Dišem na škrge... Ala je sparno... Ubi sparina... Ko ne mora nek ne izlazi napolje... Sva sam ulepljena... Ovo su samo neke od rečenica koje se čuju poslednjih par dana zbog sparnog vremena usled visoke vlažnosti vazduha, a koje je prema rečima doktorke Radmile Šehić, specijaliste opšte medicine, veliko opterećenje za organizam.

Optimalna vlažnost vazduha iznosi 30 do 60 odsto a svaka vrednost iznad predstavlja povišenu vlažnosti, koja može da se odrazi i na zdrave osobe, pored određenih hroničnih bolesnika

Kombinacija toplote i visoke vlažnosti, koja deluju kao da je napolju tropska vrućina, kako objašnjava za "Blic zdravlje" dr Radmila Šehić, blokira se normalno znojenje, što je često okidač i za toplotne udare.

- Imali smo nedavno jedan dobar pljusak, a dok "progori" sunce, što se kaže, krene veliko isparavanje i ogromna vlažnost u vazduhu. Ta vlaga je veliki teret za organizam, zato što spoljašnja temperatura i vlaga blokiraju znojenje. Čovek se, doduše, profuzno znoji, ali nije to ono kvalitetno znojenje da može da se rashlađuje - objašnjava dr Radmila Šehić.

Sparina najviše pogađa respiratorne bolesnike

To dovodi do toga da ljudi teško dišu.

- Velika vlaga kompromituje disanje. To primećuju i oni koji su čak, uslovno rečeno, zdravi ljudi, zatim pušači i oni koji su bilo koji način omeli svoje disajne puteve, ili preležali neku virusnu infekciju respiratornih puteva unazad neko vreme. Najviše su pogođeni oni koji imaju problem sa disajnim putevima, dakle, koji imaju alergijsku astmu, opstruktivni bronhitis, emfizem pluća, neko drugo oboljenje disajnih puteva.

- Ne samo da otežano dišu, nego se osećaju malaksalim, klonulim, nemaju dovoljno snage, jer se profuzno povećava znojenje, a samim tim i gubitak tečnosti i, što je još važnije, minerala koji su neophodni za funkcionisanje metabolizma - navodi dr Radmila Šehić za "Blic zdravlje".

Prema njenim rečima, iako nema jakog sunca koje prži, ova vlaga može da dovede do velike dehidratacije, takozvanog disbalansa i telesne temperature, jer organizam ne može dovoljno da se rashlađuje, a što može dovesti do toplotnog udara.

- Organizam se pregreva i kada je spoljašnja temperatura relativno visoka a velika vlažnost vazduha, a toplotni udar je direktna posledica prestanka znojenja, odnosno prestanka najboljeg i najprirodnijeg načina rashlađivanja organizma.

- Nisu retki toplotni udari kod ovako povišene vlažnosti vazduha jer je organizam teško podnosi, a pogotovo ako se po ovakvim vremenskim uslovima neko bavi težim fizičkim, poslom, a pritom nije u dobroj kondiciji. Čak i da jeste mogu da se osete tegobe u smislu glavobolje, vrtoglavice, slabosti, tereta, težine u nogama i rukama, ubrzanog srčanog rada, ubrzanog disanja. U kombinaciji sa toplotom, ovakva visoka vlažnost zaista je veliko opterećenje za organizam - kaže dr Radmila Šehić.

Kako možemo da olakšamo sebi

Jedina pomoć po ovakvom vremenu je rehidratacija - nadoknada izgubljene tečnosti putem znojenja.

- Koža se lepi kao selotejp zato što je puno tečnosti iz organizma dato da bi se koža rashladila, a i spolja je prisutna vlaga. Pomaže samo nadoknada tečnosti, ali balansirano. Nikako se ne treba nalivati naglo velikom količinom tečnosti, da ne bi onaj ko ima problem sa pritiskom proizveo skok krvnog pritiska, mada je u ovakvim uslovima najčešće krvni pritisak dosta nizak - objašnjava sagovornica "Blic zdravlja".

Ne treba piti običnu vodu već kućnu infuziju

Ali, prema rečima dr Šehić, ne treba piti običnu vodu.

- Ona treba da bude rehidrataciona - blago zasoljena i blago zaslađena da bi se rehidrirao organizam. U litar prokuvane i ohlađene vode treba staviti na vrh kašičice soli i isto toliko šećera, promućkati i držati u staklenoj boci. Tokom dana piti polako iz čaše. Ovakva voda deluje kao infuzioni rastvor, prost i najbrži mogući način u kućnim uslovima. Deluje kao pravi infuzioni rastvor koji ne dozvoljava velike amplitude u zdravstvenom stanju - kaže dr Radmila Šehić i dodaje da može da pomogne i obična industrijska supa, ali da se više razblaži.

Mirovanje, ishrana, kvašenje kože...

Podseća da treba mirovati, ako je to moguće.

- Najvažnije je mirovati, štedeti organizam u fino rashlađenom prostoru, gde cirkuliše struja vazduha. Ako se nešto radi, obavezno treba imati vodu sa sobom. Bitno je i neprestano kvasiti kožu običnom vodom, umivati se. Time se dobija osećaj svežine, bez obzira na to koliko koža bila mokra, ipak je voda ta koja osvežava organizam i spolja i iznutra - savetuje dr Radmila Šehić.

Doktorka kaže da se ne treba opterećivati hranom, da telo ne bi trošilo veliku količinu energije, jer je hrana gorivo za funkcionisanje organizma.

- U ovakvim uslovima ishranu treba svesti na voće, povrće, dakle što je moguće lakšu hranu, a koja ima u sebi prirodne sokove - kaže dr Šehić za "Blic zdravlje" i dodaje i da treba izbegavati tesnu i odeću od sintetike, jer se time pogoršava stanje.

Opcija na klima uređaju za sparinu

Kada nastupe tropski dani, na daljinskom od klima-uređaja većina pritisne dugme za hlađenje (COOL mod, označen pahuljicom) i spusti temperaturu na minimum.

Međutim, ako je napolju velika sparina, klasično hlađenje često ne donosi željeno olakšanje.

Vazduh ostaje težak, a koža lepljiva. Tajna prijatnog doma zapravo leži u takozvanom DRY modu (režimu isušivanja vazduha), koji je na daljinskom upravljaču najčešće prikazan u vidu ikonice kapljice vode.

Zašto je znojenje zdravo: Sve prednosti i funkcije znoja

Prvi znaci dehidracije: signali da je telu potrebno više vode

Limunada sa malo soli - zašto je dobro da se pije po vrućini