Planiranje finansija za penziju treba da se bazira na neto iznosu i stvarnim troškovima, kako bi se utvrdio potencijalni penzijski jaz
Tri ključne brojke su procena penzije pri redovnom odlasku u penziju, iznos prava stečenih do danas i stvarna vrednost penzije umanjena za inflaciju
Jednom godišnje nemački zavod za penzijsko osiguranje šalje građanima obaveštenje o budućoj penziji. Mnogi ga odlože bez čitanja, a oni koji ga ipak otvore često ne razumeju šta podaci zapravo znače. Finansijska stručnjakinja Margarethe Honisch upozorava da upravo tri brojke iz tog dokumenta daju najvažnije informacije za planiranje penzije.
Zašto je obaveštenje teško razumljivo?
Dokument sadrži procene buduće penzije, različita objašnjenja i administrativne izraze. Problem je što prikazuje bruto iznos penzije, bez odbitaka za poreze, kao i doprinose za zdravstveno i osiguranje za dugotrajnu negu. Takođe ne uzima u obzir uticaj inflacije niti pokazuje da li će buduća penzija biti dovoljna za održavanje sadašnjeg životnog standarda.
1. Procena penzije u redovnoj starosnoj dobi
Prva brojka pokazuje koliku bi mesečnu penziju osoba mogla da prima kada dostigne zakonsku starosnu granicu za odlazak u penziju.
Međutim, reč je samo o proceni koja pretpostavlja da će osoba do odlaska u penziju nastaviti da radi uz istu platu. Ako pređe na skraćeno radno vreme, napravi pauzu u karijeri ili ne ostvari rast prihoda, stvarna penzija može biti niža.
Osim toga, prikazani iznos je bruto. Nakon odbitaka za doprinose i porez, penzionerima u pravilu ostaje oko 80 do 85 odsto tog iznosa. Na primer, bruto penzija od 1.400 evra znači neto penziju od približno 1.120 do 1.190 evra.
2. Do sada ostvareno pravo na penziju
Druga važna brojka pokazuje koliku bi penziju osoba primala kada bi se penzionisala danas, na osnovu do sada uplaćenih doprinosa.
Ovaj podatak mnogi zanemaruju, iako jasno pokazuje koliko je penzijskih prava do sada stečeno. Kod mlađih zaposlenih taj iznos često izgleda veoma nizak, što je normalno jer odražava samo dosadašnje uplate. Ipak, može biti upozorenje koliko još treba štedeti za starost.
3. Stvarna vrednost penzije nakon inflacije
Treća, možda i najvažnija brojka, uopšte nije navedena u obaveštenju. Građani moraju sami da je izračunaju.
Naime, inflacija tokom godina smanjuje kupovnu moć novca. Uz prosečnu inflaciju od 2,5 odsto godišnje, vrednost novca gotovo se prepolovi za oko 28 godina.
To znači da će neto penzija od 1.200 evra za 25 godina vredeti približno kao oko 650 do 700 evra danas. Drugim rečima, iako će nominalni iznos ostati isti, za njega će moći da se kupi znatno manje robe i usluga.
Kako proceniti penzijski jaz?
Kada se uporede očekivana neto penzija i stvarni mesečni troškovi života u starosti, dobija se takozvani penzijski jaz.
Primer:
- procenjena bruto penzija: 1.400 evra
- procenjena neto penzija: oko 1.150 evra
- stvarna kupovna moć za 20 godina: oko 700 evra
- procenjeni mesečni troškovi u penziji: 2.000 evra
- mesečni manjak: oko 1.300 evra
Upravo sa tim iznosom, a ne sa bruto penzijom navedenom u obaveštenju, trebalo bi planirati buduće finansije.
Šta savetuju stručnjaci?
Nakon što utvrde koliki će im biti penzijski jaz, građani mogu da počnu da planiraju dodatnu štednju. Stručnjaci kao jedno od najjednostavnijih rešenja navode redovno ulaganje u ETF fondove. Na primer, mesečno ulaganje od 150 evra uz prosečan godišnji prinos od sedam odsto tokom 25 godina moglo bi da donese kapital veći od 120.000 evra, što bi omogućilo oko 400 evra dodatnih mesečnih prihoda u penziji.
Osim toga, preporučuje se provera da li su u penzijskoj evidenciji upisana sva razdoblja rada i roditeljskog odsustva, kao i korišćenje mogućnosti dodatne penzijske štednje koju sufinansira poslodavac.
Prema rečima finansijske stručnjakinje Margarethe Honisch, obaveštenje o penziji ne bi trebalo da završi u fioci jer predstavlja važan alat za pravovremeno planiranje finansijske sigurnosti u starosti.
(Fenix Magazin)
