili pet medikamenata koje pacijent svakodnevno pije.

Verovatnoća za polipragmaziju drastično raste kod osoba sa više hroničnih bolesti odjednom. Standardni primeri su kombinacije stanja kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol i dijabetes, gde svaka dijagnoza zahteva posebnu terapiju.

Međutim, važno je znati da deo polipragmazije nisu samo lekovi na recept, već i razni suplementi, biljni preparati i lekovi koji se kupuju bez recepta.

Redovno uzimanje "šake lekova" izuzetno je česta pojava, naročito u trećem dobu. Na primer, zvanični podaci u SAD pokazuju da oko 40 odsto starijih od 65 godina redovno pije najmanje pet lekova, dok čak 20 odsto njih svakodnevno uzima 10 ili više različitih preparata.

Uzimanje više lekova istovremeno - dobro ili loše?

Odgovor je: može biti i jedno i drugo.

Kada se sprovodi kontrolisano, stručno i bezbedno, u medicini se govori o "odgovarajućoj polipragmaziji". Ona podrazumeva da su ispunjeni sledeći uslovi:

• Uzimanje najmanjeg mogućeg broja lekova za dato zdravstveno stanje.
• Upotreba isključivo proverenih i efikasnih lekova prilagođenih potrebama pacijenta.
• Nema poteškoća sa redovnim uzimanjem terapije onako kako je propisana.
• Nema izraženih neželjenih efekata (ili se oni drže pod potpunom kontrolom).
• Izostanak štetnih ili toksičnih reakcija na lekove.
• Ne postoje opasne interakcije između samih lekova, kao i između lekova i drugih oboljenja.
• Redovni kontrolni pregledi na kojima lekar proverava celokupnu listu terapije.
• Konsultacija sa lekarom pre svakog uvođenja novih biljnih preparata, vitamina ili lekova bez recepta.
• Otvorena saradnja sa lekarom radi eventualne izmene ili ukidanja pojedinih lekova.

Sa druge strane, polipragmazija prestaje da bude dobra i prelazi u "neodgovarajuću ili štetnu polipragmaziju" ukoliko je bilo koja od ovih stavki narušena ili ako postoji povišen rizik od opasnih nuspojava.

Kada šaka lekova postaje pretnja po život

Nekontrolisana upotreba više lekova odjednom može da dovede do teških komplikacija i drastično smanji kvalitet života. Neke od najopasnijih posledica su:

• Izraženi neželjeni efekti: Što je broj lekova veći, rizik od nuspojava se višestruko uvećava. To mogu da budu drastični skokovi ili padovi krvnog pritiska, unutrašnja krvarenja ili iznenadna konfuzija.
• Gubitak samostalnosti: Problemi sa pamćenjem, pad snage i narušena ravnoteža često su direktna posledica preklapanja lekova, što onemogućava samostalno obavljanje svakodnevnih obaveza.
• Delirijum: Neodgovarajuća polipragmazija je jedan od vodećih uzroka nastanka delirijuma - naglog stanja pomućenosti svesti koje remeti rad mozga, razmišljanje i ponašanje.
• Demencija: Dugotrajno i nekontrolisano uzimanje velikog broja lekova dokazani je faktor rizika za razvoj demencije.
• Fizička slabost: Polipragmazija znatno smanjuje sposobnost organizma da se oporavi od bolesti, infekcija ili povreda.
• Povećan rizik od padova i preloma: Mnogi lekovi za hronične bolesti utiču na stabilnost i mišićnu snagu, pa su teške povrede usled padova među najopasnijim komplikacijama kod starijih.
• Prekomerna toksičnost lekova: Preklapanje terapija može da pojača dejstvo pojedinih supstanci do toksičnih nivoa.

I ono što je najalarmantnije, sve ove komplikacije zajedno znatno povećavaju rizik od prevremene smrti.

Šta dovodi do opasne polipragmazije

Povećanje broja lekova retko se dešava preko noći - najčešće je rezultat spleta više okolnosti:

• Prisustvo više hroničnih bolesti: Jedna dijagnoza često vuče drugu, a svaka zahteva svoje medikamente.
• Izostanak komunikacije među lekarima: Ovo je čest problem kada pacijenta leči više različitih specijalista koji primarno gledaju samo svoj domen medicine, bez uvida u celokupnu sliku.
• Izostanak izabranog lekara: Bez jednog lekara koji prati celokupno stanje i koordinira terapiju specijalista, lakše dolazi do propusta.
• Kaskada propisivanja lekova (domino efekat): Pojava kada lekar doda nov lek kako bi ublažio neželjene efekte leka koji se već pije, umesto da promeni primarnu terapiju.
• Poteškoće sa pravilnim uzimanjem lekova: Narušen vid, slabost u rukama, nerazumevanje uputstava ili zaboravnost dovode do toga da se lekovi piju pogrešno.
• Nedostatak informacija: Lekar može da propiše pogrešan ili dupliran lek ukoliko nema potpun uvid u karton pacijenta ili ne zna šta se sve uzima "na svoju ruku".

Kako sprečiti opasne zamke pri uzimanju više lekova

Neprikladna polipragmazija u ogromnoj meri može da se predupredi uz malo opreza i dobru komunikaciju sa medicinskim osobljem. Lekari iz čuvene Klivlend klinike (Cleveland clinic) u Ohaju savetuju sledeće mere prevencije:

1. Ažurna papirna lista lekova: Na njoj uvek treba da piše tačan naziv svakog leka, doza, razlog zašto se pije i koji lekar ga je propisao. Ova lista je dragocena i u hitnim medicinskim situacijama.
2. Poznavanje sopstvene terapije: Neophodno je znati naziv svakog leka koji se pije i njegovo tačno dejstvo. Kod osoba starijih od 65 godina posebno je važno proveriti da li se neki od lekova nalazi na takozvanoj Birsovoj listi (potencijalno neodgovarajući lekovi za starije).
3. Uloga izabranog lekara: Redovni opšti kontrolni pregledi (najmanje jednom godišnje) ključni su kako bi se sagledala celokupna slika zdravlja i opravdanost terapije.
4. Prijavljivanje svih preparata: Lekar mora da bude obavešten o svakom suplementu, vitaminu, čaju ili leku koji se kupuje bez recepta.
5. Nabavka lekova u istoj apoteci: Kada se svi lekovi podižu na jednom mestu, farmaceut može znatno lakše da primeti rizik od štetnih interakcija.
6. Razmatranje mogućnosti za smanjenje doza: Mnogi lekovi su spasonosni, ali ukoliko postoje nefarmakološke metode, promene životnog stila ili prilagođavanje doza koje daju isti rezultat - uvek je preporučljivo konsultovati lekara o toj opciji.

Razgovor sa lekarom je uvek na prvom mestu

Upravljanje složenom terapijom i praćenje kako lekovi deluju jedni na druge uopšte nije lak zadatak. Iako redovno uzimanje više medikamenata ne mora automatski da znači problem, bez redovne kontrole lako može da se skrene u zonu rizika.

Otvoren razgovor sa lekarom i farmaceutom, uz pitanje o svakom leku iz kućne apoteke, ostaje najsigurniji put da terapija bude delotvorna, a zdravlje sačuvano.

Koji lekovi se piju na prazan stomak a koji uz obrok, i kada smeju da se mešaju sa suplementima

I sirupi za kašalj nisu bezazleni: 5 lekova bez recepta sa skrivenim rizicima

Lekovi koji mogu da izazovu noćne more