Često gledanje televizora u srednjim godinama može biti uzrok problematičnih promena u mozgu decenijama kasnije.
Samo sedenje nije se odražavalo na način na koje je gledanje televizora
"Isključi taj televizor, istruliće ti mozak!" ponavlja se u domaćinstvima generacijama. Reč truljenje je preterivanje, ali novo istraživanje sugeriše da intenzivno gledanje televizije može imati značajne posledice po zdravlje mozga.
Studija Univerziteta Južne kalifornije, koja je 10. jula 2026. godine objavljena u časopisu Alzheimer's and Dementia: Journal of the Alzheimer's Association, otkrila je da odrasli koji su rekli da su gledali televiziju veoma često tokom srednjih godina kasnije pokazuju manji obim mozga u regionima povezanim sa pamćenjem.
Takođe su imali smanjen obim frontalnog i potiljačnog režnja i veća oštećenja u beloj materiji mozga, promene koje su povezane sa starenjem, rizikom od moždanog udara, kognitivnim padom i demencijom.
- Godinama smo se fokusirali na to koliko ljudi sede. Naši nalazi ukazuju da bi trebalo da obratimo pažnju i na to šta rade dok sede - kaže Dejvid Rajhlen, profesor bioloških nauka i antropologije na Koledžu za književnost, umetnost i nauku Univerziteta Južne Karoline Dornsajf i glavni autor studije.
Važno je napomenuti da rezultati nisu objašnjeni samo neaktivnošću. Druga sedentarna ponašanja nisu bila povezana sa istim moždanim obrascima, što sugeriše da vrsta aktivnosti koju osoba obavlja dok sedi može biti važnija nego što su istraživači ranije pretpostavljali.
Praćenje televizijskih navika u srednjim godinama
Istraživački tim je ispitao informacije od oko 1.700 odraslih osoba prosečne starosti 53 godine.
Učesnici su se pridružili studiji o riziku od ateroskleroze u zajednicama (ARIC) između 1987. i 1989. godine. ARIC je dugoročna studija američke populacije usmerena na kardiovaskularno i zdravlje mozga.
Učesnici su prijavili koliko često gledaju televiziju u slobodno vreme koristeći skalu koja se kretala od nikada, retko do vrlo često. Pitani su i koliko vremena tokom radnog dana provode sedeći.
Više od 20 godina kasnije, učesnici su podvrgnuti skeniranju mozga magnetnom rezonancom. U poređenju sa ljudima koji su rekli da ne gledaju nikad televiziju, ili retko, oni koji su izjavili da je gledaju vrlo često pokazali su velike strukturne razlike u celom mozgu.
Manji regioni mozga i veće oštećenje bele materije
Oni koji su često gledali televizijski program imali su manji obim u oblastima povezanim sa ranim znacima Alchajmerove bolesti.
Pokazali su i veći obim hiperintenziteta bele mase, što su znaci bolesti malih krvnih sudova mozga i povezani su sa kognitivnim padom i demencijom.
Ista grupa je imala i manje frontalne i potiljačne režnjeve. Frontalni režnjevi igraju važnu ulogu u planiranju, donošenju odluka i drugim izvršnim funkcijama, dok su potiljačni režnjevi centralni za vizuelnu obradu.
Ove razlike su ostale čak i nakon što su istraživači uzeli u obzir fizičku aktivnost, dijabetes, indeks telesne mase, pušenje i konzumiranje alkohola.
Zašto sva sedenja možda nisu jednaka
Jedno od iznenađujućih otkrića jeste da sedenje samo po sebi nije izgledalo kao primarni faktor iza uočenih razlika u mozgu.
Učesnici koji su veliki deo radnog dana proveli sedeći zapravo su imali veće frontalne i potiljačne režnjeve i manji obim hiperintenziteta bele mase. Ovi obrasci ukazuju na bolje zdravlje mozga nego što je primećeno kod ljudi koji su vreme provodili sedeći gledajući televiziju.
Autori studije kažu da je jedno moguće objašnjenje to što mnogi poslovi koji zahtevaju sedenje uključuju rešavanje problema, koncentraciju i druge oblike intelektualne stimulacije. Drugim rečima, mentalno aktivno sedenje može drugačije uticati na mozak od pasivnog gledanja televizije.
Promene u mozgu bile izraženije kod muškaraca
Istraživači su pronašli razlike između muškaraca i žena. Kada su ispitali podatke magnetne rezonance po polu, većina promena u mozgu povezanih sa gledanjem televizije i sedenjem na poslu pojavila se kod muškaraca.
Taj rezultat sugeriše da muškarci mogu biti posebno osetljivi na efekte na mozak povezane sa ovim ponašanjem, iako će biti potrebno više istraživanja da bi se razumelo zašto.
Rezultati ističu složenost sedentarnog ponašanja i sugerišu da bi buduće zdravstvene preporuke možda morale biti konkretnije.
Umesto da samo govore pacijentima da manje sede, lekari bi ih na kraju mogli ohrabriti da ograniče vreme provedeno pred televizijom i da biraju mentalno angažovanije aktivnosti kada sede.
- Često podstičemo javnost da ne provodi previše vremena sedeći, ali stručnjaci bi možda želeli da prošire tu preporuku kako bi obuhvatili aktivnosti koje se obavljaju tokom sedenja, jer one izgleda imaju različite uticaje na zdravlje mozga - kaže autor studije Natan Feter, postdoktorski naučnik u programu Ljudske i evolucione biologije na Univerzitetu Južne Karoline u Dornsifeu.
Ograničenja studije
Studija je imala i ograničenja. Televizijske navike su učesnici sami procenjivali, što je generalno manje precizno od direktnog merenja vremena gledanja.
Njima, takođe, na početku studije nije rađena magnetna rezonanca.
Budući rad koji uključuje osnovno snimanje mogao bi da pruži jače dokaze o tome kako se struktura mozga menja tokom vremena.
