Iran je pronašao ORUŽJE MOĆNIJE OD NUKLEARNE BOMBE. I već daje rezultate

Relativan uspeh Irana u ratu koji su pre šest meseci pokrenuli Sjedinjene Američke Države i Izrael pokazao je da nuklearno oružje možda ipak nije najefikasnije sredstvo u arsenalu Islamske Republike.

Iako je administracija predsednika Donalda Trampa u sukob ušla fokusirana na iranski nuklearni program – za koji Teheran uporno tvrdi da nikada nije bio namenjen razvoju atomske bombe – tokom rata se pokazalo da je daleko značajnije iransko korišćenje uticaja nad Ormuskim moreuzom, čime je izazvalo ozbiljne poremećaje u svetskoj trgovini energentima, piše Newsweek.

Posledice su se osetile širom sveta, uključujući i SAD, gde su potrošači sve nezadovoljniji zbog već nepopularnije američke vojne intervencije.

Pošto je Tramp otkazao još jednu rundu planiranih udara, koje je opisivao kao „najveći napad od Drugog svetskog rata“, kontrola koju Teheran ima nad jednim od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza mogla bi da se pokaže kao mnogo moćnije oružje od atomske bombe – jedinog nuklearnog oružja koje su SAD ikada upotrebile u ratu, 1945. godine.

„Sposobnost Irana da nanese ekonomsku štetu globalnoj ekonomiji na neki način predstavlja moćnije oružje od nuklearne bombe“, rekao je za Newsweek Džošua Talis, bivši visoki zvaničnik američke mornarice i direktor programa za bezbednosnu saradnju sa saveznicima u Centru za pomorske analize.

Faktor moreuz

Iran je godinama upozoravao da bi mogao da zatvori Ormuski moreuz u slučaju velikog vojnog sukoba. Te pretnje datiraju još iz rata sa Irakom osamdesetih godina, a ponovo su postale aktuelne nakon što je Tramp 2018. godine povukao SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. Sada je ta retorika postala stvarnost, a dugoročne posledice tek počinju da se osećaju.

Gušenje svetske trgovine preko ključnog pomorskog prolaza pokazalo se kao mnogo realnije i potencijalno efikasnije sredstvo pritiska za Teheran – pre svega zato što ga može koristiti bez međunarodne osude kakvu izaziva upotreba oružja za masovno uništenje.

Rezultat je relativno jeftina, ali razorna kampanja koja, prema navodima autora, iscrpljuje američke zalihe skupog i sofisticiranog naoružanja, dok Iran svoje jeftinije kapacitete obnavlja brže nego što se očekivalo.

„Sa relativno malim brojem jeftinih sredstava, iranski napadi na komercijalne brodove izazivaju lančanu reakciju u globalnoj trgovini, jer brodarske kompanije, osiguravači i pomorci preispituju rizike prolaska kroz taj region“, rekao je Talis.

On dodaje da Iran zbog toga ostvaruje značajne strateške koristi uz veoma mali reputacioni trošak.

„Zbog toga je iranski uticaj na saobraćaj kroz Ormuz politički mnogo prihvatljiviji za upotrebu nego što bi ikada bilo nuklearno oružje, a SAD na njega mnogo teže mogu da odgovore vojno ili proporcionalno“, rekao je Talis.

Pregovori i očekivanja

Uspeh iranske strategije dodatno je zakomplikovao američke pokušaje da obnovi pregovore.

Mogući sporazum Irana i Omana, kojim bi se pokušalo okončati petomesečni rat između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, mogao bi Teheranu da omogući kontrolu nad saobraćajem brodova koji ulaze u Persijski zaliv kroz Ormuski moreuz, navode iranski i regionalni izvori.

Takav dogovor predstavljao bi jedan od najvećih ustupaka Iranu do sada, ali američka strana za sada nije komentarisala ovaj predlog.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je izjavio da je sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza blizu, dok su američki zvaničnici više puta istakli da Vašington nikada ne bi prihvatio da Iran kontroliše pristup jednoj od najvažnijih svetskih ruta za transport energenata.

