Visoka vlažnost vazduha otežava isparavanje znoja, povećava rad srca i zahteva više kiseonika, što doprinosi otežanom disanju
Ignorisanje teških respiratornih problema može biti opasno po život
Otežano disanje po vrućem vremenu je čest, i donekle normalan simptom. U većini slučajeva kratak dah je prirodan fiziološki odgovor tela koje se hladi, ali može biti i rani znak upozorenja na ozbiljnu medicinsku hitnu situaciju. Jer, otežano disanje može da bude početni simptom toplotnog udara, srčanog udara i teškog napada astme.
Ljudsko telo je izuzetno otporno, ali ekstremne vrućine stavljaju ogroman napor na njegov sistem za hlađenje. Kada temperature porastu, telo mora da radi prekovremeno kako bi održalo stabilnu unutrašnju temperaturu.
Uticaj visoke vlažnosti vazduha
Vruć vazduh može da sadrži više vlage nego hladan vazduh. Kada je vreme i vruće i vlažno, vazduh se oseća težim a udisanje teškog vazduha zahteva veći napor respiratornih mišića.
Visoka vlažnost vazduha sprečava brzo isparavanje znoja, što uzrokuje porast telesne temperature i brži rad srca, a brži otkucaji srca povećavaju potrebe tela za kiseonikom, što može direktno izazvati kratak dah po vrućem vremenu.
Kvalitet vazduha i letnji smog
Letnje vrućine često donose stajaći vazduh, zadržavajući zagađivače bliže tlu. Kombinacija intenzivne sunčeve svetlosti, visokih temperatura i hemijskih emisija stvara ozon pri tlu, glavnu komponentu smoga.
Udisanje ozona veoma iritira respiratorni trakt, može izazvati upalu u disajnim putevima, značajno smanjujući kapacitet pluća i izazivajući ozbiljne teškoće sa disanjem, čak i kod, inače, zdravih osoba.
Osobe u riziku od prroblema sa disnjaem po vrućini
Iako ekstremne vrućine mogu uticati na bilo koga, određene populacije su veoma osetljive na respiratorne tegobe tokom letnjih toplotnih talasa:
- Osobe sa astmom - visoka vlažnost i nivoi ozona su poznati okidači astme. Ova kombinacija može dovesti do suženja disajnih puteva, što rezultira jakim kašljem i hripanjem po vrućem vremenu.
- Pacijenti koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) - hronična opstruktivna bolest pluća otežava disanje u normalnim okolnostima. Dodatni pritisak toplote i vlage može izazvati iznenadne i opasne egzacerbacije.
- Kardiovaskularni pacijenti - srce i pluća tesno sarađuju. Kada srce ima poteškoća da efikasno pumpa krv zbog naprezanja usled toplote, tečnost se može vratiti u pluća, što dovodi do otežanog daha.
- Starije osobe i mala deca - ove starosne grupe imaju smanjenu sposobnost efikasne regulacije telesne temperature, što ih čini veoma podložnim toplotnoj iscrpljenosti i posledičnim respiratornim tegobama.
Prepoznavanje simptoma po stepenu ozbiljnosti
Blagi do umereni simptomi
- osećaj kao da ne može duboko i dovoljno da se udahne,
- povećana frekvencija disanja - disanje je brže nego obično,
- blag umor ili letargija,
- povremeno hripanje u disanju nakon napora.
Teški simptomi - crvene zastavice
Simptomi koji ukazuju na ozbiljnu reakciju na vrućinu ili na medicinsku hitnu situaciju:
- osećaj gušenja ili otežanog daha,
- bol u grudima, stezanje ili osećaj jakog pritiska na grudima,
- usne, prsti ili nokti postaju plavi ili sivi - cijanoza,
- teška vrtoglavica, konfuzija ili iznenadna nesvestica,
- nemogućnost izgovaranja punih rečenica bez gubitka daha,
- uporan, jak kašalj praćen glasnim hripanjem.
Kada potražiti hitnu pomoć
Ako je otežano disanje iznenadno, jako ili praćeno bilo kojim od gore navedenih simptoma upozorenja, ne treba čekati da prođe već odmah pozvati Hitnu pomoć.
Hitna medicinka intervencija je neophodna i ukoliko neko ima astmu ili HOBP a inhalatori za hitnu pomoć ili propisani lekovi ne pružaju olakšanje u očekivanom vremenskom roku.
Ignorisanje teških respiratornih problema može biti opasno po život. Naime, toplotni udar, srčani udari i teški napadi astme mogu se u početku manifestovati kao otežano disanje.
Kako lakše disati po vrućini
Primena određenih koraka može da zaštititi pluća i održi zdravlje respiratornih organa kada je visoka spoljašnja temperatura:
- Hidriranost - piti puno vode tokom dana, čak i ako se ne oseća žeđ. Hidratacija razređuje sluz u vašim disajnim putevima, što olakšava čišćenje pluća i udobnije disanje. Nikako ne treba piti hladnu vodu koja može da izazove iznenadno sužavanje disajnih puteva kod osetljivih osoba, privremeno pogoršavajući disanje. Sobna temperatura ili blago hladna voda su najbezbedniji i najefikasniji izbor.
- Pratiti kvalitet vazduha - danima kada je kvalitet vazduha loš, ograničiti aktivnosti na otvorenom.
- Optimizovati unutrašnje okruženje - koristiti klima uređaj da bi vazduh u zatvorenom prostoru bio hladan i suv. Odvlaživači vazduha pomažu da se uklonili višak vlage iz vazduha, što može da sprči hripanje po vrućem vremenu.
- Planirate svoje aktivnosti - ko mora napolje, aktivnosti treba da obavlja rano jutro ili kasno uveče kada su temperature i nivoi ozona najniži.
- Ishrana za funkciju pluća po vrućini - iako nijedna hrana ne leči otežano disanje, ishrana bogata antioksidansima, poput bobičastog voća, lisnatog zelenila i citrusnog voća, pomaže u smanjenju upale u telu i podržava opšte zdravlje pluća tokom stresnih uslova u okruženju.
Kako razlikovati napad anksioznosti od otežanog disanja zbog toplote
I anksioznost i vrućina mogu da da izazovu ubrzano disanje i stezanje u grudima.
Međutim, problemi izazvani toplotom obično su direktno povezani sa fizičkim naporom u vrućem okruženju i poboljšavaju se u hladnom prostoru. Ako odmor u klimatizovanoj prostoriji ne ublaži simptome, treba potražiti pomoć.
