Početna prijava mora da sadrži detaljne informacije o incidentu, a proces izveštavanja nastavlja se tokom trajanja incidenta, sa završnim izveštajem 15 dana nakon završetka
Platforme sa AI modulima, kao što je monitor:i, omogućavaju bržu dijagnostiku i rešavanje incidenata korišćenjem analize događaja i podataka u realnom vremenu
Bezbednosni incident retko stiže u zgodnom trenutku. Može da počne dok je deo tima na odmoru, pred kraj smene ili tokom vikenda, ali rok za reakciju tada ne staje. Za operatore IKT sistema od posebnog značaja novi Zakon o informacionoj bezbednosti uvodi jasnu obavezu: incident sa značajnim uticajem mora da bude prijavljen bez odlaganja, najkasnije 24 sata od trenutka kada je otkriven.
Petak je, 16.30. Na serveru raste opterećenje, jedan servis povremeno prestaje da odgovara, a sistem beleži neuobičajene pokušaje pristupa. Još nije jasno da li je reč o kvaru, pogrešnoj konfiguraciji ili napadu. Jedan kolega proverava mrežu, drugi je dobio poruku korisnika, dok se treći već isključio sa poslovnog naloga.
U tom trenutku kompaniji nije potreban samo dobar IT stručnjak. Potrebno joj je da zna kada je problem počeo, ko ga je preuzeo, šta je ugroženo i kome slučaj mora da bude prijavljen.
Rok od 24 sata počinje pre nego što se utvrdi puna šteta
Prema Zakonu o informacionoj bezbednosti, operator IKT sistema od posebnog značaja dužan je da obaveštenje o incidentu sa mogućim značajnim uticajem dostavi bez odlaganja, najkasnije 24 sata od saznanja.
Zakon, između ostalog, obuhvata incidente koji dovode do prekida ili ozbiljnih teškoća u pružanju usluga, pogađaju veliki broj korisnika, omogućavaju neovlašćen pristup podacima ili mogu da izazovu znatnu materijalnu ili nematerijalnu štetu.
Prijavljuju se i izbegnuti incidenti koji predstavljaju ozbiljnu pretnju. To su događaji kod kojih je reakcija stigla na vreme i sprečila posledice, iako je postojala realna mogućnost da sistem, podaci ili usluge budu ozbiljno ugroženi.
To menja način na koji se posmatra prvi alarm. Kompanija ne može uvek da čeka završetak istrage i potpunu sliku problema kako bi počela da reaguje. Mora da bude sposobna da prepozna incident, napravi početnu procenu i pokrene predviđenu proceduru. *
Nisu obuhvaćene sve firme, već sistemi bez kojih društvo teško funkcioniše
Rok se ne odnosi automatski na svaku kompaniju koja koristi računare. Zakon razlikuje prioritetne i važne IKT sisteme od posebnog značaja.
U tu grupu, u zavisnosti od propisanih kriterijuma, ulaze subjekti iz energetike, saobraćaja, bankarstva i finansijskih tržišta, zdravstva, vodosnabdevanja, digitalne infrastrukture, elektronskih komunikacija, poštanskih, upravljanih IT i bezbednosnih usluga, kao i drugih delatnosti čiji bi prekid mogao ozbiljno da utiče na privredu, javnu bezbednost ili funkcionisanje države.
Obaveštenja se dostavljaju kroz jedinstveni sistem predviđen zakonom, ali za pojedine sektore postoje posebni putevi. Finansijske institucije imaju obaveze prema Narodnoj banci Srbije, a određeni subjekti finansijskog tržišta i prema Komisiji za hartije od vrednosti. Operatori elektronskih komunikacija i poštanskih usluga obaveštavaju RATEL.
Do početka rada Kancelarije za informacionu bezbednost, zakazanog za 1. januar 2027. godine, deo nadležnosti u prelaznom periodu obavljaju Kancelarija za IT i eUpravu i RATEL, odnosno Nacionalni CERT.
Prvi sat incidenta otkriva sve pukotine u organizaciji
Početna prijava nije poruka da "nešto nije u redu". Ona treba da sadrži vrstu i opis incidenta, vreme početka ili saznanja, trajanje, posledice, preduzete aktivnosti, početnu procenu opasnosti i uticaja na sistem, kao i raspoložive indikatore kompromitacije.
Zbog toga prvih 60 minuta često otkrije više o spremnosti kompanije nego bezbednosni pravilnik na nekoliko desetina strana.
