Bezbedna količina kafe za zdravlje srca: Američko udruženje za srce objavilo i koliko šoljica i koja vrsta štite od dijabetesa i šloga

Šoljica kafe ili dve ujutru jedno je od najčešćih zadovoljstava modernog sveta, a istovremeno je omiljeni napitak neprestano u fokusu naučnika zbog njegovog uticaja na zdravlje. Za one koji su zabrinuti zbog potencijalnih zdravstvenih rizika od kofeina, novi naučni pregled ima ohrabrujuće vesti - sve je veći broj dokaza da kofein nije štetan kada se uzima umereno i da posebno kafa može da bude korisna.

Novo naučno saopštenje koje je juče objavilo Američko udruženje za srce (AHA) u časopisu Circulation, pokazuje da je pijenje do 5 šoljica kafe od 225 ml sa kofeinom dnevno - ili oko 400 miligrama kofeina, ne samo bezbedno, već može da pruži i kardiovaskularne koristi.

To se, sa druge strane, ne odnosi na konzumiranje većih doza kofeina u energetskim napicima, kao i na kafu sa dodacima koji mogu da ponište korist kafe a među kojima su krema, šećer, zaslađivači, aromatizovani sirupi..

Nasuprot tome, pijenje kafe sa kofeinom bez dodatog šećera, ukusa ili šlaga povezano je sa manjim rizikom od srčane insuficijencije, srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetesa tipa 2.

Tim koji stoji iza ove izjave prikupio je najnovije zdravstvene podatke o kofeinu, iz niza postojećih studija koje su ispitivale njene efekte na različite ishode, kao što su:

• krvni pritisak,
• holesterol,
• rizike od metaboličkih i kardiovaskularnih bolesti.

Pregled je pokazao da za većinu ljudi, nekoliko šoljica kafe verovatno neće naštetiti, već mogu čak biti dobre za mnogo ljudi.

Koristi kafe za zdravlje srca

Ovaj najnoviji rad pokazao je nekoliko koristi za zdravlje srca od kafe i pijenja kofeina, uključujući:

• Niži rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara - pijenje 2 do 4 šolje kafe sa kofeinom dnevno povezano je sa manjim rizikom od srčanih oboljenja, srčane insuficijencije i moždanog udara. Međutim, pijenje više od 4 šolje kafe sa kofeinom dnevno može povećati rizik od srčane insuficijencije.
• Nema uticaja na srčani ritam - informacije koje su sami prijavili učesnici studije ukazuju na to da pijenje 1 do 3 šoljice kafe sa kofeinom dnevno nije povećalo rizik od atrijalne fibrilacije ili abnormalnog srčanog ritma.

Važan izbor kofeina

Izvor kofeina je takođe važan. Kafa i čaj mogu da obezbede druge antioksidante i jedinjenja koja doprinose blagodetima.

Energetska pića, s druge strane, mogu da sadrže preveliku dozu kofeina, a pritom imaju i šećer i druge nezdrave sastojke.

- Kada je u pitanju konzumiranje kofeina, jedno rešenje ne odgovara svima - pojedinci metabolizuju kofein veoma različitim brzinama. Ali, za ljude koji uživaju u kafi i nisu primetili nikakve probleme od kofeina, ovaj pregled bi trebalo da bude ohrabrujući jer pokazuje da umerena konzumacija kafe može biti čak i korisna sa kardiovaskularnog stanovišta - kaže glavni autor izjave, dr Gregori Markus, specijalista za lečenje aritmija i zamenik šefa kardiologije za istraživanje na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku, i predsednik volonterske grupe za pisanje AHA koja stoji iza ove izjave.

U pregledu, dr Markus i istraživači su takođe upozorili da konzumiranje više od 400 miligrama kofeina, koji se dobija iz energetskih pića, može povećati rizik od razvoja visokog krvnog pritiska i nepravilnog srčanog ritma (aritmije).

