Čuveni lek sa naših livada: Biljka koja pomaže kod depresije, čira, reume - melem je i za opekotine, ali je opasna na suncu

Kantarion, lek koji čovečanstvo koristi više od 2.500 godina, zvanična medicina danas priznaje kao saveznika protiv depresije, čira na želucu i opekotina, dok savremena nauka istražuje čak i njegov potencijal u borbi protiv HIV-a.

Iako se u modernoj apoteci nalazi na stotine sintetičkih preparata, kantarion (Hypericum perforatum L.) ostaje nezamenljiva biljka u kućnim apotekama širom Balkana.

Od antičkih ratnika koji su njime vidali rane, pa sve do savremenih farmaceutskih laboratorija koje ga plantažno uzgajaju, kantarion je zadržao status jedne od najcenjenijih lekovitih biljaka na svetu.

Kantarion - lek star više od dva i po milenijuma

U istoriji narodne medicine kantarion se pokazao kao izuzetno koristan u lečenju različitih bolesti kod ljudi, priča za "Blic zdravlje" dr sc. Marko Lj. Nestorović, muzejski savetnik botaničar – herbolog u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

- Kao lek koristi se više od 2.500 godina. Lekovita svojstva opisivali su Hipokrat, Dioskorid i Plinije. Primenjivan je za lečenje išijasa, opekotina, otklanjanje groznice, a pomešan sa vinom koristio se i kao lek protiv zmijskog ujeda. U srednjem veku smatran je efikasnim lekom protiv kamena u bešici, melemom za isceljenje rana zadobijenih od otrovnog oružja - navodi dr Nestorović.

Šta kaže nauka?

Danas, nauka prepoznaje da se lekovitost kantariona krije u njegovom izuzetno bogatom i složenom hemijskom sastavu:

- Kantarion od biološki vrednih supstanci sadrži: hipericin do 0,4 odsto, katehinske tanine oko 10 odsto, etarsko ulje oko 0,2 odsto, antocijane, karoten, smole, flavonoide, holin, vitamin C, alkaloide, antibiotske sastojke (imanin, novoimanin) - precizira naš sagovornik.

Evropska agencija za lekove (EMA) i njen Komitet za biljne lekovite proizvode (HMPC) zvanično su svrstali kantarion u kategoriju lekova sa "dobro uspostavljenom medicinskom upotrebom" za lečenje blagih do umerenih oblika depresije. Standardizovani ekstrakti ove biljke danas se u apotekama širom sveta izdaju kao klinički dokazani biljni lekovi.

Širok spektar delovanja: Od čira na želucu do virusnih infekcija

Prema rečima dr Nestorovića, lekoviti preparati na bazi kantariona primenjuju se za:

• uništavanje zaraznih klica,
• zaustavljanje krvarenja,
• smirenje grčeva,
• ublažavanje reumatskih tegoba,
• bolje izlučivanje mokraće.

- Kantarion se koristi i za obnavljanje tkiva, brže zarastanje rana, lečenje opekotina izazvanih sunčevim zračenjem, itd. Osim toga, primenjuje se kao pomoćno lekovito sredstvo za lečenje bolesti jetre, želuca, lakših oblika depresije i nesanice, otežane menstruacije, klimakteričnih tegoba, astme i bronhitisa, bolesti bubrega, za poboljšanje apetita... - objašnjava dr Nestorović.

Za šta se koristi kantarionovo ulje

U narodu najpoznatiji i veoma efikasan lek na bazi ove biljke je kantarionovo ulje. Prema rečima sagovornika "Blic zdravlja", ono se primenjuje za lečenje:

• dijareje,
• čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu,
• reume,
• gihta,
• hemoroida,
• noćnog mokrenja,
• opekotina, posekotina...

- Neke studije su pokazale da kantarion ispoljava i antivirusno delovanje. Pretpostavlja se da će možda biti koristan i u lečenju HIV-a. Međutim, još uvek nema podataka o rezultatima delovanja - napominje dr Marko Nestorović.

O čemu treba voditi računa pri upotrebi kantariona

Iako je veoma efikasno u regeneraciji kože i, između ostalog, tretiranju opekotina od sunca, kantarionovo ulje ne treba koristiti za sunčanje. Naime, ono ima izuzetno visoku fotosenzitivnost, odnosno sadrži supstance koje značajno povećavaju osetljivost kože na UV zračenje.