Da li neko prati sistem van radnog vremena? Ko formalno preuzima incident? Kada se uključuju bezbednosni, pravni i upravljački timovi? Gde se beleže odluke i preduzete mere? Šta se događa ako je odgovorno lice nedostupno?
U mnogim organizacijama informacije su i dalje rasute između mejlova, telefonskih poziva, Excel tabela i privatnih četova. To može da bude dovoljno za rešavanje manjeg tehničkog problema. Za ozbiljan incident, kod kojeg svaki sat ostavlja novi trag i donosi novu obavezu, nije.
Zakon predviđa i nastavak izveštavanja tokom incidenta: na svaka tri dana kod srednjeg nivoa, odnosno na svaka 24 sata kod visokog i veoma visokog nivoa. Završni izveštaj dostavlja se u roku od 15 dana od prestanka incidenta.
Od klika do "AI dijagnoze"
Da bi se obaveštenje o problemu na mreži postalo više od pukog alarma nepohodna je pomoć "pametnog asistenta". Veštačka inteligencija tu pokazuje svu svoju moć.
AI Modul platforme monitor:i kompanije sistem:i: je rešenje koje pomaže u razumevanju i rešavanju incidenata i problema korelacijom podataka iz baze znanja (RAG) i aktuelnih telemetrijskih podataka koje prikuplja softver koji nadzire infrastrukturu 00/24 (monitor:i). Drugim rečima, jedan vaš klik pokreće "AI dijagnozu" ili lančanu reakciju koja podrazumeva prosleđivanje podataka o incidentu, orkestriranje odakle prikupiti podatke, te pronalazak poznatih obrasce i rešenja u bazi znanja i spajanje svega toga u jedan nalaz, odnosno rešenje – mnogo brže i efikasnije nego da je inženjer išao „peške“ po softverskoj infrastrukturi.
Umesto suvoparnih kodova grešaka, operater dobija jasno strukturisan izveštaj koji sadrži: interpretaciju problema, kontekst, uticaj na celokupnu infrastrukturu i utemeljene, konkretne korake za rešenje.
Pametni Chatbot kao član tima
Pored problemskog dela za koji je upaljen alarm i koji detektuje AI, važno je napomenuti da je dostupna i zasebna aplikacija koja se odnosi na širu IT infrastrukturu. Platforma nudi i naprednog Chatbot asistenta. AI može da upoređuje servere (hostove), predviđa trendove i istražuje zavisnosti u sistemu.
Za kompanije sa strogim bezbednosnim procedurama, arhitektura sistema nudi visoku fleksibilnost. Pored poznatih rešenja kao što su OpenAI i Anthropic, moguće je koristiti i lokalni Ollama model za obradu podataka koji ne smeju da napuste internu mrežu kompanije.
Bez obzira koji oblik razgovora sa četbotom upotrebite, dobićete odgovor baziran na činjenicama koje je AI izvukao na osnovu dostupne dokumentacije i aktuelnog stanja problema.
Trajna vrednost i niži troškovi
Implementacijom monitor:i AI modul tehnologije, kompanije i institucije drastično ubrzavaju rešavanje problema, čime direktno smanjuju vreme nedostupnosti servisa (MTTR). Korporativno znanje postaje centralizovano, čime se smanjuje zavisnost od pojedinaca i broj eskalacija ka višim nivoima podrške.
Što je najvažnije, sistem kontinuirano uči – svaka nova dodata dokumentacija i svaka povratna informacija operatera automatski čine platformu pametnijom i preciznijom za buduće izazove. Pametna i brza korelaciji podataka postaje garancija bezbednog rada.
Monitor:i se mogu primeniti na celokupnoj opremi kompanije i na IT i non-IT (UPS, klimatizacija, senzori kao sto je video nadzor i kontrola pristupa, agregat i drugi).
Ovakva rešenja nisu zamena za odgovorna lica, stručni tim, procenu rizika i procedure propisane zakonom. Ona rešavaju drugi, vrlo praktičan problem: da alarm ne ostane samo upozorenje koje je neko video, već početak procesa koji može da se prati i dokumentuje od stranje vrhunskog softverskog tima.
Kompanija koja tek tokom incidenta traži odgovore na osnovna pitanja već je izgubila najvažniji resurs – vreme.
Jer incident ne postaje ozbiljan tek kada usluga prestane da radi ili kada se potroši puno novca. Ozbiljan postaje kada kompanija ne zna kada je počeo, ko ga rešava i koliko joj je vremena ostalo.