- Kofein koji se konzumira u kafi je ključni deo svakodnevnog života za milione ljudi. U našem pregledu najnovijih istraživanja, za većinu odraslih, unos do 400 miligrama kofeina dnevno, što je ekvivalentno do pet šoljica kafe sa kofeinom dnevno bez dodatog šećera ili dodataka je bezbedan i ne povećava kardiovaskularni rizik - kaže Gregori Markus.

Ovo istraživanje se fokusiralo na vezu kofeina sa kardiovaskularnim faktorima rizika, kao što su krvni pritisak i dijabetes, kao i sa vrstama kardiovaskularnih bolesti, uključujući aritmije, koronarnu arterijsku bolest, moždani udar i srčanu insuficijenciju.

Kod pacijenata sa hipertenzijom, utvrđeno je da kofein podiže krvni pritisak.

Međutim, u drugim studijama kod ljudi sa optimalnim krvnim pritiskom, pijenje jedne do tri šoljice kafe dnevno povezano je sa povećanim rizikom od razvoja hipertenzije - ali pijenje više od tri šoljice dnevno izgleda da smanjuje rizik.

Naravno, izvor kofeina je važan - dok energetska pića podižu krvni pritisak, pijenje kafe ga snižava.

- Ovi kontrastni rezultati mogu se pripisati razlikama u koncentraciji kofeina i prisustvu drugih bioaktivnih jedinjenja kao što su taurin u energetskim napicima i hlorogenska kiselina u kafi sa suprotnim efektima na krvni pritisak - pišu istraživači.

Studije analizirane u pregledu dosledno povezuju uobičajenu konzumaciju kafe sa smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2, pri čemu je jedna pronašla 27 odsto manji rizik kod žena koje su pile tri ili više šoljica dnevno, u poređenju sa onima koje su apstinirale, a druga je pronašla 30 odsto manji rizik kod onih koje su pile pet šoljica dnevno.

Kofein ili barem kafa smanjio je rizik i od koronarne arterijske bolesti. Meta-analiza 30 studija povezala je konzumiranje do 3,5 šolje dnevno sa otprilike 10 procenata manjim rizikom od bolesti.

Druga studija, koristeći podatke iz britanske biobanke, otkrila je da je ispijanje do pet šoljica dnevno povezano sa manjim rizikom od koronarne arterijske bolesti nego nepijenje kafe, pri čemu je dve do tri šoljice optimalna količina. Studija je otkrila da efekti možda nisu posledica kofeina, već drugih molekula u napitku.

Tri do četiri šoljice kafe smanjuje rizik od moždanog udara

Sličan obrazac je pronađen i za rizik od moždanog udara.

Jedna meta-analiza je otkrila da su oni koji piju tri do četiri šoljice kafe dnevno imali smanjen rizik od moždanog udara za 21 procenat.

Sve u svemu, nova izjava AHA zaključuje da postoji sve veći broj dokaza da kofein nije štetan kada se uzima umereno i da kafa posebno može biti korisna.

- Konvergencija dokaza iz velikih kohortnih studija i malih randomizovanih kontrolisanih ispitivanja podržava zaključak da je umerena konzumacija kofeina ili kafe... - do 400 mg kofeina dnevno ili oko 3 do 5 šoljica, bezbedna za većinu odraslih i povezana je sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, uključujući koronarnu bolest srca, moždani udar, srčanu insuficijenciju i atrijalnu fibrilaciju, kao i hipertenziju i dijabetes tipa 2 - zaključuje se u izveštaju.

Istraživači kažu da će biti potrebno da se uloži više truda kako bi se kofein razdvojio od drugih jedinjenja, dublje istraže izvori pored kafe i istraži kako se efekti mogu razlikovati kod ljudi sa hipertenzijom i drugim bolestima.

Pozitivne strane kafe nadmašuju negativne

U prošlosti je postojala zabrinutost da bi kafa mogla biti štetna jer kofein može privremeno podići krvni pritisak i povećati broj otkucaja srca, kaže dr Alan Rozanski, direktor nuklearne kardiologije u bolnici Maunt Sinaj Sent Luks u Njujorku.