Pre izbijanja rata Ormuski moreuz bio je slobodno otvoren za plovidbu svih brodova bez naknada, a sporazum kojim bi Iran dobio nadzor nad saobraćajem kroz moreuz značio bi značajnu promenu regionalnog odnosa snaga u korist Teherana, napominje Rojters.

Iran i Oman poslednjih nedelja vodili su bilateralne razgovore o režimu plovidbe kroz moreuz, kojim obe zemlje upravljaju preko svojih obala. Iran je saopštio da je u pregovorima ostvaren "veliki napredak" i da bi, prema mogućem dogovoru, brodovi koji prolaze kroz Ormuski moreuz ulazili i izlazili iz Persijskog zaliva preko iranskih teritorijalnih voda.

Teško do dogovora

Newsweek piše da postizanje novog sporazuma neće biti jednostavno. Propast memoranduma o razumevanju između SAD i Irana, postignutog u junu, dodatno je produbila nepoverenje između dve strane.

Dogovor je propao prošlog meseca kada je Iran otvorio vatru na tankere koji su prolazili kroz Ormuski moreuz rutom za koju je Teheran tvrdio da nije bila obuhvaćena sporazumom, što je izazvalo novu dvonedeljnu eskalaciju. Obe strane međusobno se optužuju da nisu ispunile dogovorene obaveze.

Ako bi rat ponovo eskalirao, Iran smatra da i dalje ima prednost.

„Ako se sadašnja kriza pretvori u dugotrajan rat iscrpljivanja, ne verujem da bi vreme radilo u korist Sjedinjenih Država“, ocenio je Nadžafi.

On navodi da iskustvo američkih vojnih intervencija u poslednje dve decenije pokazuje da najveća slabost Vašingtona nije započinjanje ratova, već njihovo dugotrajno vođenje. Prema njegovim rečima, rastući ekonomski troškovi, politički pritisak u zemlji, logistički problemi i zabrinutost saveznika ograničili bi sposobnost SAD da vode dugotrajan rat.

Nasuprot tome, iranska vojna strategija zasniva se na postepenom povećavanju troškova američkog vojnog prisustva u regionu. Nadžafi smatra da će Teheran nastaviti da koristi asimetrične i nekonvencionalne metode kako bi povećao cenu američkog angažmana, ograničio slobodu delovanja američkih snaga i dugoročno doprineo njihovom povlačenju iz regiona.

Trampov limbo

Ako američki predsednik Donald Tramp ne pronađe izlaz iz ćorsokaka u koji je dospeo zbog Irana, istorija bi njegovu odluku da započne rat mogla da oceni kao najveću grešku njegove predsedničke karijere. Ipak, za sada je izbegao jednu potencijalno katastrofalnu grešku: masovno širenje sukoba preko granica koje bi mogao da kontroliše.

Istorija pokazuje da predsednici koji dodatno zaoštravaju ratove u pokušaju da pronađu izlaz, zaštite sopstveni ugled ili sačuvaju reputaciju Amerike često završe na klizavom terenu. U Vijetnamu, Iraku i Avganistanu to su često činili nevoljno, u ratovima koji više nisu mogli da budu dobijeni, navodi se u analizi CNN-a.

Nije prvi put da se Tramp nalazi na trostrukoj raskrsnici u ratu čiji tok trenutno diktira odbijanje Irana da kapitulira ili stupi u ozbiljne pregovore. Pred njim su tri opcije:

• Nastaviti rat ovakav kakav jeste - ograničeni vazdušni udari, nestabilna primirja i pomorske blokade, bez jasnog ishoda.
• Znatno proširiti rat - pojačati napade, proširiti mete na infrastrukturu i civilne objekte i eventualno uvesti kopnene snage.
• Povući se iz sukoba - prihvatiti da glavni ciljevi nisu ostvareni i prekinuti dalje gubitke

Svaka od tih opcija nosi neprijatne političke i strateške posledice, što objašnjava zašto je Tramp i dalje zaglavljen u ratu koji ne može sebi da priušti da dobije, ali ni da izgubi. Drugim rečima, povlačenje je poniženje, a masovni napad je političko samoubistvo. Koliko je položaj SAD težak pokazuje i to što je Pentagon, prema ekskluzivnom izveštaju CNN-a, zatražio od grupe vojnih analitičara nove ideje o tome kako dodatno kazniti Iran.