Zašto srce lupa ili preskače u 3 ujutru: Položaj spavanja može biti glavni okidač za opasnu aritmiju

Budni u tri sata ujutru, sa osećajem treperenja u grudima i željom da taj nemir konačno prestane - ovaj noćni scenario mnogi proživljavaju, a iza njega se krije poremećaj koji može da se javi bilo kada, ali njegove noćne epizode su direktno povezane sa spavanjem i ležanjem.

Reč je o atrijalnoj fibrilaciji (AFib), koja je najčešći tip srčane aritmije, odnosno poremećaja srčanog ritma. Umesto da kuca u pravilnom, koordinisanom ritmu, srce počinje da radi haotično. Gornje srčane komore (pretkomore) ne pumpaju krv efikasno, već samo brzo trepere (fibriliraju).

Pored toga što izaziva neprijatnost i paniku, ovo stanje, ako se ne leči, može da dovede do nakupljanja krvi u srcu, formiranja ugrušaka i većeg rizika od moždanog udara.

Noćne epizode atrijalne fibrilacije češće su nego što se misli, a aktiviraju ih specifični mehanizmi koji se pokreću tokom odmora i sna.

Zašto se atrijalna fibrilacija javlja noću

Postoji mnogo mogućih uzroka noćnih epizoda atrijalne fibrilacije, uključujući:

• pad otkucaja srca tokom spavanja,
• apneja u snu,
• promene u položaju tela tokom noći,
• poremećeni obrasci spavanja ili loš kvalitet sna.

Doktor Dejvid Van Vagoner, kardiološki istraživač i profesor molekularne medicine na Klivlendskoj klinici (Cleveland Clinic) u Ohaju, detaljno objašnjava pozadinu ovog problema.

1. Pad otkucaja srca

Puls prirodno opada tokom sna i to se dešava kod svih ljudi. Međutim, kod osoba sa atrijalnom fibrilacijom, taj usporeni rad otvara vrata za abnormalnu električnu aktivnost koja izaziva nepravilne ritmove.

- U normalnim uslovima, grupa ćelija nazvana sinoatrijski čvor (skraćeno SA čvor) šalje električne impulse koji kontrolišu srčani ritam. SA čvor je prirodni pejsmejker srca. On govori srcu da kuca brže ili sporije na osnovu onoga što radite u tom trenutku, a tokom spavanja, SA čvor usporava srce - kaže dr Van Vagoner.

Kod osoba sa AFib-om, stvari postaju komplikovanije jer i drugi "pejsmejkeri" (druge grupe ćelija u srcu) počinju samoinicijativno da šalju impulse. Oni se nalaze u gornjoj levoj komori srca (levoj pretkomori) unutar plućnih vena, koje vraćaju oksigenisanu krv iz pluća u srce.

- Kada se spontani ritam otkucaja uspori tokom spavanja, električna aktivnost koja potiče iz plućnih vena može da se sudari sa normalnim signalima koji dolaze iz anatomskog čvora - objašnjava dr Van Vagoner.

To znači da umesto samo jednog skupa impulsa, sada postoji više njih, što stabilan ritam pretvara u haos.

- To je kao kada biste u jezerce istovremeno ubacili nekoliko kamenčića, umesto samo jednog. Svaki kamenčić stvara talase, a ti talasi se sudaraju jedni sa drugima. Ovo "ometanje" od drugih pejsmejkera može da dovede do brzog, neukrotivog ritma koji može da bude neprijatan i da uspori protok krvi u donje srčane komore - slikovito opisuje doktor.

2. Apneja u snu i pritisak u grudima

Apneja u snu uzrokuje privremeno zaustavljanje disanja tokom spavanja, što direktno opterećuje srčani mišić.

- Ove pauze u disanju povećavaju pritisak u grudima. To vrši pritisak na srce i može da poremeti normalnu električnu signalizaciju, što dovodi do epizoda atrijalne fibrilacije - upozorava dr Van Vagoner.

Atrijalna fibrilacija i apneja u snu su uobičajena udružena stanja, što znači da mnogi ljudi imaju oba, često a da toga nisu ni svesni, jer apneja može da ostane neprepoznata mesecima ili godinama. Učestali osećaj umora nakon buđenja ili potreba za dnevnom dremkom jasan su znak da treba posetiti lekara radi utvrđivanja uzroka.

