Par iz Vest Dorseta u Engleskoj je prilikom renoviranja stare kuće pronašao oko 100 kovanica starih više od tri veka
Kovanice su bile u keramičkoj posudi zakopanoj ispod poda, a zbirka je nazvana Poorton Coin Hoard i sadržala je vredne zlatnike i srebrnjake
Ponekad se najveće istorijske priče ne pronađu u muzejima ili arhivima, već sasvim slučajno - ispod poda stare kuće. Upravo se to dogodilo paru koji je renovirao svoju seosku kuću na farmi u Vest Dorsetu u Engleskoj.
Pre pet godina, Robert Fučs pokušavao je da poveća visinu prostorije kopanjem ispod postojećeg poda, kada je pijukom udario u neobičan predmet. Umesto običnog komada keramike, pronašao je glaziranu keramičku posudu skrivenu u zemlji. Kada ju je otvorio, unutra ga je čekalo iznenađenje – oko 100 kovanica starih više od tri veka!
Zbirka, koja je kasnije dobila naziv Poorton Coin Hoard, sadržala je izuzetno vredne istorijske primerke. Među pronađenim kovanicama bili su zlatnici iz vremena vladavine kraljeva Džejmsa I i Čarlsa I, ali i srebrne polukrunе, šilingi i šest penija iz perioda vladavine Elizabete I, kao i Filipa i Marije.
Kovanice poslate u Britanski muzej
Nakon što je blago pronađeno, otkriće je prijavljeno nadležnim službama, a kovanice su poslate u Britanski muzej, gde su stručnjaci obavili čišćenje, analizu i identifikaciju. Na kraju je zbirka prodata u aukcijskoj kući Duke za približno 70.000 evra.
Beti Fučs prisetila se trenutka kada su shvatili da su pronašli nešto neobično.
"Jedne večeri bila sam sa decom, a moj muž je kopao pijukom kada me je pozvao i rekao da su nešto pronašli. Sve kovanice je stavio u kantu", rekla je za The Guardian.
Zašto je neko sakrio novac pre više od 380 godina?
Stručnjaci smatraju da kovanice nisu skrivene slučajno, već da ih je neko namerno pohranio na sigurno mesto. Prema analizama Britanskog muzeja, najverovatnije su skrivene odjednom, između 1642. i 1644. godine, tokom turbulentnog perioda Engleskog građanskog rata.
U to vreme ljudi nisu zakopavali novac samo zbog štednje ili opreza. Za mnoge je to bio jedini način da pokušaju da sačuvaju ono što su posedovali dok je zemlju zahvatao rat.
I parlamentarne i rojalističke vojske ulazile su u domove stanovnika, tražile hranu i zalihe, a ponekad i uzimale dragocenosti. Zbog toga su obične porodice pravile skrivena spremišta u zidovima, loncima i drugim skrovitim mestima. Nadali su se da će se nakon završetka borbi vratiti i ponovo pronaći svoje vrednosti. Međutim, mnogi koji su na taj način zaštitili svoju imovinu nikada više nisu došli po nju.
Vasim Ahmed, doktorand istorije na University College u Londonu, koji proučava britansku političku istoriju 17. veka, objasnio je za Live Science koliko je situacija tada bila opasna za stanovništvo.
"Ako ste bili rojalista ili čak ako se sumnjalo da ste rojalista, parlamentarci su mogli da vam zaplene imovinu, i obrnuto", rekao je Ahmed.
Tokom građanskog rata ljudi često nisu mogli da znaju kojoj će vojsci morati da odgovaraju, pa je skrivanje novca i dragocenosti bilo pitanje preživljavanja.
Dorset je bio ključno područje tokom rata
Područje Dorseta imalo je važnu stratešku ulogu zbog svog položaja i kretanja vojnih jedinica tokom rata. Sukob je završen pobedom parlamentaraca, zarobljavanjem kralja Čarlsa I i njegovim kasnijim pogubljenjem.
Na tom području bogate porodice, poput Sydenhama i Strangwaya, menjale su strane u zavisnosti od toga ko je u određenom trenutku imao prevlast.
Posebno se ističe grad Lajm Regis, gde je parlamentarni garnizon 1644. godine izdržao poznatu osmonedeljnu opsadu. Braniteljima su pomagali hrabri krijumčari koji su kroz blokade uspevali da dopreme hranu i barut.
Za razliku od gradskih centara, stanovnici ruralnih područja poput Poortona živeli su u stalnom strahu da bi se vojnici mogli pojaviti svakog trenutka. Upravo bi takvoj porodici, smatraju istoričari, moglo pripadati pronađeno blago.
Otkriće u Poortonu pokazuje koliko se istorijskih tragova još uvek skriva ispod površine.
Ratni haos koji je zahvatio Englesku pre više od 400 godina ostavio je iza sebe predmete koji tek danas pričaju svoje priče. Beti Fučs smatra da osoba koja je sakrila kovanice verovatno nikada nije dobila priliku da se vrati po njih.
"Da nismo spustili nivo poda, novčići bi još uvek bili skriveni tamo. Sumnjam da je osoba koja ih je sakrila nameravala da se vrati po njih, ali nikada nije dobila priliku", rekla je za The Guardian.
(Dnevno.hr)
