Barbara je spavala sa svojim GEJ SINOM kako bi ga "IZLEČILA": Zatekli ga kraj majčinog leša, mrtav-hladan naručivao hranu, pa završio na PSIHIJATRIJI

Nije sve u novcu, to je tačno, ali se u obzir mora uzeti i činjenica da, kada ga ima dovoljno ili više nego što je potrebno, čovek ne mora da brine o osnovnim potrebama i egzistencijalnim problemima. Finansijska sigurnost smanjuje stres, a pruža se i veća mogućnost da život organizujemo kako želimo. No, da li račun u banci garantuje i sreću? Priča o porodici Bekeland mogla bi da da savršen odgovor na to pitanje, jer na najbolji način opovrgava teoriju da između velikog bogatstva i istinskog blagostanja stoji znak jednakosti.

Barbara Bekeland, članica njujorškog visokog društva, nije mogla da prihvati činjenicu da je njen jedini sin, Toni, naklonjen istom polu. Pokušavala je da ga "popravi" na sve moguće i nemoguće načine: pronašla mu je devojku, obraćala se prostitutkama za pomoć, a kada ništa nije uspelo, uzela je stvar u svoje ruke. Kraj je bio užasan. No, krenimo od početka...

Traume iz detinjstva i psihička nestabilnost

Barbara Dejli rođena je 1922. u Kembridžu, u Masačusetsu. Njen otac izvršio je samoubistvo kada je imala 11 godina. Trauma iz detinjstva, kada je očevo beživotno telo pronašla u garaži, gde se zaključao i otrovao ugljen-dioksidom, pratila ju je do kraja života.

Istražitelji, međutim, nisu bili sigurni da li je to sam učinio ili mu je neko "pomogao", budući da je supruga dobila značajnu sumu na osnovu polise njegovog životnog osiguranja. U svakom slučaju, udovica se ubrzo nakon tragedije sa ćerkom preselila u Njujork, gde je kupila kuću na prestižnoj lokaciji.

Barbara, jedna od najlepših devojaka na Menhetnu, bila je istaknuta članica creme de la creme ekipe. Posećivala je elitne zabave i sklapala korisne kontakte, a dobila je i ponudu da postane model. Pozirala je za Vogue i Harper's Bazaar, dok je put nije odveo u "fabriku snova", gde nije postala holivudska zvezda, ali je upoznala ambicioznu glumicu Korneliju Bekeland, čiji je mlađi brat Bruks bio pilot u kanadskom ratnom vazduhoplovstvu.

Međusobna privlačnost zaiskrila je već nakon prvog susreta, naročito kada je Barbara saznala da je on član ugledne i vrlo bogate porodice, i da je njegov deda, hemičar belgijskog porekla Leo Hendrih Bekeland, izumeo fotografski papir i prvu sintetičku plastiku, danas poznatu kao bakelit. Njegovi naslednici posedovali su pravo na patente. Jasno je bilo da je upecala "zlatnu ribicu" i da ne sme da je ispusti iz ruku. Venčanje je bilo logičan sledeći korak. No, trebalo je doći do njega...

Kako upecati zlatnu ribicu

Bruks je svima govorio da je njegova izabranica prelepa i samouverena, ali je bio svestan da ga nemilosrdno laže. Priču su komplikovanijom činili njeni mentalni problemi koje je nasledila od majke, a s vremenom su postajali sve izraženiji. Umoran od čestih ispada, predložio joj je da raskinu, ali ona se dosetila – slagaće ga da je u drugom stanju! Nije imao drugog izbora nego da je zaprosi i organizuje venčanje pre nego što iko shvati da je trudna.

Međutim, čim je zvanično promenila prezime, Barbara je priznala šta je uradila. Zašto se nije odmah razveo – samo on zna. Možda nije želeo da ukalja čast porodice razvodom posle jedva mesec dana brzopletog braka. Umesto toga, preselili su se u luksuzni stan na Aper Ist Sajdu, uživajući u neprestanim zabavama i raskalašnom životu. Njihova vrata uvek su bila otvorena.

Šuškalo se da su tim žurkama tekle desetine litara alkohola i da su se delile ilegalne supstance. Barbara, koja ih je vrlo verovatno konzumirala, postajala je sve nestabilnija i sve više je maltretirala bliske osobe. Prevare nisu bile strane ni jednom, ni drugom. Brak je bio nesrećan, nisu se čak ni trudili da to sakriju, i zato su se svi iznenadili kada su dobili sina.

