Padovi mogu biti rani klinički marker za identifikaciju osoba sa većim rizikom od demencije
Jedan pad posle 40. godine povećava rizik od demencije za 20, a višestruki padovi za čak 74 odsto
Padovi nakon 40. godine mogu da prethode i upozore na demenciju u budućnosti, pokazao je pregled studija istraživača sa Univerziteta kineske medicine u Čangčuenu.
Ovaj pregled, u kojem je učestvovalo skoro 3 miliona ljudi, pokazao je da starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, da jedan pad nakon 40. godine povezan sa 20 odsto većim rizikom od buduće dijagnoze demencije, a da oni koji su pali više puta imaju rizik od 74 procenta.
- Ponovljeni padovi mogu da posluže kao potencijalni klinički marker za identifikaciju osoba sa većim rizikom - pišu autori u svom radu koji je objavljen u časopisu JAMDA (The Journal of Post-Acute and Long-Term Care Medicine) u aprilu ove godine.
Padovi prethode demenciji
Tim navodi tri potencijalna mehanizma koja stoje iza ove novopotvrđene povezanosti.
Njihov pregled ne tvrdi da padovi uzrokuju demenciju iako bi to mogao biti faktor. Moguće je i da su padovi rani simptom ili da doživljavanje pada može dovesti pacijente do ponašanja koja povećavaju rizik od demencije.
I demencija i padovi su zdravstveni problemi koji se obično povezuju sa starenjem, a mnoge studije su ispitale vezu između njih.
Postoje dokazi da mogu biti uključeni slični neurološki problemi, a utvrđeno je da starije osobe sa demencijom češće padaju u odnosu na one bez demencije.
Ali, ono što je do sada bilo manje jasno jeste da li padovi prethode demenciji.
- Ova studija pruža prve kvantitativne dokaze, zasnovane na sistematskom pregledu i meta-analizi, koji pokazuju vezu između istorije padova kod osoba srednje i starije životne dobi i naknadnog rizika od demencije - piše tim.
Oni su identifikovali više od 35.000 zapisa pre nego što su ih suzili na 7 studija koje su ispunjavale kriterijume za uključivanje.
U sedam uključenih studija, bilo je više od 2,9 miliona učesnika, svi starosti 40 ili više godina i bez demencije na početku.
Pet od ovih studija pratilo je slične metodologije, što je omogućilo da se njihovi podaci objedine za meta-analizu.
Četiri su doprinela analizi učestalosti demencije kod osoba srednje i starije životne dobi sa istorijom padova.
Skoro polovina učesnika u te četiri studije imala je istoriju padova, a 11,6 procenata te kohorte kasnije je dobilo dijagnozu demencije. Među onima bez istorije padova, samo 7,7 procenata je kasnije razvilo demenciju.
U ove tri studije, jedan pad je bio povezan sa 20 odsto većim rizikom od buduće demencije, dok su višestruki padovi bili povezani sa 74 odsto većim rizikom.
Tim je takođe sproveo sistematski pregled povezanosti između padova i buduće demencije, koristeći četiri studije koje su ispunjavale kriterijume za uključivanje, ali nisu mogle biti uključene u prilagođenu analizu rizika jer su njihove metodologije bile nekompatibilne.
Njihovi rezultati su i dalje pokazivali intrigantnu vezu.
Dijagnoza demencije u roku od godinu dana
Jedna studija je otkrila da su učesnici koji su povređeni pri padu imali 21 odsto veće šanse da im se dijagnostikuje demencija u roku od godinu dana.
Druga studija je otkrila da je u četiri godine pre dijagnoze demencije rizik od padova koji uzrokuju povredu stalno rastao i dostigao vrhunac u godini dijagnoze.
- Ovi nalazi se snažno poklapaju sa rezultatima naše meta-analize, što sugeriše da padovi nisu samo slučajni, već služe kao rani klinički marker ubrzanog neurodegenerativnog opadanja - pišu istraživači.
Zašto bi padovi i demencija bili povezani
Istraživači predlažu tri moguća mehanizma koji mogu delovati zajedno.
- Prvo, najočiglednije i najdirektnije - padovi uzrokuju povrede koje mogu dovesti do demencije. Tim kaže da je to svakako moguće, posebno kod povreda glave koje su već povezane sa povećanim rizikom od demencije. Moguće je da padovi pokreću ili ubrzavaju napredovanje bolesti, a to je u skladu sa nalazom da veći broj padova dovodi do povećanog rizika od demencije.
- Druga mogućnost - je ono što tim naziva hipotezom zajedničkog uzroka. U suštini, neurodegeneracija je možda već u toku mnogo pre formalne dijagnoze demencije, a ovi problemi takođe mogu povećati rizik od padova. Ovo se takođe slaže sa zapažanjima studije: Oni koji su češće padali mogli su imati napredniji stadijum bolesti.
- Treći mehanizam - tim sugeriše da bi to mogao biti začarani krug. Starije osobe koje padnu često razvijaju strah od daljih padova, što može dovesti do smanjenja fizičkih i društvenih aktivnosti a oboje mogu biti zaštitni faktori od kognitivnog pada. Bez tih aktivnosti, demencija može brže da napreduje što dovodi do daljih padova, većeg straha i povlačenja iz zaštitnih aktivnosti....
Nijedan faktor, naime, nije verovatno jedino objašnjenje za sve veze između padova i demencije. Bilo koja kombinacija ovih i drugih faktora mogla bi biti prisutna.
Detaljne studije bi mogle pomoći u razdvajanju faktora koji su verovatniji u određenim slučajevima, što bi moglo pomoći u kliničkoj praksi.
- Kliničari bi trebalo da održavaju pojačanu budnost zbog kognitivnog pada kod osoba srednje i starije životne dobi sa istorijom ponovljenih padova kako bi se olakšalo rano otkrivanje demencije - piše tim, prenosi Science Alert.
Rana demencija, faktori rizika koji utiču na nju