3. Spavanje na levoj strani kao okidač

Položaj tela u krevetu takođe igra ulogu. Spavanje na levoj strani tela (na strani srca) ponekad može direktno da pokrene epizode noćne atrijalne fibrilacije, pokazuje istraživanje iz 2021. godine objavljeno u naučnoj bazi "PubMed".

Razlog leži u tome što ležanje na levoj strani vrši direktan pritisak na levu pretkomoru srca. Ovo povećanje pritiska može da stimuliše ćelije iz plućnih vena da šalju električne impulse onda kada bi trebalo da miruju.

- Ti impulsi mogu da interaguju sa signalima SA čvora, ponekad pokrećući epizode atrijalne fibrilacije - objašnjava dr Van Vagoner.

4. Loš kvalitet sna podiže hormone stresa

Isprekidan ili nemiran san posebno je opasan za osobe koje već imaju aritmiju ili faktore rizika za njen razvoj. Doktor Van Vagoner naglašava da loš san negativno utiče na organizam jer:

• povećava nivo kortizola i kateholamina u krvi (jedinjenja povezana sa stresom koja mogu da povećaju krvni pritisak i otkucaje srca),
• i dovodi do upale i promena u metabolizmu koje smanjuju mišićnu masu, a povećavaju masne naslage u centralnom delu tela.

- Sve ove promene su povezane sa povećanim rizikom od atrijalne fibrilacije - dodaje doktor, uz napomenu da se hronični problemi sa nesanicom moraju rešavati sa stručnim licem.

Kako se atrijalna fibrilacija oseća tokom noći

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Tokom noćne epizode, pacijent može imati osećaj da mu srce radi:

• van sinhronizacije,
• ubrzano (juri),
• jako lupa,
• treperi (leprša),
• preskače ritam,
• ili dodaje suvišne otkucaje.

Ovi intenzivni osećaji često mogu naglo da probude osobu iz sna. Sa druge strane, kod nekih ljudi simptomi potpuno izostaju, pa je jedini nagoveštaj upozorenje koje ujutru pročitaju na svom pametnom satu ili uređaju za praćenje sna.

Kako sprovesti "detektivski posao" kod kuće

U slučaju sumnje na noćne AFib, ključno je pratiti i beležiti epizode. Informacije koje se prikupe pomažu lekaru da uoči trendove i planira lečenje. Dr Van Vagoner predlaže tri ključna saveta za ovaj proces:

1. Ručna provera pulsa: Koristiti palac i kažiprst za proveru pulsa na zglobu ruke. Kada je puls u normalnom sinusnom ritmu, on bi trebalo da bude stabilan, obično brzinom od 50 do 80 otkucaja u minuti. Kod AFib-a, puls je često brz i prilično nepravilan.
2. Upotreba pametnih uređaja: Mnogi nosivi uređaji, poput satova i monitora za vežbanje, mogu uspešno da detektuju atrijalnu fibrilaciju. Lekar može pomoći u izboru adekvatnog uređaja ili propisati medicinski monitor, poput holtera ili flastera za kožu koji precizno beleži abnormalne ritmove.
3. Vođenje dnevnika epizoda: Korisno je zapisivati trenutke kada se simptomi javljaju ili kada ih je uređaj registrovao. Neki aparati mogu da generišu izveštaje o učestalosti i trajanju abnormalnih otkucaja, što lekaru olakšava postavljanje dijagnoze.

Ipak, najvažnije od svega je saznanje da medicina danas uspešno drži pod kontrolom ovo stanje. Statistika pokazuje da čak svaka četvrta osoba starija od 40 godina u nekom trenutku razvije atrijalnu fibrilaciju. To jeste čest problem, ali ne mora biti razlog za strah od odlaska na spavanje.

- Imati epizode atrijalne fibrilacije noću može izazvati anksioznost. Ali postoje rešenja. Razgovarajte sa svojim lekarom o planu lečenja koji je pravi za vas - poručuje dr Dejvid Van Vagoner.

Zašto srce preskače otkucaje: Palpitacije se osećaju i u grlu ili vratu, a zahtevaju potpunu promenu načina života

Pet simptoma uz brzo lupanje srca ukazuju na ozbiljan problem