- Velike prospektivne studije i nekoliko randomizovanih ispitivanja u velikoj meri su opovrgnule te ranije zabrinutosti. Ukupni obrazac je izuzetno dosledan: ljudi koji redovno piju kafu imaju tendenciju da imaju bolje kardiovaskularne ishode od onih koji je ne piju, pri čemu se najveća korist generalno javlja pri umerenim nivoima konzumiranja - kaže dr Rozanski za Every Day Helath.

Zašto bi kafa mogla biti dobra za zdravlje

Prema pregledu, mnoge zdravstvene koristi od kafe izgleda da dolaze iz celog napitka, a ne samo od kofeina.

Markus smatra da, iako kofein može kratkotrajno podići krvni pritisak, to se može nadoknaditi redovnim unosom.

Jedan od načina na koji koristi srcu jeste to što pomaže u regulisanju nivoa natrijuma u ​​telu.

- Ljudi koji piju kafu mogu primetiti da im krvni pritisak pada zbog njenog diuretičkog dejstva što znači da pomaže u uklanjanju soli putem urina - kaže Markus.

Natrijum uzrokuje da telo zadržava dodatnu vodu. Ovo povećava količinu tečnosti i pritisak u krvnim sudovima, što dovodi do jačeg rada srca.

Kafa takođe sadrži stotine jedinjenja kao što su polifenoli, hlorogenske kiseline, diterpeni i trigonelin, koja smanjuju oksidativni stres.

- Oštećenje ćelija usled oksidativnog stresa je veliki deo onoga što pokreće aterosklerozu, sužavanje i otvrdnjavanje arterija usled nakupljanja plaka. Ova bioaktivna jedinjenja mogu da smanje upalu i poboljšati zdravlje krvnih sudova - kaže dr Džon P. Higins, sportski kardiolog sa Medicinskog fakulteta Mekgavern na Univerzitetskom centru za zdravstvene nauke u Teksasu u Hjustonu.

Istraživanja su pokazala i da ova jedinjenja mogu da poboljšaju i odgovor tela na insulin i podržei zdraviji metabolizam.

Kako uživati u kafi bez problema

• Uživajte u kafi umereno kao deo zdravog načina života, kaže Rozanski.
• Smanjite dodavanje šećera, aromatizovanih sirupa i gustih krema. Oni mogu pretvoriti kafu u desert bogat kalorijama, objašnjava Higins.
• Pijte filtriranu kafu - nefiltrirana kafa (frenč pres, espreso ili turska kafa) sadrži jedinjenja koja se nazivaju diterpeni, koja mogu povećati nivo holesterola, kaže Markus.
• Obratite pažnju na reakciju svog tela - ljudi mogu veoma različito reagovati na kofein na osnovu različitih faktora, kao što su starost, lekovi, osnovna zdravstvena stanja, genetika i koliko brzo ga njihovo telo metaboliše.
• Nemojte piti kafu do nivoa u kojem osećate anksioznost, palpitacije srca ili poteškoće sa spavanjem, kaže Rozanski.
• Kafa ne može zameniti dobar noćni san - nemojte se oslanjati na kafu da biste prikrili hronični nedostatak sna. Loš san sam po sebi povećava kardiovaskularni rizik. Izbegavajte unos kafe kasno u toku dana ako ona remeti san, savetuje Higins.
• Ne konzumirajte energetska pića - energetska pića ili šotevi mogu sadržati 3 do 4 puta više kofeina od obične kafe sa kofeinom, navodi se u saopštenju AHA. Energetska pića, pločice, gelovi i suplementi na bazi kofeina često sadrže dodatne sastojke koji mogu povećati apsorpciju kofeina, ubrzati njegovo dejstvo, povisiti krvni pritisak i povećati rizik od kardiovaskularnih oštećenja.

Koliko kafe je zdravo piti u toku dana