Štiti od demencije a potpuno je besplatna i dostupna svaki dan: Dnevna svetlost čuva mozak na dva načina

Demencija, najčešća neurodegenerativna bolest, karakteriše se progresivnim kognitivnim padom i oštećenjem u svakodnevnom funkcionisanju. Kako globalna populacija stari, ubrzani porast broja obolelih, uz ograničene opcije za efikasno lečenje, predstavlja sve veći zdravstveni i socioekonomski izazov. Zbog toga se brojne studije danas fokusiraju na prevenciju ove bolesti, a najnovija

Ideja da bi obična dnevna svetlost mogla da utiče na rizik od demencije možda zvuči iznenađujuće, ali upravo to je pokazala velika nova studija objavljena 24. juna 2026. godine u naučno časopisu General Psychiatry.

Naučnici sa kineskih univerziteta pratili su više 87.577 ljudi više od osam godina i otkrili da su količina i kvalitet svetlosti kojoj su izloženi tokom dana direktno povezani sa rizikom od razvoja demencije u budućnosti.

Ovaj podatak je posebno važan jer ljudi u modernom društvu provode gotovo 90 odsto svog vremena u zatvorenom prostoru i pod veštačkim osvetljenjem. Takvo osvetljenje obično pruža nedovoljnu svetlost od oko 300 do 500 luksa tokom dana.

Nasuprot tome, sunčeva svetlost ima presudan uticaj i na nivo vitamina D, ritam spavanja i druge aspekte ljudske fiziologije koji su usko povezani sa razvojem demencije.

Način izvođenja i rezultati studije

Istraživači su koristili podatke iz velike baze UK Biobanke.

Učesnici, koji su u proseku imali 62 godine, nosili su sedam dana specijalne narukvice (aktigrafe) sa ugrađenim senzorima za svetlost i akcelerometrom koji beleži pokrete tela.

Ovi napredni uređaji su precizno merili koliko vremena su ljudi provodili pod različitim intenzitetima svetlosti, uključujući i to koliko su bili izloženi svetlosti tokom noći.

Tokom prosečnog perioda praćenja od 8,1 godina, kod 741 učesnika razvila se demencija.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su većinu vremena provodile u tamnijem zatvorenom prostoru imale znatno veći rizik od demencije na početku studije, ali je veća svakodnevna izloženost svetlosti bila povezana sa 15 do 25 odsto manjim rizikom od razvoja bolesti.

Konkretne brojke do kojih su naučnici došli:

• Prosečna dnevna izloženost svetlosti iznad 1.000 luksa, što odgovara oblačnom danu napolju - povezana je sa 16 odsto manjim rizikom od demencije u poređenju sa ljudima koji borave u tami.
• Provedenih sat i po dnevno na svetlosti intenziteta od 3.000 luksa ili više (normalna spoljna svetlost) sm,anjuje rizik za 18 odsto.
• Između 40 i 45 minuta dnevno na veoma jakom svetlu, odnosno 7.000 luksa ili više, smanjuje rizik od demencije za 17 odsto.

Poređenja radi, svetao, sunčan letnji dan napolju može dostići od 10.000 do 25.000 luksa, leti čak i do 100.000, dok normalno osvetljena soba u kući često ima samo 100 do 300 luksa, a a u kancelariji oko 300 do 500 luksa.

Čak je i oblačan dan napolju znatno svetliji od većine zatvorenih prostora - od 1.000 do 5.000 luksa.

Vrednosti iznad 1.000 luksa otprilike odgovaraju svetlijim dnevnim uslovima napolju.

Manjak svetlosti opasniji od gojaznosti i alkohola

Najiznenađujući nalaz studije jeste to da je boravak kraći od 0,7 sati dnevno na jakom dnevnom svetlu bio snažniji prediktor rizika od demencije nego šest dobro dokumentovanih faktora - uključujući gojaznost, prekomernu konzumaciju alkohola ili traumatske povrede mozga.

Faktori rizika za demenciju, pored navedenih, su i

• pušenje,
• visok krvni pritisak,
• dijabetes,
• nedostatak fizičke aktivnosti,
• gubitak sluha i vida,
• niži stepen obrazovanja,
• socijalna izolacija,
• depresija,
• starosti i genetika.

Zanimljivo je da je moć dnevne svetlosti bila još izraženija kod ljudi koji su bili izloženi svetlosti i tokom noći, što inače remeti san i povećava rizik od demencije.

Čak i u ovoj ugroženoj grupi, dovoljno jaka dnevna svetlost smanjila je rizik za neverovatnih 30 do 38 odsto.

Sjajni rezultati primećeni su i kod takozvanih "noćnih ptica" - osoba koje kasno ležu i kasno ustaju. U ovoj grupi, više dnevne svetlosti smanjilo je rizik za 41 odsto.

Čak i kod pacijenata sa genetskom mutacijom koja drastično povećava rizik od Alchajmerove bolesti, boravak na svetlosti smanjio je rizik za 19 do 27 odsto.

Svetlost čuva mozak na dva načina

S obzirom na sve ovo, svakodnevna izloženost dnevnoj svetlosti mogla bi da posluži kao novi, merljivi indikator rizika od demencije.

Naučnici objašnjavaju da je svetlost primarni signal za cirkadijalni sistem - unutrašnji biološki sat tela koji reguliše san, hormone i kognitivne funkcije mozga.

Poremećaj ovog sistema već je priznat kao faktor rizika za neurodegenerativne bolesti.

Autori studije veruju da dovoljno svetlosti tokom dana pomaže u popravci ovog sistema i poboljšava kvalitet noćnog sna.

Drugi mogući mehanizam je direktan uticaj svetlosti na strukturu mozga.

Skeniranja pacijenata sa demencijom redovno pokazuju smanjenje mase u ključnim moždanim regijama, a prethodna istraživanja sugerišu da dovoljno svetlosti može usporiti ovaj proces.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da je reč o opservacionoj studiji i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se tačan mehanizam u potpunosti razumeo.

Rani znaci demencije: Davanje novca nepoznatima, gubljenje smisla za humor...