Neophodno je stalno unositi dovoljno vode, minimum dve litre dnevno, jer dehidracija ugrožava zdravlje, posebno kod žena.
Naglo rashlađivanje i konzumiranje jako hladnih napitaka mogu biti opasni za osobe sa srčanim oboljenjima
Tokom ekstremnih vrućina svedoci smo povećanog broja slučajeva infarkta i kolapsa, čak i kod onih koji ranije nisu imali srčanih tegoba. Kardiolog doktor Snežana Bašić objašnjava da vrućina direktno deluje na krvne sudove, ali da je reakcija organizma mnogo kompleksnija nego što se misli.
S tim u vezi, ona je objasnila i da mnogi često zanemaruju rane simptome srčanih problema, pripisujući ih nedostatku kondicije ili umoru.
- Krvni sudovi imaju mnoštvo receptora koji mozgu šalju informacije. Najnovija istraživanja pokazuju da srce sadrži 40.000 neurona, što znači da ono ima "sopstveni mozak" i obrađuje informacije koje donosi krvotok. Kada nastupi tropski talas, srce reaguje tako što pokušava da očuva krvni pritisak i dotok krvi. Da biste pomogli sebi, tečnost morate uzimati kontinuirano - pomalo, ali stalno - kaže dr Snežana Bašić.
Dr Bašić ističe da smo već svedoci slučajeva infarkta i kolapsa, čak i kod onih koji ranije nisu imali srčanih tegoba.
- Najveći neprijatelj srca je visok krvni pritisak, uz masnoće, šećer i fizičku neaktivnost. Važno je naglasiti da kućni poslovi nisu fizička aktivnost. Mora se vežbati, jer telo bez muskulature slabi, a sa njim slabi i srce. Oni koji nemaju srčanih tegoba trebalo bi da obave preventivni pregled i ultrazvuk srca. Mnogi mladi ljudi imaju lošu kontraktilnost srčanog mišića, a to se jedino vidi na ultrazvuku - kazala je dr Snežana Bašić.
Suptilni signali koje srce šalje
Mnogi ljudi često zanemaruju rane simptome srčanih problema, pripisujući ih nedostatku kondicije ili umoru. Dr Bašić objašnjava kako da se napravi razlika:
- Simptomi često liče na običan nedostatak kondicije i to, zapravo, ne možete sa sigurnošću da razlučite dok ne odete na kardiološki pregled. Ako osetite da nemate snage, da se brzo zamarate čim izađete na prvi ili drugi sprat i ostajete bez daha, moguće je da je problem u tome što ne vežbate. Međutim, prvo proverite srce - naglašava doktorka Snežana Bašić i dodaje da čak i ako se veruje da je u pitanju "ispadanje iz forme", ne treba rizikovati.
Zašto je voda ključ lepote i zdravlja
Prema njenim rečima, adekvatan unos tečnosti jedan je od najvažnijih faktora za očuvanje organizma, a posebno ukazuje na problem nedovoljnog unosa vode kod žena.
- Mnoge žene imaju naviku da popiju tek jednu čašu vode za ceo dan, što je drastično malo. Zbog hronične dehidracije, koža im brže stari u odnosu na muškarce. Suština je u tome da se unosi dovoljno vode – dve litre dnevno nije prevelika količina, već minimum koji je našem telu neophodan. To je od presudne važnosti za ceo organizam, a u ovim vrelim mesecima, ta količina je preporučljiva čak i za bubrežne bolesnike - ističe dr Bašić.
Opasnost od naglog rashlađivanja
U vezi sa unosom tečnosti, ona upozorava i na opasnost od naglog rashlađivanja.
- Kod zdravih osoba neće se desiti ništa drastično, ali kod ljudi sa kardiovaskularnim problemima, nagli unos hladne vode ili izlazak iz hladnog u topao prostor može izazvati spazam. Kod pacijenata koji imaju anginu pektoris, kruti krvni sudovi se teško šire i skupljaju, što dovodi do pada pritiska i kolapsa. Zato je izuzetno važno da pacijenti sa srčanim problemima izbegavaju izlaske između 11 i 18 časova - savetuje dr Snežana Bašić, kardiolog.
Ona podseća da je leti gubitak elektrolita putem znojenja veliki, posebno gubitak magnezijuma, koji je ključan za rad srca.
Hipertoničarima savetuje konsultaciju sa lekarom o eventualnom smanjenju jutarnje doze lekova za pritisak tokom vrelih dana.
Prijatelji i neprijatelji organizma među hranom tokom vrelih dana
Nutricionistkinja Branka Mirković upozorava da određene navike tokom vrelih dana mogu biti kontraproduktivne.
- Alkohol nas greje jer širi krvne sudove, zbog čega nam postaje još toplije. Kafa je diuretik, što znači da nas dehidrira. Tokom vrelih dana to treba izbaciti, baš kao i energetska pića, hladna gazirana pića i sladolede, jer naš organizam, da bi takve namirnice obradio, mora da stvori dodatnu toplotu - objasnila je Branka Mirković u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Hladni napici pružaju osećaj svežine svega 15 minuta
Ona dodaje da nam hladni napici pružaju osećaj svežine od svega petnaestak minuta, nakon čega nam je ponovo vruće.
- Ujutru je najbolje popiti mlaku limunadu sa malo soli - time u organizam unosite kalijum i održavate stabilnu telesnu temperaturu. Tada ne postoji onaj osećaj "toplo-hladno", već organizam ostaje u ravnoteži - savetuje nutricionistkinja.
Kada su temperature visoke, ishrana treba da bude lagana i funkcionalna.
- Treba jesti mnogo povrća i salata. Teška hrana dodatno opterećuje organizam. Za doručak je idealan krastavac uz malo zeleniša i jaje. Cilj je da ne opteretimo varenje, već da telu pomognemo da funkcioniše. Za ručak su odlični biljni proteini, poput barenog pasulja ili sočiva uz puno povrća, dok za večeru obavezno treba uneti protein, najbolje ribu sa povrćem - preporučuje nutricionistkinja Branka Mirković.
Angina pektoris: Kako se oseća i šta treba uraditi kada se javi
