Skriveni noćni rizik za srce: Uobičajena pojava tokom spavanja opasno podiže krvni pritisak

Mnogi veruju da je hrkanje samo bezazlena i naporna noćna pojava, ali ovaj hronični nedostatak vazduha zapravo predstavlja direktan atak na krvni pritisak i samim tim na kardiovaskularni sistem.

Dok se dnevne navike poput ishrane i fizičke aktivnosti često ističu kao ključne za srce, najnovija istraživanja pokazuju da se sudbina krvnih sudova u velikoj meri kroji tokom spavanja.

Američko udruženje za srce navodi miran san od 7 do 9 sati kao stub zdravlja, ali disanje na usta i prateće hrkanje potpuno uništavaju ovaj noćni reset.

- Loš san, bilo da je uzrokovan kratkim trajanjem, nesanicom, apnejom u snu ili neredovnim rasporedom spavanja, povezan je sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska (hipertenzije), bolesti koronarnih arterija, moždanog udara i srčane insuficijencije - upozorava dr Ji Cai, vanredna profesorka i direktorka hirurgije spavanja u Medicinskom centru Irving Univerziteta Kolumbija.

Šta je noćni pad pritiska i zašto je opasno ako izostane

Krvni pritisak prati dnevni ritam i sasvim je prirodno da vrednosti pritiska variraju u odnosu na doba dana. Tokom zdravog sna, ljudsko telo prolazi kroz proces duboke regeneracije — puls se usporava, nivo hormona stresa opada, a krvni pritisak doživljava takozvani noćni pad. Ovaj pad je biološki neophodan kako bi srce i krvni sudovi imali predah od dnevnih napora.

Ako taj predah izostane, nastaje noćna hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak tokom sna. To predstavlja ogroman dodatni teret za organizam, čak i kada su dnevne vrednosti pritiska potpuno normalne.

- Kada nam je san poremećen, ovaj noćni pad krvnog pritiska izostaje, što drastično povećava rizik od srčanih oboljenja - objašnjava dr Metju Šarf, neurolog i specijalista medicine spavanja u Nju Džerziju.

Spavanje sa otvorenim ustima: Skriveni faktor rizika za srce

Hronično disanje na usta grubo prekida taj dragoceni noćni odmor. Iza ove pojave zapravo se krije ozbiljna i burna odbrambena reakcija organizma na hroničan nedostatak kiseonika, jer spavanje sa otvorenim ustima menja čitavu mehaniku disanja.

- Disanje na usta nije idealno, jer smo stvoreni da udišemo vlažan vazduh kroz nos. Disanje na usta je znak i faktor rizika za visok krvni pritisak - ističe dr Aleks Dimitriu, psihijatar i specijalista za medicinu sna u Kaliforniji.

- Nepravilno disanje izaziva nagle skokove adrenalina i norepinefrina, što povećava krvni pritisak i broj otkucaja srca. To je isto što bi se desilo i kada bi vas neko davio - telo intenzivno reaguje - slikovito objašnjava dr Dimitriu.

Hrkanje kao glavni alarm za opasnu apneju u snu

Iako svako hrkanje ne znači automatski i bolest, ono je u medicini prepoznato kao primarni i najglasniji simptom opstruktivne apneje u snu. Kada osoba hrče, to je direktan dokaz da vazduh ne prolazi slobodno kroz disajne puteve.

Kod opstruktivne apneje, ovo sužavanje ide do te mere da mišići gornjih disajnih puteva potpuno kolabiraju, blokirajući prirodni protok vazduha. Telo tada bukvalno ostaje bez kiseonika, a glasno hrkanje biva prekinuto dramatičnim dahtanjem i gušenjem kada mozak pokuša da se probudi i spasi organizam od gušenja.

Dvosmerna ulica: Veza između apneje i hipertenzije

Veza između apneje i visokog krvnog pritiska funkcioniše kao začarani, dvosmerni krug u kojem jedno stanje direktno pothranjuje i pogoršava drugo, mada u praksi mogu da se jave i nezavisno jedno od drugog.

- Odnos između opstruktivne apneje u snu i hipertenzije je dvosmerna ulica. Opstruktivna apneja u snu može da poveća rizik od visokog krvnog pritiska, a i suprotno je tačno: hipertenzija može da pogorša apneju u snu ističe doktorka Aparna Bhat, specijalista za medicinu spavanja u Klivlendskoj klinici.

Kada usled apneje nivo kiseonika u krvi naglo padne, aktivira se odbrambeni mehanizam "bori se ili beži". Telo tada luči kortizol (hormon stresa), a krvni sudovi se naglo stežu, što rezultira trenutnim skokom pritiska. Vremenom, ove ponovljene noćne traume trajno oštećuju čitav kardiovaskularni sistem.