Jedini sin prepušten samom sebi

Porodica se kasnije preselila u Evropu, gde je Bruks počeo aferu sa ćerkom engleskog diplomate i napravio skandal jer je ona imala samo 15 godina. Toliko se zaljubio u devojčicu, da je bio spreman da sve napusti zbog nje. Ali, i druga strana se pitala... Barbari nije padalo na pamet da pusti svog bogatog muža.

Njen mozak koji je radio "u šestoj brzini" ponovo je skovao plan: samoubistvo. Ne stvarno, doduše. Sve je organizovala tako da bude spašena na vreme. Uspela je – Bruks se uplašio javne osude i svega ostalo što bi moglo da usledi, i zaboravio na razvod.

A sin? Na njega kao da su potpuno zaboravili, zaokupljeni svojim aferama, društvenim životom i poslovnim obavezama. O Toniju su brinule dadilje, majka i otac nisu pokazivali previše interesovanja za njega.

Kada je postao punoletan, odlučio je da putuje po Evropi. Posle nekoliko godina lutanja skrasio se u Italiji, gde je otkrio svet raznih zadovoljstava bez potrebe da krije svoju pravu prirodu. Do Barbare su stizale najjezivije glasine... Pošto se tek tada setila da ima dete, otišla je u Italiju da okonča "sramotu".

Neuspešni pokušaju da "popravi" sina

Ne pitavši ga da li to uopšte želi, odvela je Tonija kući i sa velikim entuzijazmom počela da ga "popravlja". Bila je sigurna da jednostavno još nije pronašao "onu pravu" koja će ga "vratiti na put". Dovela mu je prelepu mladu Špankinju po imenu Silvi, ćerku jednog prijatelja, ali stvari su počele da se odvijaju sasvim drugačije nego što je zamislila dominantna majka. Silvi nije započela aferu sa Tonijem, već sa – njegovim ocem. Ovog puta, Bruks je bio nepokolebljiv: razveo se brzo i efikasno, i još brže se oženio mladom ljubavnicom.

Barbari je tad već bilo svejedno. Od "popravke" sina nije odustajala, čak je udvostručila napore. Stalno mu je dovodila prostitutke u nadi da će se nešto promeniti. Shvativši da ništa ne pomaže, odlučila se na šokantan korak... Pokušala je da ga zavede i – uspela.

Kako se to dogodilo? Da li je Toni podlegao uticaju sopstvene majke? Niko ne zna... Ipak, vredi napomenuti da je mladić još u u tinejdžerskim godinama počeo da pokazuje znake mentalne bolesti. Roditelji su znali za problem, ali nisu ništa preduzimali da bi ga rešili: Bruks se zgražavao na samu pomisao da će njegovog jedinog sina svet smatran ludim, pa mu je zabranio da traži psihijatrijsku pomoć.

U svakom slučaju, nezdrava incestuozna veza donela je samo štetu. Psihički slomljen i potpuno van sebe, Toni je 17. oktobra 1972. ušao u kuhinju, uzeo veliki nož i više puta zamahnuo prema Barbari. Preminula je već posle prvog uboda. Imala je 50 godina.

Kada je policija stigla na mesto zločina, mladić je, potpuno smiren, rekao da želi da naruči hranu za poneti. Odmah je priznao šta je uradio. Tokom suđenja u obzir je uzeta već dijagnostikovana šizofrenija, a ispričao je i sve o bolesnom odnosu. Umesto iza rešetaka, završio je u psihijatrijskoj bolnici.

Tragedija za tragedijom

Posle osam godina, a zahvaljujući uticajnim prijateljima, Toni je bio slobodan čovek. Lekari su potpisali otpusnu listu, ubeđeni da je izlečen i da može ponovo da se kreće među ljudima. Odmah je otišao u Njujork kod bake, Barbarine majke, jer otac nije želeo da ga vidi. Međutim, posle samo šest dana na slobodi, ponovo je uzeo nož. Osam puta je zario sečivo u krhko telo starice, koja je nekim čudom preživela.

Dok je u pritvoru čekao suđenje, demoni ga nisu ostavljali na miru. Čuvari su ga pronašli sa plastičnom kesom oko glave. Oduzeo je sebi život gušenjem. Ironično, nasledniku jedne od najbogatijih američkih porodica, čija je imovina bila procenjena na tada neverovatnih milijardu dolara, u planiranju samoubistva "pomogla je" plastična supstanca u čijem je stvaranju učestvovao njegov genijalni predak.

"Moj sin bio je ogroman neuspeh inteligencije", napisao je Bruks Bekeland u epitafu. O tragedijama ove uticajne, ali duboko nesrećne porodice, snimljen je 2007. godine film "Okrutna milost", sa Džulijan Mur i Edijem Redmejnom u glavnim ulogama.