Šta treba da znate o Trampovim novim carinama koje je uveo za više od 80 zemalja

Američki predsednik Donald Tramp uveo je novu rundu carina na robu iz više od 80 zemalja, koje su stupile na snagu u petak ujutru. Nove dažbine iznose 10 ili 12,5 odsto, a odnose se na najveće trgovinske partnere SAD, uključujući Evropsku uniju, Kanadu, Meksiko, Kinu, Indiju, Veliku Britaniju i Japan.

Administracija navodi da su nove mere zasnovane na istragama o primeni zabrana uvoza robe proizvedene prinudnim radom, dok pravni stručnjaci upozoravaju da bi i ovaj potez mogao završiti pred sudom.

Carine uvedene za više od 80 zemalja

Nove carine predstavljaju najnoviji pokušaj Trampove administracije da nastavi sa uvođenjem trgovinskih dažbina bez odobrenja Kongresa.

Na listi pogođenih zemalja nalaze se Kanada, Meksiko, Kina, svih 27 članica Evropske unije, Velika Britanija, Australija, Indija, Japan, Brazil i brojne druge države.

Prema navodima Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD, sve zemlje bile su predmet istrage kojom je procenjivano da li efikasno sprečavaju uvoz robe proizvedene prinudnim radom na američko tržište.

Ko plaća carinu od 10, a ko od 12,5 odsto

Zemlje koje su se obavezale da zabrane i efikasno kontrolišu uvoz robe proizvedene prinudnim radom plaćaće carinu od 10 odsto.

U toj grupi nalaze se:

• Kanada
• Evropska unija
• Meksiko
• Indija
• Ujedinjeno Kraljevstvo

Viša stopa od 12,5 odsto primenjivaće se na zemlje za koje je američka administracija ocenila da nisu usvojile odgovarajuće zabrane.

Među njima su:

• Kina
• Australija
• Brazil
• Japan

Vrhovni sud već osporio Trampove prethodne carine

Ovo nije prvi put da Tramp pokušava da uvede globalne carine bez saglasnosti Kongresa.

Vrhovni sud SAD je još u februaru presudio, tesnom većinom od šest prema tri glasa, da predsednik nije imao zakonski osnov da se pozove na Zakon iz 1977. godine prilikom uvođenja takozvanih "Liberation Day" carina.

Sud je zaključio da ovlašćenje za uvođenje poreza i carina u mirnodopskim uslovima pripada isključivo Kongresu.

Administracija pronašla novi pravni osnov

Posle februarske presude Trampova administracija pronašla je novi pravni mehanizam.

Najpre je privremeno uvela globalnu carinu od 10 odsto na osnovu člana 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, a sada se poziva na član 301 istog zakona.

Taj član omogućava predsedniku da uvede trgovinske sankcije ukoliko istraga pokaže da strane zemlje primenjuju nepoštene trgovinske ili radne prakse koje štete američkoj privredi.

Pravni stručnjaci smatraju da će i ove carine gotovo izvesno biti osporene pred sudovima.

Alan Volf, bivši zamenik generalnog direktora Svetske trgovinske organizacije i saradnik Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju, ocenio je da nove mere predstavljaju još jedan primer prekoračenja predsedničkih ovlašćenja i da postoji velika verovatnoća da ih Vrhovni sud ponovo obori.

Većinu troškova na kraju plaćaju američki građani

Iako Tramp tvrdi da carine štite američku proizvodnju i otvaraju nova radna mesta, dosadašnje analize pokazuju drugačiju sliku.

Prema proceni Federalnih rezervi Njujorka, oko 90 odsto ukupnog ekonomskog tereta izazvanog carinama na kraju snose američki potrošači i kompanije kroz više cene proizvoda i veće troškove poslovanja.

Istraživanje Harris Poll-a pokazalo je da 72 odsto Amerikanaca smatra da su carine negativno uticale na potrošače, uključujući i 64 odsto birača Republikanske stranke.