Osim toga, kantarion drastično ubrzava metabolizam mnogobrojnih lekova u jetri, čime slabi njihovo dejstvo ili ih potpuno neutrališe. Zbog toga nikako ne treba da se koristi "na svoju ruku" u bilo kom obliku, a to se naročito odnosi na osobe koje uzimaju redovnu terapiju.

Gde raste kantarion?

Kantarion je rasprostranjen po Evropi, srednjoj i zapadnoj Aziji, severnoj Africi, odomaćio se u istočnoj Aziji, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Novom Zelandu, a zastupljen je i na Balkanskom poluostrvu.

- Odlikuje se veoma širokom ekološkom amplitudom, tako da raste u različitim uslovima okolne sredine. Najčešće se javlja u šumskim, livadskim, pašnjačkim i stepskim biljnim zajednicama. Može se sresti po različitim tipovima hrastovih šuma, u šibljacima, po livadama i pašnjacima, šumskim čistinama, požarištima - objašnjava dr Nestorović.

Kako dodaje, u Srbiji je kantarion veoma rasprostranjena vrsta, što može da se zaključi po brojnim različitim narodnim nazivima: bljuzga, bljuzgavac, bogorodičina trava, bogorodičina ruka, vražji beg, gorac, gospin cvet, gospina trava, gospino zelje, ivanjčica, krvavac, žućenica, žutenica, zasekliva trava, tantur, trava od poseka, prostrijeljeno zelje, ranjenik, smaknež...

- Sreće se na Tari, Zlatiboru, Kopaoniku, Rtnju, Fruškoj gori, Titelskom bregu, Vršačkim planinama, Bačkoj i drugim regionima. Raste po hrastovim i borovim šumama, po livadama i pašnjacima, kao korov na zapuštenim mestima, parlozima, napuštenim njivama, starim voćnjacima i vinogradima - kaže naš sagovornik.

Kako prepoznati biljku u prirodi

Kantarion ima specifične botaničke odlike po kojima se lako razlikuje od drugih žutih cvetova na livadi. Sagovornik izdvaja sledeće specifičnosti:

• Koren i stabljika: Višegodišnja zeljasta biljka sa vretenastim i jako razgranatim korenom. Stabljika je visoka od 10 do 100 cm, uspravna, pri vrhu razgranata, gola i ovalna, sa specifične dve istaknute uzdužne pruge.
• Listovi: Izduženo jajasti, duguljasti ili linearni, svetlozelene boje (dužine 3-4 cm, širine 0,4-0,8 cm). Raspoređeni su naspramno, a po površini imaju mnogobrojne sitne tačkice koje predstavljaju žlezde sa uljem. Zbog njih listovi izgledaju kao da su probušeni (perforirani), po čemu je biljka i dobila naučni naziv perforatum.
• Cvet i plod: Cvetovi su zlatnožute boje, skupljeni u razgranatu, široku štitoliku cvasti. Odlikuju se aromatičnim mirisom, dok je ukus čitave biljke smolast, gorak i opor. Plod je čaura ispunjena sitnim semenom. Kantarion cveta od maja do septembra.

Kako se pravilno bere i suši

Za izradu lekovitih preparata upotrebljava se osušen nadzemni deo biljke ubran u fazi cvetanja.

- Sakupljanje biljnog materijala vrši se po lepom i sunčanom vremenu. Precvetale cvasti ne treba brati. Ubrani biljni materijal suši se na senovitom i promajnom mestu ili u sušari na temperaturi do 40 stepeni - savetuje dr Nestorović.

Kako kaže, osušeni materijal je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromatičnog ukusa. Čuva se u dobro zatvorenim sudovima, zaštićen od vlage, svetlosti i štetnih insekata, ali ne duže od godinu dana.

- U zemljama zapadne i centralne Evrope kantarion je gajena biljka, a za potrebe farmaceutske industrije proizvodi se plantažno. Međutim, u našoj zemlji kantarion se uglavnom sakuplja iz prirode, ali pretpostavlja se da će u budućnosti i kod nas zaživeti plantažna proizvodnja - zaključuje dr Marko Nestorović.