EU, Australija, Brazil i Kanada izrazili su protivljenje i zatražili pojašnjenja i ukidanje tarifa, tvrdeći da su neopravdane
Prema analizama i anketama, tarife su nepopularne među američkim građanima, jer su dovele do viših cena i imale negativan uticaj na potrošače
Donald Trump je uveo novi talas širokih tarifa na više od 80 zemalja kako bi zamenio globalnu carinu od 10% koja je trebalo da istekne, što je izazvalo talas kritika i protesta američkih saveznika i glavnih trgovinskih partnera.
SAD su uvele tarife od 10% do 12,5% na desetine zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Meksiko, Kanadu, Australiju, Indiju, Kinu i 27 zemalja članica Evropske unije. Time se efektivno zamenjuje opšta tarifa od 10% koju je Tramp uveo u februaru, odmah nakon što je Vrhovni sud SAD proglasio mnoge njegove ranije tarife nezakonitim.
Član 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine
Najnovije dažbine, koje je kasno u četvrtak najavio američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir, potpadaju pod član 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji je usmeren protiv zemalja koje koriste prinudni rad. Tramp je rekao da će njegova administracija istražiti nepoštene trgovinske prakse kako bi uvela trajne tarife čim je objavljena februarska odluka Vrhovnog suda.
"Sjedinjene Države imaju zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom skoro ceo vek i strogo je sprovode; krajnje je vreme da i naši trgovinski partneri učine isto", rekao je Grir u saopštenju. "Ohrabruju me partneri koji su brzo usvojili zabrane uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom i radujem se njihovoj efikasnoj primeni."
EU tražiti pojašnjenje iz Vašingtona
Australija i Brazil su nove carine opisali kao neopravdane i najavili da će tražiti njihovo ukidanje, dok je norveški ministar spoljnih poslova rekao da ne postoji osnova za nove tarife.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas izjavila je da će EU tražiti pojašnjenje iz Vašingtona, dodajući da je blok ispunio obaveze iz transatlantskog trgovinskog sporazuma postignutog prošle godine i da nove tarife doživljava kao šok.
Kanada, jedan od najvećih američkih trgovinskih partnera, odmah je odgovorila da "ne bi trebalo da bude meta", dodajući da je lider u borbi protiv uvoza robe proizvedene prinudnim radom.
"Ako je cilj zaista rešavanje problema prinudnog rada, fokus bi trebalo da bude na koordinisanom pristupu kroz multilateralni mehanizam", rekao je Metju Holms , izvršni potpredsednik Kanadske privredne komore, u saopštenju. "Vreme ovog poteza je pomalo sumnjivo, s obzirom na to da su prethodne tarife upravo istekle."
Tramp je dugo smatrao tarife – poreze na uvoz – ključnim alatom za zaštitu američkih radnih mesta i industrije, smanjenje trgovinskog deficita i suzbijanje onoga što vidi kao "nepoštene" prakse trgovinskih partnera SAD. Tarifa je, kako je više puta rekao, "najlepša reč u rečniku".
Samo Kongres ima ovlašćenje prema ustavu da uvodi poreze. Ali prošlog aprila, na dan koji je proglasio "danom oslobođenja", Tramp je najavio osnovnu tarifu od 10% prema Zakonu o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima, trgovinskom zakonu koji predsedniku daje ovlašćenje da reguliše međunarodne transakcije tokom vanrednog stanja.
Ta politika je, međutim, pretrpela ozbiljan udarac u februaru kada je Vrhovni sud SAD presudio sa 6 prema 3 da ovlašćenje za uvođenje tarifa u mirnodopsko vreme i dalje pripada Kongresu. Tramp je odmah najavio novi režim tarifa od 10% prema drugom trgovinskom zakonu koji nikada ranije nije korišćen, a koji je ograničio tarife na period od 150 dana. Te tarife su istekle minut posle ponoći u petak po istočnom američkom vremenu.
Najnoviji talas tarifa poziva se na član 301, koji je dugo bio kontroverzan i do sada se retko koristio, prema analizi Brooking instituta iz marta.
Alan Wolff, viši saradnik Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju i bivši zamenik generalnog direktora Svetske trgovinske organizacije, napisao je u analizi u četvrtak da najnovije tarife "ponovo postavljaju pitanje da li predsednik ima zakonsko ovlašćenje da određuje i sprovodi politiku tarifa SAD – ovlašćenje koje ustav daje Kongresu".
"Odgovor je ne: Kongres nije delegirao ovlašćenje takvog obima predsedniku. Ustavno to ne može ni da učini", rekao je on. "Ove nove tarife predstavljale bi još jedan slučaj prekoračenja predsedničkih ovlašćenja. Ako bi bile osporene na sudu, Vrhovni sud bi ih verovatno poništio."
Trampove tarife su nepopularne i među Amerikancima
Pored sudskih prepreka, Trampove tarife su nepopularne i među Amerikancima, što potencijalno predstavlja pretnju republikancima na izborima u novembru.
Istraživanje Harris Poll-a, sprovedeno ekskluzivno za Gardijan, pokazalo je ranije ove godine da sedam od deset Amerikanaca kaže da su plaćali više zbog Trampovih tarifa, a 72% birača veruje da su tarife imale negativan, a ne pozitivan uticaj na potrošače.
Ovo uverenje je postojalo čak i među republikanskim biračima: 64% se složilo da su Trampove tarife dovele do viših cena, a 60% je reklo da su tarife imale negativan uticaj.
Američki potrošači su takođe pogođeni posledicama rata na Bliskom istoku, koji je doveo do rasta troškova energije i cena goriva. Porast cena energije doveo je i do skoka inflacije, koja je u maju dostigla najviši nivo u poslednje tri godine.
Tramp i njegova administracija, međutim, tvrde da su njegove politike samo poboljšale život američkih potrošača. Tokom žustre rasprave pred američkim senatorima u sredu, Grir je tvrdio da Trampove politike nisu dovele do rasta cena. Na pitanje demokratske senatorke Elizabet Voren da li su tarife povećale troškove za američke porodice, Grir je odgovorio: "Ne."
"Osnovna inflacija pala je na 2,6% na godišnjem nivou, što je mnogo bolje nego u januaru 2025", dodao je. Osnovna inflacija isključuje hranu i energiju. Ukupna inflacija je nešto viša nego kada je Joe Biden napustio funkciju.
(Izvor: Gardijan)
