Dugovečnost kreće od stopala: Ljudi čiji nožni prsti mogu da urade jednu stvar mogli bi da žive duže

Stopala su najčešće zanemaren deo tela sve dok se ne pojave prvi problemi sa kretanjem ili bolovima. Međutim, najnovija saznanja ukazuju na to da se baš u njima krije neočekivan ključ za očuvanje vitalnosti i dugog života.

Priča o vezi između načina na koji se hoda i budućnosti otvara potpuno novu perspektivu u modernoj medicini.

Saznanje da svakodnevni koraci mogu da otkriju skrivene signale o opštem stanju organizma podstiče na razmišljanje o navikama koje godinama uzimamo zdravo za gotovo.

Skrivena veza između koraka i dugovečnosti

Specijalista za stopala i kiropraktičar iz Vašingtona, Kortni Konli, ističe da postoji jasna veza između fitnesa stopala i dužine života.

Nauka se u potpunosti slaže sa ovom tvrdnjom. Istraživanje iz 2009. godine sa Univerziteta Viktorija u Australiji, objavljeno u naučnom časopisu Clinical Biomechanics, donelo je iznenađujuće zaključke o značaju ovog zanemarenog dela tela.

- Snaga nožnih prstiju je veći prediktor budućih padova od mnogih drugih faktora rizika. Ljudi sa slabim nožnim prstima i deformitetima prstiju imaju dvostruko veću verovatnoću da padnu - naglasila je vodeći istraživač na ovom projektu dr Karen Mikl.

S obzirom na to da su padovi vodeći uzrok smrti od povreda kod osoba starijih od 65 godina, zdravlje stopala direktno utiče na dugovečnost više nego što je većina ikada pretpostavljala.

Od balerine do kliničara

Dr Konli je godinama gradila karijeru kao balerina, ali su je u tome prekinuli ozbiljni problemi sa čukljevima. Nije želela da se podvrgne operaciji, već je odlučila da pronađe alternative.

- Nisam mogla da nosim obuću i, očigledno, nisam mogla da vežbam onako kako sam želela - rekla je ona za The Healthy.

Kretanje ka rešenju počelo je sasvim neočekivano, gledajući opremu za penjanje po steni koju je koristila njena ćerka.

- Imala je one sprave za jačanje prstiju ruku i pomislila sam: "To bi bila, zaista, dobra ideja za nožne prste, jer možete ojačati unutrašnje mišiće stopala, baš kao što biste to uradili sa šakom - navodi dr Konli.

Ovaj trenutak prosvetljenja naveo ju je da razvije posebne alate za jačanje nožnih prstiju i izgradi čitavu praksu posvećenu zdravlju stopala. Njena stručnost nije proizašla samo iz udžbenika, već iz ličnog iskustva i dubokog uverenja da stopala mogu da otkriju suptilne znake narušenog zdravlja - utičući na sve, od cirkulacije i ravnoteže, do metaboličkih poremećaja.

- Vaša stopala uveliko utiču na kvalitet života kako starite. Prilično sve što radite zavisi od sposobnosti da se krećete i hodate - rekla je ona.

Istina o zdravlju stopala i dugovečnosti

Utemeljenje veze između zdravlja stopala i dužine života leži u poražavajućim podacima modernog zdravstva.

Prema sistematskom pregledu iz 2019. godine, objavljenom u stručnom časopisu World Journal of Orthopedics, više od jedne petine odraslih starijih od 50 godina umre u roku od samo godinu dana nakon preloma kuka - pri čemu je taj procenat drastično veći kod osoba sa demencijom ili stanara u domovima za stare.

Ključni trenutak u kojem nastaje opasnost dešava se znatno ranije nego što se misli.

- Većina padova događa se na samom početku hoda, u trenutku kada tek krećemo da napravimo korak. Kada ustanete i nagnete se napred, prva stvar koja vas sprečava da padnete jeste pritiskanje vaših nožnih prstiju o tlo - objašnjava dr Konli.

Naučna istraživanja sa Univerziteta Viktorija potvrdila su presudnu ulogu ove mišićne grupe:

• Pad snage - kod starijih osoba, snaga fleksora nožnih prstiju opada za 20 do 25 odsto, što se pokazalo kao jedan od najjačih nezavisnih pokazatelja rizika od pada.
• Mogućnost oporavka - ohrabrujući podatak jeste da su učesnici u istraživačkom programu vežbanja uspeli da povećaju snagu svojih nožnih prstiju u proseku za čak 36 odsto u roku od samo 12 nedelja.

