Organska proizvodnja ne razlikuje se od konvencionalne samo po tome koja sredstva proizvođač koristi. Prema principima koje definiše IFOAM (Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu), reč je o kontrolisanom sistemu u kojem se unapred planiraju plodored, rod, ishrana biljaka, zaštita useva i očuvanje prirodnih procesa na gazdinstvu.
Zbog toga, kako navodi ova organizacija, njena vrednost ne završava se na sertifikovanom proizvodu ili parčetu papira koje dodeljuje sertifikaciona kuća. .
Organsko nije isto što i "neprskano"
Paradajz iz bašte koji nikada nije tretiran ne postaje samim tim organski proizvod. Da bi poneo tu oznaku, mora da potiče iz sistema koji je uključen u kontrolu i da ispunjava propisane uslove.
Prilikom stavljanja organskog proizvoda u promet, proizvođač mora da poseduje važeći sertifikat ovlašćene kontrolne organizacije, odnosno Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.
Razlika počinje mnogo pre berbe. Prema IFOAM standardima, u organskoj proizvodnji plodnost se održava tzv. plodoredom, organskim đubrivima i drugim dozvoljenim postupcima.
Korovi se, u zavisnosti od kulture, kontrolišu smenom useva, obradom, malčiranjem i drugim mehaničkim merama. U zaštiti biljaka prednost imaju preventivni i biološki postupci, dok se, kada oni nisu dovoljni, mogu koristiti samo sredstva dozvoljena za organsku proizvodnju.
Zato „organsko“ ne znači da je proizvođač usev prepustio prirodi i nada se dobrom vremenu. Naprotiv, kako ističe IFOAM, takva proizvodnja traži planiranje, evidenciju, praćenje i pravovremene odluke. Suština nije samo u tome šta je iz proizvodnje izostavljeno, već u načinu na koji se koristi ono što je na gazdinstvu već dostupno: prirodna plodnost, raznovrsnost useva i korisni organizmi.
Voda se čuva mnogo pre prve suše
Kada nastupe vreli dani, pažnja se prirodno okreće navodnjavanju. Međutim, količina vode koju će biljka imati na raspolaganju zavisi i od toga u kakvo zemljište kiša ili voda iz sistema za navodnjavanje dospevaju.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), organska materija pomaže zemljištu da primi i sačuva vlagu. Pokrovni usevi ublažavaju direktan udar kiše, zaklanjaju površinu od sunca i smanjuju isparavanje. Njihovo korenje, zajedno sa hodnicima koje stvaraju gliste i drugi organizmi, otvara prostor kroz koji voda može da prodre do dubljih slojeva.
Takvo zemljište postaje prirodni rezervoar. Voda se ne zadržava samo na površini, već ostaje bliže korenu i može duže da bude dostupna biljci. Istovremeno, biljni pokrivač i razvijen koren pomažu da zemlja ostane na parceli i tokom snažnijih padavina.
Zaštita vode odnosi se i na ono što sa njive može dospeti van njenih granica. Ograničavanje sintetičkih pesticida i đubriva, uz pažljivo korišćenje dozvoljenih sredstava, smanjuje pritisak poljoprivredne proizvodnje na podzemne i površinske vode. Organski pristup zato povezuje dve potrebe koje će biti sve važnije: da usev dobije dovoljno vlage i da voda ostane resurs i za druge korisnike.
Pčele i život ispod površine nisu samo lep prizor
Voćnjak u cvetu nije samo niz stabala koja čekaju rod. Između grana kreću se pčele i drugi oprašivači, na biljkama se hrane korisni insekti, ptice pronalaze plen, a ispod zemlje gljive, bakterije i gliste učestvuju u razlaganju organske materije i kruženju hranljivih elemenata.
Svaki od tih organizama obavlja deo posla od kojeg proizvodnja ima korist. Oprašivači učestvuju u formiranju plodova, prirodni neprijatelji štetočina pomažu u održavanju njihove brojnosti, dok život u zemlji doprinosi njenoj strukturi i dostupnosti hranljivih materija.
Organska gazdinstva stvaraju više prostora za takve procese kada plodored povežu sa raznovrsnim usevima, cvetnim pojasevima, očuvanim međama i staništima oko parcela. Velika analiza dugoročnih istraživanja pokazala je da je broj prisutnih vrsta na organskim gazdinstvima u proseku oko 30 odsto veći nego u konvencionalnim sistemima, nju je objavio i časopis Britanskog ekološkog društva.
Kako piše ovaj ugledni magazin, biodiverzitet tako prestaje da bude apstraktna ekološka tema. On postaje deo stabilnosti gazdinstva: što u proizvodnji učestvuje više korisnih vrsta i prirodnih procesa, to proizvođač ima više saveznika u zemljištu, voćnjaku i na njivi.
Više organske proizvodnje počinje održivim gazdinstvom
Za prelazak na organski model nisu dovoljni dobra namera i nekoliko sezona bez uobičajenih preparata. Potrebni su znanje, period konverzije, kontrola i sertifikacija, oprema, prerada i tržište na kojem gazdinstvo može da opstane.
Zato podrška organskoj proizvodnji ima širi efekat kada proizvođaču omogući da ideju pretvori u održiv posao.
NLB Komercijalna banka kroz NLB Organic konkurs već 15 godina podržava projekte domaćih proizvođača. Nagradni fond jubilarnog konkursa iznosi 3,5 miliona dinara, a namenjen je projektima biljne i stočarske organske proizvodnje, mladim proizvođačima, ženama u organskoj proizvodnji i preradi, kao i čuvarima starih sorti.
Prijave su završene, stručni žiri bira najbolje projekte, a pobednici će biti predstavljeni do kraja oktobra 2026. Tokom prethodnih 14 godina konkurs je podržao više od 50 održivih ideja.
Svako gazdinstvo koje uspe da organski model pretvori u stabilnu proizvodnju čuva mnogo više od jednog useva. Ono pokazuje da voda može duže da ostane uz koren, da pčele i drugi korisni organizmi mogu da imaju svoje mesto u poljoprivrednom predelu i da se plodnost može graditi iz sezone u sezonu.
Zato okretanje organskoj proizvodnji nije samo izbor načina na koji će nastati ovogodišnji rod. To je ulaganje u uslove da njiva, voćnjak i gazdinstvo nastave da žive i proizvode i tokom narednih godina.
