Skriveni troškovi u litru dizela: Đurđević za "Blic Biznis": Tačna formula koja pokazuje uticaj svetske berze na domaće pumpe

Cena nafte tipa Brent je dostigla nivo od 100 dolara po barelu, što je najviši nivo u poslednjih 6 nedelja, pokazuju najnoviji podaci. Svetska tržišta potresaju nemiri zbog novih ratnih žarišta na Bliskom istoku, a evropske berze strahuju zbog novih pomeranja kamatnih stopa. Sve ih spaja jedno - indeksi tonu. Upitali smo berzanskog analitičara Mihaila Đurđevića zašto cene energenata ovoliko osciliraju, kako se formiraju konačne vrednosti koje plaćamo na pumpama i kakva je perspektiva energetskih akcija na berzi.

U nastavku teksta, Đurđević za "Blic Biznis" detaljno analizira da li su naftne kompanije trenutno sigurna luka za kapital i objašnjava zbog čega skok cene nafte ne znači automatski i profit za svaku kompaniju iz ovog sektora na berzi, praveći jasnu razliku između proizvođača, rafinerija i integrisanih sistema.

Kako se precizno određuju cene nafte

Geopolitička kretanja na Bliskom Istoku direktno utiču na oscilacije cena nafte, koje sada ponovo rastu. Koji su glavni berzanski faktori koji utiču na to da se kotacije gotovih derivata, poput dizela, menjaju čak i dramatičnije od same sirove nafte?

- Najpre treba razdvojiti cenu sirove nafte, cenu njene prerade u konkretan derivat i konačnu maloprodajnu cenu. To su povezana, ali ne i identična tržišta, kaže naš sagovornik.

Dodaje da donekle lakše shvatiti kroz primer formule:

cena dizela = cena sirove nafte + rafinerijska marža + transport i osiguranje + valutni efekat + drugi troškovi (npr. akcize)

U normalnim uslovima najveći deo promene dolazi od sirove nafte, objašnjava Đurđević i dodaje da u kriznim uslovima, kao sada, ograničavajući faktor više nije dostupnost barela sirove nafte, već mogućnost da se taj barel preradi, transportuje i pretvori u dizel odgovarajućeg kvaliteta.

- To se upravo sada događa. IEA navodi da su marže na naftne derivate početkom jula dostigle četvorogodišnji maksimum: ponuda sirove nafte počela je da se oporavlja brže od ponude gotovih proizvoda, dok su globalne rafinerijske prerade i dalje oko šest miliona barela dnevno ispod prošlogodišnjeg nivoa. Izvozne rafinerije na Bliskom istoku još nisu u potpunosti obnovile rad, ruske rafinerije trpe poremećaje, a prerada u Aziji ostaje smanjena. Zato možemo imati naizgled paradoksalnu situaciju: relativno dovoljno sirove nafte, ali nedovoljno dizela. Evropska rafinerijska marža na dizel dostigla je rekordnih više od 60 dolara po barelu, iako je na fizičkom tržištu sirove nafte povremeno postojao višak ponude, kaže nam ovaj analitičar.

Srpska formula

S obzirom na to da su domaće cene pod državnom regulacijom i opterećene visokim dažbinama, takva berzanska previranja nesumnjivo diktiraju konačnu cenu na pumpama u Srbiji, a Đurđević pojašnjava kako funkcioniše "formula za Srbiju".

- Srpska formula je mnogo direktnije vezana za međunarodnu kotaciju dizela nego što se to obično misli.

Osnova obračuna nije samo Brent, već kotacija „10 ppm ULSD“ iz Platts Mediterranean, izražena u dolarima po toni, dodaje naš sagovornik. Na to se dodaju zavisni troškovi nabavke od 64 dolara po toni, primenjuje prodajni kurs dolara Narodne banke Srbije, a zatim se dodaju akcize, naknada za obavezne rezerve, naknada za energetsku efikasnost i PDV.

Na ovom linku je detaljno opisan sam proces formiranja cena.

"Dugoročna ekstremna poskupljenja ne odgovaraju SAD"

Činjenica jeste da svet, pa i građani Srbije, strahuju od novih poskupljenja naftnih derivata, Đurđević ističe da je teško predvideti cenovno kretanje energenata na berzi.

- Veoma je teško dati odgovor iz prostog razloga što niko ne može predvideti koliko će još rat na Bliskom Istoku i u Ukrajini trajati. Ova dva rata su ono što najviše utiče na tržište derivata. Ono što možemo videti je da se bar što se tiče Bliskog Istoka relativno povratio transport kroz Ormuski moreuz, da bi situacija sada ponovo eskalirala. Moje mišljenje je da nećemo imati dugoročne ekstremne pokrete na gore, jer to pre svega ne odgovara Američkoj administraciji i Trumpu kom se bliže izbori za Kongres, kaže naš sagovornik.

"Visoka cena nafte može negativno uticati i na šire berzanske indekse"

Na osnovu prethodne analize našeg sagovornika, jasno je da je berza ključ. Upitali smo - kako investitori gledaju na naftu kao "robu", da li će nastaviti ulaganja ili povući suprotne poteze?

