Visceralno masno tkivo, vrstu koja se nakuplja oko organa, sa bržim starenjem mozga
Masti u različitim delovima tela mapiraju potpuno različite putanje promena u mozgu, koje se ne mogu otkriti samo telesnom težinom ili BMI
Naučnici već dugo znaju da je gojaznost povezana sa povećanim rizikom od demencije, ali nova istraživanja sugerišu da nije bitno samo koliko masti se nosi već i gde je ona.
Možete, naime, imati istu težinu kao neko drugi, isti BMI, a i dalje nositi potpuno drugačiji rizik za svoj mozak. To je poruka iz sve većeg broja istraživanja tokom prošle godine.
U maju je jedna studija povezala visceralno masno tkivo, vrstu koja se nakuplja oko organa, sa bržim starenjem mozga. Ukazali su da su glukoza i insulin verovatni mehanizmi koji su u to uključeni.
Viscelarne masnoće se ne vide, te uglavnom ne postoji svesnost da su one prisutne.
Iako su često nevidljive na stomaku, visceralne masnoće okružuju organe, izazivaju upalu i povećavaju rizik od dijabetesa, masne bolesti jetre i kognitivnih problema.
Visceralne masnoće - talože se duboko u stomaku, oko organa kao što su jetra i creva, a deluju kao "tihi" inflamatorni (upalni) agens.
Veza između lokacije masti i strukture mozga
Studija objavljena prošle godine u septembru u časopisu Nature Mental Health, koju su vodili istraživači sa Hongkonškog politehničkog univerziteta (PolyU), otišla je korak dalje.
Mapirali su distribuciju masti u odnosu na skeniranje mozga i kognitivne rezultate više od 18.000 ljudi u skupu podataka britanske biobanke.
Prema rečima istraživača, to je prva multimodalna studija velikih razmera na svetu koja sistematski istražuje vezu između lokacije masti i strukture mozga, povezanosti i kognitivnih performansi.
Ono što su otkrili jeste da je mesto gde se nosi masnoća snažno povezano sa tim koliko brzo ili sporo mozak stari.
- Masti u različitim delovima tela mapiraju potpuno različite putanje promena u mozgu, koje se ne mogu otkriti samo telesnom težinom ili BMI. Naš analitički model jasno pokazuje kako masnoća u različitim regionima uzrokuje različita oštećenja moždanih sistema - kaže neuroinformatičarka Anći Kui.
Mesta masnoće koja utiču na mozak
Mast u rukama, nogama, trupu i trbušnoj šupljini bila je povezana sa različitim promenama u odvojenim moždanim sistemima - uključujući regione vezane za kretanje, emocije, pamćenje i moždano stablo.
Ključna poruka istraživanja je da je visceralna mast jedina vrsta masti direktno povezana sa oštećenjem bele mase mozga - ožičenja koje prenosi signale između neurona.
Oštećenje bele mase je usko povezano sa biologijom koja stoji iza vaskularnog kognitivnog oštećenja i bolesti malih krvnih sudova u mozgu - stanja koja su rizik od demencije.
Visceralna mast podstiče hroničnu upalu
Iako studija nije direktno ispitivala šta bi moglo da uzrokuje ovu vezu, istraživači smatraju da hronična, niska upala izazvana visceralnom masnoćom može da se prelije u sam mozak, podstičući neuroinflamaciju.
- Visceralno masno tkivo luči proinflamatorne faktore i pokreće sistemsku upalu koja doprinosi neuroinflamaciji i oštećenju bele mase. Nasuprot tome, masnoća u rukama, trupu i nogama pokazuje niže nivoe sekrecije inflamatornih faktora - piše tim u svom radu, a prenosi Science Alert.
To je mehanizam koji se poklapa sa putem insulina i glukoze koji je tim otkrio ranije ove godine.
Prednost ovog istraživanja je u tome što može da se utiče na količinu telesne masti koja se ima.
Naravno, istraživanje i dalje ima svoja ograničenja. Iako je obuhvatilo veliku grupu, i dalje je reč o opservacionoj studiji i nije direktno identifikovalo nikakve uzročne faktore.
- Regionalna gojaznost je faktor rizika po zdravlje koji se može intervenisati i modifikovati. Smanjenje visceralnih masti kroz ciljane intervencije u načinu života može otvoriti nove puteve za proaktivnu prevenciju i lečenje neurodegenerativnih bolesti - kaže Ćiu.
Šta je indeks telesne mase: Kako se računa BMI i čemu služi
Gojaznost povezana sa više od 200 bolesti, skraćuje životni vek za 10 godina
