Cene sirove nafte Brent i WTI značajno su porasle, dostigavši najviši nivo od prethodnog dogovora SAD i Irana
Prinosi američkih državnih obveznica su skočili, sugerišući povećanu verovatnoću rasta kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi
Američke akcije su pale u četvrtak, jer su cene nafte porasle usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku, dok su investitori procenjivali kvartalne rezultate dve najveće svetske kompanije, pri čemu je Alphabet podstakao zabrinutost zbog povećane potrošnje na veštačku inteligenciju.
Industrijski prosek Dau Džonsa izgubio je 506,93 poena na Volstritu, ili 0,97%, i završio na 51.711,65. S&P 500 je pao za 1,21% na 7.408,30, dok je Nasdak Komposit pao za 2,15% i zatvorio se na 25.137,69. Tehnološki indeks je pao na berzi zbog pada "Alfabeta" od 7% i gubitka "Tesle" od 14% nakon njihovih izveštaja o zaradi.
Cene nafte i obveznice rastu
Cene nafte su izvršile veći pritisak na akcije, rastući nakon što je jemenska militantna grupa Huti, koju podržava Teheran, preuzela odgovornost za napade na dva saudijska tankera u Crvenom moru, što je podstaklo zabrinutost zbog širenja sukoba na Bliskom istoku. Cene su takođe porasle nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio da će bombardovati iransku infrastrukturu.
„Od sada, svaki put kada Islamska Republika Iran puca na brod u Ormuskom moreuzu, bilo raketom, dronom ili bilo kojim drugim uređajem ili oružjem, Sjedinjene Države će bombardovati i uništiti JEDAN MOST ILI ELEKTRANU, uključujući i one koje se nalaze pored ili u glavnom gradu Teheranu“, napisao je predsednik u objavi na Truth Social-u.
Kasnije u četvrtak, Axios je objavio da je Tramp rekao da „razmatra masovni napad“ na Iran. Rekao je novinskoj agenciji da će biti „veći nego ikada ranije“, pre nego što je dodao: „Blizu sam donošenja odluke. Svi smo spremni za to.“ Međutim, predsednik nije dao rok za odluku.
Fjučersi sirove nafte marke Brent porasli su za 7% i zatvorili se na 100,69 dolara, dok su fjučersi sirove nafte marke West Texas Intermediate porasli za 6% i zatvorili se na 92,19 dolara po barelu. I Brent i WTI trgovali su se na najvišim nivoima od pre nego što su SAD i Iran postigli dogovor prošlog meseca o okončanju rata.
Prinosi trezorskih obveznica porasli su zajedno sa cenama nafte, pri čemu je prinos na 10 godina nakratko premašio 4,7%, što je najviši nivo od januara 2025. godine. Kamatne stope na kratkom kraju krive prinosa takođe su porasle, pri čemu je prinos na 2 godine dostigao nedeljni maksimum od 4,37%.
Ros Mejfild, glavni investicioni strateg kompanije "Baird", napomenuo je da je prinos na 2 godine „verovatno važniji“ za tržište da proceni putanju kamatnih stopa Federalnih rezervi. Trenutna trgovina fjučersima federalnih fondova sugeriše da postoji više od 80% šanse da će centralna banka povećati kamatne stope u septembru, u odnosu na 52% pre nedelju dana, prema alatu CME FedWatch.
„Prilično je teško ignorisati [sukob], ne samo zbog cena nafte već i zbog pritiska na krivu prinosa“, rekao je za CNBC. „Mislim da su fundamentalni faktori postavili tržište za dugoročnu održivost, ili barem srednjoročnu održivost. Ali u naredna dva do tri meseca, ponovo će se sve vrteti oko Irana.“
Snažna potražna za veštačkom inteligencijom
Pored nafte, akcije kompanije "Alfabet" su pale nakon što je matična kompanija kompanije "Gugl" povećala svoju prognozu kapitalnih izdataka za 2026. godinu na između 195 i 205 milijardi dolara, što ukazuje na snažnu potražnju za veštačkom inteligencijom. To povećanje sa prethodnog prognoziranog raspona od 180 do 190 milijardi dolara dolazi u trenutku kada su investitori postali oprezniji u pogledu ulaganja hiperskalera u napore vezane za veštačku inteligenciju poslednjih meseci.
(Izvor: CNBC)