- Nafta je pre svega idealan instrument za trejdere, a ne investitore. Investitori obično radije biraju investicije u kompanije koje se npr. bave preradom naftnih derivata, poseduju pumpe i slično, kaže Đurđević.

Zbog toga, kako kaže, cena nafte se na berzi može značajno promeniti i pre nego što se na fizičkom tržištu zaista pojavi manjak. - Isto važi i u suprotnom smeru: vest o primirju, obnavljanju plovidbe ili puštanju strateških rezervi može veoma brzo ukloniti deo premije rizika i oboriti cenu. Aktuelna kretanja to dobro ilustruju - nakon oporavka transporta i pada cena početkom jula, nova eskalacija je ponovo izazvala nagli rast nafte i povećala oprez na globalnim tržištima, zaključuje.

Prema njegovim rečima, na tržištu akcija obično dolazi do svojevrsnog preusmeravanja kapitala. Akcije energetskih kompanija mogu rasti jer investitori očekuju više prihode i veći novčani tok, dok istovremeno mogu padati akcije avio-kompanija, kruzera, transportnih preduzeća, hemijske industrije i drugih velikih potrošača goriva.

- Visoka cena nafte može negativno uticati i na šire berzanske indekse jer podstiče inflatorna očekivanja, povećava mogućnost viših kamatnih stopa i smanjuje raspoloživi dohodak potrošača. Upravo se to vidi i u aktuelnom trgovanju: evropske akcije naftnih i gasnih kompanija bile su među najvećim dobitnicima, dok je rast cene nafte istovremeno predstavljao pritisak za šire američko tržište.

Ove kompanije najviše zavise od rasta cena nafte

Međutim, objašnjava Đurđević, rast cene nafte ne znači automatski da će rasti akcije svake kompanije iz ovog sektora. Potrebno je napraviti razliku između nekoliko vrsta poslovanja.

- Kompanije koje se prvenstveno bave istraživanjem i proizvodnjom nafte, odnosno 'upstream' kompanije, najdirektnije zavise od cene sirove nafte. Viša cena im uglavnom odgovara pod uslovom da mogu nesmetano da proizvode i izvoze, da nemaju previsoke troškove i da nisu unapred prodale veliki deo proizvodnje po nižim cenama, kaže naš sagovornik.

Rafinerijske kompanije više zavise od rafinerijske marže, odnosno razlike između cene sirove nafte i vrednosti proizvoda koje iz nje dobijaju. Zato rafinerije mogu dobro poslovati čak i kada sirova nafta ne raste, ukoliko dizel, benzin i drugi derivati poskupljuju brže.

- Trenutno su upravo marže na derivate veoma visoke jer se ponuda sirove nafte oporavlja brže od prerade i ponude gotovih goriva. Međutim, ako sirova nafta poskupi brže od derivata ili rafinerija mora da obustavi proizvodnju, njena zarada može biti pod pritiskom, kaže Đurđević.

Integrisane naftne kompanije, koje istovremeno imaju proizvodnju, rafinerije, trgovinu i maloprodajnu mrežu, obično su nešto otpornije jer gubitak u jednom delu poslovanja mogu da nadoknade većom zaradom u drugom, dodaje on. Ipak, on smatra da ni kod njih nije dovoljno gledati samo cenu nafte. - Važni su i nivo duga, troškovi proizvodnje, kvalitet rezervi, geografska izloženost, poreska politika, sankcije, dividende, otkup sopstvenih akcija i sposobnost kompanije da višu cenu energenata pretvori u slobodan novčani tok.

Zbog toga na pitanje da li je sada vreme za trgovanje akcijama naftnih kompanija ne postoji jednostavan odgovor "da" ili "ne". Sektor trenutno jeste interesantan i može biti relativni dobitnik geopolitičke krize, ali je veliki deo očekivanog rasta možda već ugrađen u tržišne cene. Kupovina nakon snažnog skoka predstavlja rizik jer bi deeskalacija, normalizacija transporta ili povećanje ponude mogli brzo da izazovu korekciju.

Za kratkoročne trgovce ovo je tržište sa velikim brojem prilika, ali i sa izuzetno velikom volatilnošću, jer jedna vest može promeniti pravac trgovanja. Za dugoročne investitore važnije je da izaberu finansijski stabilnu kompaniju koja može profitabilno da posluje i pri nižoj ceni nafte, nego da pokušavaju da pogode sledeću geopolitičku vest. Tako da trenutno može biti vreme za pažljivo praćenje i selektivan pristup energetskom sektoru, ali ne i za nekritičnu kupovinu bilo koje naftne kompanije samo zato što cena nafte raste.

I za kraj, naš sagovornik sve to ilustruje kroz konkretan primer.

- Ovde možete videti američku kompaniju 'Diamondback Energy'. Ona je od početka godine kada se već anticipirao sukob sa Iranom do vrhunca 4. maja porasla nešto više od 40%, da bi se potom korektovala 20% i od sada kako je ponovo obnovljen sukob skočila blizu 20%.