Baka Rada (74) iz Beograda iz TESTAMENTA izbacila svoje četvoro dece i KOMŠILUK BRUJI o tome kome će ostaviti nasledstvo: "Kuća će sigurno pripasti njoj"

Baka Rada udala se sa 19 godina za svoju prvu ljubav, nadajući se da će u starosti uživati sa suprugom, okružena decom i unucima. Odricali su se svega kako bi odgajili četvoro dece, ali nakon suprugove smrti ostala je samo tišina koja para uši u ogromnoj, praznoj kući. Deca joj, kako kaže, retko dolaze i dešava se da prođu meseci bez ijedne posete. Zato je odlučila da napiše testament na koji su mnogi ostali nemi.

– Kada su bili mali, nisam spavala noćima. Kada su odrasli, mislila sam da će doći vreme da zajedno popijemo kafu, da čujem kako su. Nisam ni slutila da ću dane brojati po tome koliko dugo mi telefon nije zazvonio – drhtavim glasom priča baka Rada.

"Deca se pravdaju obavezama"

Njen najveći bol nije samo to što mora da sedi sama, već i način na koji deca opravdavaju to što je ne obilaze.

– Kažu da imaju svoje živote. Razumem, imaju posao, porodice, obaveze. Ali zar je toliko teško odvojiti sat vremena za majku? – pita se Rada.

Kao so na ranu došao je i predlog koji joj rođena deca sve češće izgovaraju poslednjih meseci.

– Govore mi da bi za mene bilo najbolje da odem u dom. Kažu da će tamo neko da me pazi. A ja se pitam, zar sam ih zato podizala da me jednog dana prepuste nepoznatim ljudima? – ispričala je Rada.

Anđeo čuvar iz komšiluka dobija sve

I dok su oni u koje je uložila celu sebe okretali glavu, spas i ljudsku toplinu pronašla je sasvim neočekivano. Komšinica Milena postala je njena porodica – žena koja svakog dana pokuca na njena vrata, donese supu, ode po lekove ili jednostavno popije kafu sa njom.

– Ne pita da li imam novca. Ne pita šta će dobiti. Samo kaže: "Komšinice, kako ste danas?" To pitanje nekad vredi više od svega – iskrena je penzionerka.

Ova nesebična ljubav navela je Radu na potez koji će njenu porodicu ostaviti u šoku. Vredna beogradska kuća biće prepisana ženi koja je uz nju.

– Menjam testament. Kuću neću ostaviti onima koji se sete da postojim samo kada treba nešto da potpišem. Ostavljam je osobi koja mi je pokazala da porodica nije uvek ono što piše u izvodu iz matične knjige rođenih – objasnila je baka svoju hrabru odluku.

Za nju, dodaje, ne postoji veće bogatstvo od nečijeg vremena i pažnje.

– Čovek ne ostari kada dobije bore. Ostari kada shvati da ga više niko ne čeka – dodaje ona setno.

Fotografija sa venčanja i suze

Pred kraj razgovora, dok s čežnjom gleda staru fotografiju sa svog venčanja, na kojoj su ona i njen pokojni muž nasmejani i puni planova, Rada je kroz suze donela gorak zaključak:

– Udala sam se za svoju prvu ljubav i nikada se zbog toga nisam pokajala. Samo mi je žao što ljubav koju smo nas dvoje dali deci nije uspela da pronađe put nazad do nas.

Njen potez će, kako i sama sluti, izazvati porodične ratove i osudu, ali baka Rada je svoj mir konačno pronašla. Nasledstvo se ne daje onima sa kojima delite samo krv, već onima koji vam pružaju dušu kada je najteže.

(Penzionisani)