Toplota izaziva širenje krvnih sudova i pojačano znojenje, što dovodi do dehidracije, gubitka elektrolita i pada krvnog pritiska
Simptomi hipotenzije su naročito izraženi prilikom ustajanja, a neprepoznavanje može dovesti do kolapsa i povreda
Za osobe koje se svakodnevno nose sa niskim krvnim pritiskom, leto je dodatni izazov. Dok se pažnja javnosti uglavnom usmerava na opasnosti od hipertenzije, visoke temperature mogu drastično pogoršati simptome hipotenzije i pretvoriti tople dane u period iscrpljenosti i rizika.
Letnji toplotni talasi donose iscrpljenost, umor i opštu malaksalost mnogima, ali za osobe sa hronično niskim pritiskom - hipotenzija, ovi simptomi postaju znatno izraženiji.
Stanje osoba sa hipotenzijom, koje podrazumeva krvni pritisak niži od uobičajenog, tokom leta se dodatno pogoršava, izazivajući ozbiljne neprijatnosti, pa čak i opasne situacije poput nesvestice.
Nizak pritisak, ili hipotenzija, stanje je koje se karakteriše vrednostima krvnog pritiska ispod 90/60 mmHg.
Telo ima sofisticiran sistem za termoregulaciju, ali on ponekad dolazi sa cenom, posebno za one čiji je kardiovaskularni sistem već sklon niskim vrednostima pritiska.
Kako toplota obara pritisak
Ljudsko telo je izuzetno osetljivo na promene temperature. Kada je spolja vruće, mozak pokreće mehanizam za hlađenje poznat kao vazodilatacija. Krvni sudovi, posebno oni blizu površine kože, počinju da se šire kako bi omogućili veći protok krvi. Na taj način, telo efikasno oslobađa višak toplote u okolinu, slično kao radijator.
Međutim, ovaj proces ima direktnu posledicu na cirkulatorni sistem - kako se krvni sudovi šire, pritisak unutar njih prirodno opada.
Dodatni faktor je znojenje, ključni deo sistema za hlađenje. Znojenjem se ne gubi samo voda, već i esencijalni elektroliti, poput natrijuma, koji su presudni za održavanje volumena i pritiska krvi.
Gubitak tečnosti dovodi do dehidracije i smanjenja ukupnog volumena krvi u cirkulaciji.
Kada se smanjeni volumen krvi kreće kroz proširene krvne sudove, dolazi do značajnog pada pritiska. Srce tada mora da radi napornije i kuca brže kako bi kompenzovalo i obezbedilo dovoljan protok krvi do vitalnih organa, što predstavlja dodatni napor za ceo organizam. Za osobu koja već ima nizak pritisak, ovaj kombinovani efekat može da obori vrednosti na kritičan nivo.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju
Na vrućini svako može da oseti blagu vrtoglavicu, ali kod osoba sa hroničnom hipotenzijom simptomi postaju mnogo intenzivniji i češći.
Najčešći su vrtoglavica i ošamućenost, naročito prilikom naglog ustajanja iz sedećeg ili ležećeg položaja, stanje poznato kao ortostatska hipotenzija.
Telo jednostavno ne uspeva dovoljno brzo da prilagodi pritisak kako bi obezbedilo adekvatan dotok krvi u mozak.
Drugi znaci upozorenja su:
- zamagljen vid,
- osećaj umora i slabosti,
- mučnina,
- hladna i lepljiva koža uprkos vrućini,
- ubrzan puls.
Ovi simptomi su direktna posledica smanjene isporuke kiseonika mozgu i mišićima.
Ignorisanje ovih signala može dovesti do ozbiljnijih posledica, uključujući kolaps i gubitak svesti (sinkopa), što nosi rizik od povreda prilikom pada.
Osobe u najvećem riziku od vrućina
Iako svako može osetiti posledice pada pritiska tokom vrućina, osobe sa hroničnom hipotenzijom su prirodno u najvećem riziku.
Pored njih, postoje i druge grupe koje su posebno podložne. To su starije osobe, posebno starije od 75 godina, one koje imaju smanjenu sposobnost termoregulacije, a njihov kardiovaskularni sistem sporije reaguje na promene.
Ljudi sa hroničnim bolestima, kao što su srčane tegobe, dijabetes ili problemi sa bubrezima, takođe su u većem riziku jer njihovo stanje već opterećuje organizam.
Posebnu pažnju treba da obrate i osobe koje uzimaju određene lekove.
Diuretici - lekovi za izbacivanje viška tečnosti, i beta-blokatori, koji se često prepisuju za visok pritisak, mogu dodatno pogoršati hipotenziju tokom leta. Njihov efekat se kombinuje sa prirodnim padom pritiska usled vrućine, što zahteva oprez i ponekad prilagođavanje terapije u dogovoru sa lekarom.
Vodič za prevenciju i brzu reakciju
Za osobe sa niskim pritiskom, ključ za preživljavanje leta leži u prevenciji.
- Ključna mera je adekvatna hidratacija. Potrebno je piti između tri i četiri litra vode dnevno, ne čekajući osećaj žeđi. Voda obogaćena elektrolitima ili blago slane supe mogu pomoći u nadoknadi natrijuma izgubljenog znojenjem.
- Treba izbegavati alkohol i prekomerni unos kafe, jer deluju kao diuretici i podstiču dehidraciju.
- Umesto obilnih obroka koji preusmeravaju veliku količinu krvi u sistem za varenje i time privremeno snižavaju pritisak, preporučuju se manji i češći obroci. Fokus treba staviti na proteine, voće i povrće. Blago povećan unos soli može biti koristan, ali samo za osobe koje nemaju problem sa hipertenzijom.
- Treba izbegavati boravak napolju tokom najtoplijeg dela dana, obično između 10 i 17 časova.
- Nosite laganu, široku odeću od prirodnih materijala koja omogućava koži da diše.
- Prilikom ustajanja, činiti to postepeno kako bi se telu dalo vreme da se prilagodi.
Šta uraditi u slučaju vrtoglavice
Kad se oseti vrtoglavica, treba odmah sesti ili leći kako bi se sprečio pad.
Popiti čašu do dve vode, i podići noge iznad nivoa srca.
Jednostavne vežbe poput pumpanja stopalima ili stiskanja loptice između butina mogu pomoći da se krv iz nogu brže vrati ka srcu.
(RTS)