Sa druge strane, nekontrolisani visoki pritisak dovodi do nakupljanja tečnosti ili otoka u telu.

- Kada legnete noću, ta tečnost može da se pomeri ka vratu, što dovodi do otoka grla. Taj otok sužava vaše disajne puteve i doprinosi apneji - objašnjava dr Bhat.

Situacija je još izraženija kod osoba sa rezistentnom hipertenzijom (otpornom na lekove), gde visok nivo hormona aldosterona uzrokuje pojačano zadržavanje natrijuma i tečnosti.

Može li hrkanje da izazove srčani udar

Iako samo hrkanje nije direktan uzrok srčanog udara, hronični prekidi disanja tokom noći dramatično povećavaju taj rizik. Kada je hrkanje uzrokovano apnejom u snu, opasan porast kortizola i adrenalina javlja se svaki put kada se osoba trgne iz sna, a to može da se desi stotine puta tokom noći.

Ovi hormoni stresa, tokom vremena, doprinose srčanoj insuficijenciji i visokom krvnom pritisku, što daje podlogu za srčani udar. Stalni trzaj buđenja stvara neprekidni pritisak na srce i ceo kardiovaskularni sistem.

Vremenom, nelečena apneja u snu i visok krvni pritisak mogu da imaju ozbiljne posledice.

- Opstruktivna apneja u snu i hipertenzija su faktori rizika za zdravlje srca, moždani udar, invaliditet. Upravljanje apnejom utiče na zdravlje srca, mentalno zdravlje i, na kraju krajeva, na kvalitet života - poručuje dr Bhat.

Kada hrkanje postaje znak za uzbunu

Povremeno disanje na usta, na primer tokom kratkotrajne prehlade, potpuno je normalno i ne ostavlja trajne posledice. Međutim, znakovi koji ukazuju na potrebu za posetom lekaru su:

• glasno i hronično hrkanje,
• iznenadno buđenje sa osećajem gušenja ili dahtanja,
• jutarnje glavobolje,
• hroničan umor i pospanost tokom dana.

- Za većinu zdravih ljudi, jedna noć disanja na usta tokom prehlade nije opasna. Međutim, prethodno navedeni simptomi trebalo bi da podstaknu zabrinutost zbog apneje u snu - ističe dr Cai.

Lepljenje usta: Internet trendovi koje treba izbegavati

Sa popularizacijom društvenih mreža pojavio se trend takozvanog "lepljenja usta" (engl. mouth taping), gde ljudi pre spavanja prelepe usta trakom kako bi se primorali na disanje kroz nos.

- Tejpovanje usta je postalo veoma popularno na mreži, ali dokazi su ograničeni i pomešani. Neki ljudi dišu na usta jer im je nos začepljen ili zato što usta služe kao rezervni disajni put tokom spavanja. Ako u toj situaciji zalepite usta trakom, možete da pogoršate disanje umesto da ga poboljšate. Malo je verovatno da bi traka za usta bila lekovita za značajne slučajeve apneje u snu - kaže za "Parade" dr Ji Cai.

Umesto veštačkog zatvaranja usta trakama, ključ rešenja leži u otkrivanju i lečenju osnovnog uzroka lošeg disanja, čime se direktno štiti srce.

Savremene metode lečenja

Zlatni standard u lečenju opstruktivne apneje i regulisanju noćnog pritiska jeste CPAP aparat. Ovaj uređaj ne isporučuje kiseonik, već pod blagim pritiskom ubacuje običan vazduh kroz masku, držeći disajne puteve otvorenim i omogućavajući telu miran san.

- Kada se konstantno nosi tokom noći, CPAP aparat može da smanji sistolni (gornji) krvni pritisak - navodi dr Bhat iz Cleveland clinic.

Pored ovog aparata, u lečenju se primenjuju i druge metode:

• Regulisanje težine: Smanjenje težine kod gojaznih osoba značajno smanjuje težinu apneje, a koriste se i savremeni lekovi.
• Oralni aparati: Posebni stomatološki aparati pomeraju vilicu blago unapred tokom noći, čime se sprečava zatvaranje disajnih puteva i uspešno snižava gornji pritisak.
• Stimulacija hipoglosalnog nerva: Hirurški implantat koji stimuliše mišiće jezika kako bi se sprečio kolaps tkiva u grlu tokom spavanja.

Pet stvari koje pogoršavaju i sprečavaju hrkanje

Jednostavne vežbe protiv hrkanja