Zašto bi obuća mogla da pogorša stvari

Dr Konli veruje da je moderna obuća glavni krivac za kolektivnu slabost stopala, počevši od obuće koja se obuva deci.

- Ako pogledate današnju obuću, ona uopšte ne liči na cipelu. Trend ultra-pufnaste i meke obuće svakako se može činiti udobnim, ali kada vaše cipele rade sav posao, vaša stopala ne moraju. Što ih više nosite, to ćete više nastaviti da gubite snagu i osjećaj - kaže ona.

Dr Konli preporučuje prelazak na funkcionalnu obuću, cipele sa širokim prostorom za prste i minimalno mekim đonom koje omogućavaju prstima da se prirodno rašire.

- Najširi deo vašeg stopala, pa samim tim i vaše cipele, treba da budu vaši nožni prsti, i tačka. A, skoro nijedna tradicionalna obuća to ne dozvoljava - ističe dr Konli.

Pet vežbi za stopala u kućnim uslovima

Primenom jednostavnih vežbi koje je osmislila dr Konli, namenjenih početnicima, moguće je značajno poboljšati zdravlje, savitljivost i stabilnost stopala u kućnim uslovima.

• Mobilnost pomoću loptice: Mala loptica (poput teniske) postavi se ispod stopala i rola napred-nazad od korena prstiju do pete, prelazeći preko unutrašnje, srednje i spoljašnje strane. Takođe mogu da se prave poprečni pokreti nalik brisačima. Ova vežba stimuliše fasciju i živce i budi tkiva. Preporučuje se oko 90 sekundi po stopalu.
• Mobilnost prstiju i stopala: Prsti jedne ruke prepletu se sa nožnim prstima, dok se drugom rukom stabilizuje skočni zglob. Zatim se pravim krugovima i blagim uvijanjem prednjeg dela stopala vraća opseg pokreta, što pomaže u opuštanju prstiju zgrčenih od dugotrajnog nošenja uske obuće.
• Podizanje, širenje i pružanje prstiju: Svi nožni prsti se podignu sa podloge, rašire što je više moguće, a zatim pruže unapred dok se ponovo ne spuste dole. Vežba razvija spretnost prstiju i pomaže u korekciji prstiju koji se savijaju ka unutra. Ponavlja se 10 puta po stopalu.
• Joga za nožne prste: Podiže se samo veliki prst dok ostala četiri ostaju pritisnuta o tlo, a zatim se postupak obrće - podižu se četiri manja prsta dok je veliki prst oslonjen na podlogu. Naizmenično ponavljanje poboljšava komunikaciju sa mozgom i izgrađuje nezavisnu kontrolu nožnih prstiju.
• Podizanje na prste sa stiskanjem loptice: Mala loptica se postavi između petnih kostiju, tako da je skočni zglobovi dodiruju sa obe strane. Uz pridržavanje za zid ili stolicu radi ravnoteže, izvodi se podizanje na prednji deo stopala dok se donji deo loptice blagim stiskanjem drži među petama. Vežba cilja mišić tibialis posterior i jača stabilnost stopala i skočnog zgloba. Izvodi se u serijama od 10 do 15 ponavljanja.

Iako se jednostavne vežbe na prvi pogled čine lako izvodljivim, praksa često pokazuje potpuno drugačiju sliku.

Vežba koja muči mnoge

Vežba koja mnogima zadaje najviše truda jeste upravo „joga za nožne prste” - podizanje velikog prsta dok ostali ostaju na podlozi, i obrnuto.

U početku, reakcija stopala može potpuno da izostane. Umesto odvojenog pomeranja velikog prsta, često dolazi do grčenja i nespretnog savijanja ostalih prstiju.

Reč je o jasnom znaku da je komunikacija između mozga i mišića stopala oslabila usled dugogodišnje neaktivnosti.

Dr Konli napominje da kod velikog broja ljudi veliki prst spontano skreće ka ostalima kada pokušaju ovu vežbu, ili pak ostaje potpuno nepomičan.

Ipak, proces oporavka neuroloških veza iznenađujuće je brz:

• Napredak: Već nakon sedam dana svakodnevnog rada, mišići počinju da reaguju na signale iz mozga.
• Vidljivi rezultati: Posle dve nedelje redovnog praktikovanja, većina ljudi uspeva da uspostavi nezavisnu kontrolu nad velikim prstom, čime se direktno poboljšava ravnoteža i stabilnost celog tela.