Evropa je, prema analitičarima, istovremeno žrtva spoljašnjih okolnosti i sopstvene neorganizovanosti
Nezapamćeni toplotni talasi i šumski požari dodatno opterećuju region
Za Evropu je ovo leto je posebno surovo: dva rata, rekordne vrućine i šumski požari, migrantska kriza, rastuća inflacija i duboka strepnja za hranu, energiju i bezbednost. Serija kriznih situacija pokrenula je talas zahteva za zajedničkom akcijom, hitne sastanke preko Zuma između različitih grupa predsednika i premijera, kao i politička previranja u parlamentima od Poljske do Velike Britanije. Ali, mnogi izazovi sa kojima se Stari kontinent suočava jednostavno su van njegove kontrole.
Rat u Iranu - sukob koji većina Evropljana nikada nije želela - poremetio je život širom kontinenta, podižući cene gasa, namirnica i putovanja. Lideri Evrope obavezali su se da pomognu u obezbeđivanju prolaza za naftne tankere kroz Ormuski moreuz čim se borbe završe. Pa ipak, deluje da im je suđeno da o sledećoj fazi rata saznaju iz objava američkog predsednika Donalda Trampa na društvenim mrežama, navodi se u analizi "Njujork tajmsa".
Evropa nije uspela da okonča rat u Ukrajini ni posle više od četiri godine krvoprolića. Uz to, postoje i drugi problemi:
- Njena dostignuća u smanjenju emisije štetnih gasova radi borbe protiv klimatskih promena ostaju u senci postupaka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kine
- Budućnost veštačke inteligencije (AI) oblikuje se uglavnom na drugim mestima
- Desničarski populizam je u zamahu, podstaknut strahom od migracija, socijalnom nejednakošću i dezinformacijama
- Bez obzira kako na to gledate, ovo je teško i nesigurno vreme za Evropu - rekao je Ričard Has, koji je dve decenije bio predsednik Saveta za spoljne odnose.
On smatra da je Evropa delom žrtva okolnosti, ali da je delom sama odgovorna za to što nema kontrolu nad sopstvenom sudbinom.
- Nije stvar samo u tome što su premalo ulagali, već su se i loše organizovali kada je u pitanju sopstvena bezbednost. Osim nekoliko izuzetaka, Evropa je u suštini samo posmatrač u trci za razvoj veštačke inteligencije. To nije nešto što su joj nametnule SAD ili Kina. To je nešto što je Evropa uradila sama sebi - dodao je on.
Pokušaji evropskog uticaja u senci Vašingtona
Na mnogim frontovima Evropa jeste reagovala:
- Kada je Rusija napala Ukrajinu, Evropska unija (EU) i Velika Britanija su odmah preduzele korake da podrže Ukrajinu, uključujući slanje milijardi dolara pomoći, uvođenje sankcija Rusiji i prihvatanje miliona ukrajinskih izbeglica kroz posebne programe
- Nakon što se Tramp vratio u Belu kuću 2025. i nagovestio topliji stav prema ruskom lideru Vladimiru Putinu, evropske države su formirale "Koaliciju voljnih" kako bi pokušale da zaštite interese Ukrajine. Ti napori su pomogli da se spreči da Putin postigne dogovor sa Trampom na štetu Ukrajine
Ali, stav koalicije da "nema pregovora o evropskim interesima i bezbednosti bez učešća Evropljana", pokazao se kao teško održiv u praksi. Iznova i iznova, Tramp je stavljao američke saveznike u drugi plan u korist direktnih - i u velikoj meri bezuspešnih - razgovora bilo sa Rusijom ili sa Ukrajinom.
Evropa je imala još manji uticaj na američko-izraelski rat protiv Irana, iako se njegove posledice žestoko osećaju širom kontinenta. Glasno protivljenje Evrope odluci Trampa da uđe u rat razbesnelo je američkog lidera i pokvarilo transatlantske odnose. Britanija i Francuska su u aprilu ponudile da po prekidu vatre pošalju vojne brodove za zaštitu tankera u Ormuskom moreuzu, delom i da bi udovoljile Trampu. Međutim, sporadični sukobi između SAD i Irana, učinili su tu misiju previše opasnom da bi uopšte započela.
Tramp je proteklih dana zapretio masovnim napadom na Iran, da bi u utorak izjavio da će Iran biti "žestoko pogođen" ako taj ključni vodeni put ne bude otvoren vrlo brzo.
Nezapamćeni toplotni talas i požari
Uporedo sa krizom na Bliskom istoku, šumski požari širom Evrope - kontinenta koji se najbrže zagreva - besne požari podstaknuti nezapamćenim toplotnim talasima:
- Britanci su prošli kroz najsušniji jul u poslednja skoro dva veka
- Požari su primorali više od 300.000 ljudi na evakuaciju u Francuskoj i Španiji
- U Grčkoj su vatrogasci izgubili živote boreći se sa stihijom
Tokom većeg dela protekle dve decenije, evropske zemlje su uglavnom bile saglasne oko opasnosti koje nose klimatske promene i radile su na smanjenju emisija i ulaganju u obnovljivu energiju. Ali od dolaska Trampa na čelo SAD, našle su se u sukobu sa jednim od najvećih svetskih zagađivača, što je njihove napore učinilo znatno težim.
Migrantska kriza i tenzije u EU
Nagli upad na desetine hiljada migranata prošle nedelje u Seutu, malu špansku eksklavu na obali Severne Afrike, otvorio je mogućnost nove krize koja testira evropsko jedinstvo oko jednog od najzapaljivijih političkih pitanja u regionu.
Ovaj incident ogolio je tenzije unutar EU koje su se produbile poslednjih godina, dok stranke krajnje desnice, uključujući Alternativu za Nemačku (AfD) i francusko Nacionalno okupljanje, koriste strah od migranata kako bi mobilisale svoje birače. Gotovo 20 zemalja EU obrušilo se na Španiju u satima nakon dolaska migranata u Seutu, pri čemu su neke pozvale i na njeno suspendovanje iz Šengenske zone, na šta im je premijer Španije Pedro Sančez odgovorio nazivajući te nacije "sebičnim", piše "Tajms".
Analitičari ističu da to što ostale članice nisu stale uz Španiju u trenutku vanredne krize jasno pokazuje koliko je Evropa nesposobna da nastupi kao ozbiljna sila na svetskoj sceni.
Prema rečima Ričarda Hasa, pojedinačno, evropske države imaju kakvu-takvu snagu, ali čim treba da nastupe zajedno, zbog svojih svađa i razjedinjenosti postaju slabije, sporije i nebitnije nego što bi pojedinačno bile.
(The New York Times)
