Suvi i hladan vazduh iz klime isušuje sluznicu disajnih puteva i slabi njenu zaštitnu funkciju
Sve dok su simptomi blagi i nema povišene temperature, tegobe se mogu pripisati posledici klimatizacije
Mnogi veruju da je klima-uređaj direktan krivac za prehladu tokom letnjih meseci, ali suština je da klima ne prenosi viruse - ona samo priprema teren u organizmu ukoliko se ne koristi pravilno.
Sa dolaskom prvih velikih letnjih vrućina iznova se pokreće jedna od najučestalijih dilema: da li nas rashladni uređaji zaista čine bolesnim ili je reč o još jednoj uobičajenom zabludi sa ovih prostora. Dok se jedni ne odvajaju od daljinskog upravljača, drugi u klimi vide glavnog krivca za letnje letargije, grlobolje i prehlade.
Stručnjaci, međutim, skreću pažnju na to gde leži stvarna opasnost i kako nepravilno rukovanje uređajem utiče na imunitet.
Da li je klima zaista kriva za prehladu
Neurofiziolog dr Dragan Hrnčić objašnjava da klima sama po sebi nije uzrok prehlade, ali da nepravilna upotreba može da poveća rizik od infekcija.
- Klima sama po sebi nije uzročnik prehlade, ali može doprineti njenom nastanku ukoliko je nepravilno koristimo, naročito tokom letnjih meseci - ističe dr Dragan Hrnčić.
Dakle, takozvani grip od klime ne postoji, ali atmosfera koju ovi aparati stvaraju može ozbiljno da ugrozi odbrambene mehanizme organizma.
Kako suvi vazduh slabi prvu liniju odbrane
Neurofiziolog objašnjava da hladan i suv vazduh isušuje sluznicu disajnih puteva, koja predstavlja prvu liniju odbrane od virusa i bakterija.
- Kada dugo boravimo u klimatizovanoj prostoriji, u kojoj je temperatura veoma niska, a vazduh suv, isušujemo sluznicu respiratornog trakta, pa ona gubi svoje odbrambene funkcije - napominje dr Hrnčić.
Kada je klima odgovorna za simptome prehlade
Zbog toga mogu da se jave suvo grlo, peckanje u očima, kijanje i kašalj, ali to ne mora da znači da je reč o infekciji.
- Dok god nemamo povišenu telesnu temperaturu i dok su simptomi blagi i prolazni, možemo ih pripisati tome da su posledica klimatizacije - navodi dr Hrnčić.
Dodaje da pojava povišene telesne temperature može ukazivati na infekciju i da je tada potrebno obratiti se lekaru.
Osobe koje su najosetljivije na klimu
Svako može da odreaguje na iznenadnu promenu temperature i vlažnosti, ali ljudi sa određenim stanjima su znatno osetljiviji na rad klima uređaja:
- Astma: Pacijenti sa astmom su posebno osetljivi na nisku vlažnost vazduha. Suv vazduh može da pogorša upalu i izazove napade astme.
- Autoimune bolesti: Sjogrenov sindrom, na primer, oštećuje žlezde koje proizvode vlagu, uzrokujući suve oči i suva usta. Ovi simptomi se mogu značajno pogoršati tokom korišćenja klimatizacije.
- Hronični problemi sa začepljenjem nosa: Bilo da je u pitanju sezonska alergija, hronični sinusitis ili polipi u nosu, osetljivost je veća kod osoba koje se redovno suočavaju sa nakupljanjem sluzi ili drenažom sinusa.
- Sindrom suvog oka: Kombinacija suvog vazduha i njegove cirkulacije kroz prostoriju može biti prilično bolna za ljude koji pate od stanja koja uzrokuju suve oči, poput blefaritisa, dijabetesa i rozacee.
- Hronične bolesti pluća: Kod osoba koje žive sa HOBP-om (hroničnom opstruktivnom bolešću pluća), rakom pluća ili drugim stanjima koja utiču na disanje, promene vlažnosti mogu ozbiljno da pogoršaju respiratorne simptome.
- Posebno su osetljive osobe koje boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i ljudi koji dugo rade za računarom, jer ređe trepću, zbog čega je suzni film koji štiti oči manje efikasan - dodaje dr Hrnčić.
Zlatna razlika u temperaturi: Koliko stepeni podesiti klimu
Kada je reč o podešavanju temperature, preporuka je da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude prevelika.
- Dvadeset šest ili 27 stepeni unutar prostorije, ako je napolju 35 ili 36, sasvim je zadovoljavajuće. Ne treba ići na 19 ili 20 stepeni - naglasio je u Jutarnjem programu RTS-a dr Dragan Hrnčić.
Kako je dodao, bolje je da klima radi neprekidno, u blažem režimu, nego da se često uključuje i isključuje.
Prljavi filteri i opasnost od direktnog udara
Doktor Hrnčić upozorava i na značaj redovnog održavanja klima-uređaja.
- Ti filteri mogu da budu izvor različitih buđi, plesni, gljivica i drugih mikroorganizama. Zbog toga moramo redovno da servisiramo klimu i čistimo filtere - naglasio je on.
Savetuje da se izbegava direktno strujanje hladnog vazduha ka licu, vratu ili grudnom košu.
- Po svaku cenu treba izbeći direktan udar klime u organizam - poručio je dr Dragan Hrnčić.
Kako sprečiti zdravstvene probleme povezane sa klimom
Rizik od negativnih reakcija na klimu značajno se smanjuje uz primenu sledećih pravila:
- Redovna zamena filtera: Filtere treba menjati strogo prema uputstvima proizvođača. Ukoliko se simptomi pogoršavaju, zamenu treba vršiti i češće, i to filterima koji imaju sertifikat o bezbednosti za osobe sa astmom i alergijama.
- Upotreba prečistača vazduha: Čak ni najbolji klima uređaji ne mogu da filtriraju sve iritanse. Korišćenje prečistača vazduha u spavaćoj sobi može ukloniti preostale štetne čestice tokom noći.
- Čišćenje vazdušnih kanala: Nagomilanu prašinu i ostatke iz sistema ventilacije i klimatizacije treba čistiti na svakih tri do pet godina kako bi se osigurao kvalitet unutrašnjeg vazduha.
- Godišnji servis: Idealno je da sistem bude pregledan i servisiran od strane profesionalnih tehničara jednom godišnje.
- Praćenje nivoa vlažnosti vazduha: Preporučuje se održavanje nivoa vlažnosti u domu između 30 i 50 odsto. Ukoliko vlažnost padne ispod ovog opsega, savetuje se upotreba ovlaživača vazduha (dodaje vlagu).
- Čišćenje prenosnih i prozorskih jedinica: Samostojeće i prozorske klime često se slabije održavaju, a mogu da sakupe ogromne količine prašine i buđi, naročito dok stoje van upotrebe tokom zime.
Kontrola klime treba da bude izvor komfora, a ne uzrok zdravstvenih tegoba. Ukoliko rashladni uređaj nanosi više štete nego koristi uprkos redovnom čišćenju i servisiranju, neophodno je obratiti se lekaru, jer ono što deluje kao reakcija na klimu može biti simptom skrivenog zdravstvenog problema.
Pet koraka za bezbedan boravak beba u klimatizovanom prostoru
Smernice "Batuta" za zaštitu od vrućina i toplotnih talasa: Idealna temperatura u domu danju i noću
