Zajednički izazovi su potreba za ulaganjem u stručno obrazovanje i vraćanje dualnog modela jer je praksa ključna za nove generacije
Uvoz strane radne snage nije dugoročno rešenje, jer najtraženiji su i dalje majstori sa specifčnim znanjem
U Hrvatskoj danas nedostaju gotovo svi profili zanatlija – i to u svim županijama. Od fasadera, krovopokrivača i električara do automehaničara, pekara, mesara i poslastičara, manjak kvalifikovanih majstora više nije problem pojedinih delatnosti ili regija, nego cele zemlje. Sagovornici iz Hrvatske zanatske komore (HOK) i Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) upozoravaju da su zanatska zanimanja postala deficitarna u gotovo svim sektorima, te da se isti problem javlja u svim delovima Hrvatske. Reč je o strukturnom manjku radne snage koji sve više utiče na poslovanje preduzetnika, dostupnost usluga i cene koje plaćaju građani.
Građevinarstvo najpogođenije
Dok se poslednjih godina najviše pisalo o rekordnom broju stranih radnika na hrvatskom tržištu rada, u senci te priče ostao je problem koji njihov dolazak nije rešio: hroničan nedostatak kvalifikovanih zanatlija. Građevinski sektor, autoservisne delatnosti i deo prehrambene industrije već godinama traže majstore koje je sve teže pronaći, a poslodavci upozoravaju da se pojedina radna mesta popunjavaju mesecima.
– Nedostatak kvalifikovanih radnika danas je jedan od najvećih izazova u daljem razvoju hrvatskog zanatstva. Manjak pogađa gotovo sve sektore te, nažalost, možemo reći da su danas sva zanatska zanimanja postala deficitarna – naglasio je predsednik Hrvatske zanatske komore Dalibor Kratohvil.
Iz Hrvatskog zavoda za zapošljavanje donose sličnu, ali nešto precizniju sliku. Iako najveći ukupni deficit na celom tržištu rada beleži zanimanje medicinske sestre/tehničara, kada se posmatraju zanatska zanimanja, opet nema područja u kojem ih ne nedostaje.
– Ako pričamo isključivo o zanatskim zanimanjima, onda su to prvenstveno zanimanja u građevinarstvu, i to na spoljnoj gradnji: krovopokrivači, fasaderi, zavarivači, ali i na unutrašnjoj gradnji: električari, vodoinstalateri, podopolagači. Na tržištu nedostaje i automehaničara, automehatroničara i autoelektričara. Takođe, među zanatskim zanimanjima u deficitu su i pekari, mesari i poslastičari – nabrajaju iz HZZ-a.
Kratohvil sa preduzetničke strane potvrđuje istu sliku, uz dodatak nekoliko sektora koji se ređe spominju.
– Najizraženiji je nedostatak u građevinarstvu, prevozu, ugostiteljstvu i trgovini, ali i u brojnim proizvodnim delatnostima poput obrade metala. Posledice se ne osećaju samo kroz duže čekanje na termine. Zbog nedostatka radnika zanatlije često nisu u mogućnosti da odgovore na sve zahteve tržišta u željenim rokovima, pa rade pod sve većim opterećenjem kako bi zadržali kvalitet usluge i kontinuitet poslovanja. Istovremeno, rast troškova rada i otežano pronalaženje kvalifikovanih zaposlenih odražavaju se i na povećanje cena usluga i proizvoda ili pak na smanjivanje obima poslovanja – istakao je Kratohvil.
Strukturni problem
Za razliku od mnogih drugih zanimanja, kod kojih postoje jasne razlike u dostupnosti radne snage između razvijenijih i manje razvijenih delova Hrvatske, kod zanatskih zanimanja takve razlike gotovo da nema. Spomenuta deficitarna zanimanja podjednako su deficitarna na području cele Hrvatske, jasno su rekli iz HZZ-a. To znači da ne govorimo o problemu pojedinih županija ili većih gradova, nego o strukturnom manjku radne snage koji pogađa praktično celu ekonomiju. Građevinske firme, preduzetnici i serviseri širom zemlje traže iste profile radnika, pa se međusobno takmiče za ograničen broj kvalifikovanih ljudi, što dugoročno podiže i cenu njihovog rada.
Uvoz radne snage iz trećih zemalja poslednjih godina postao je jedan od glavnih načina na koji poslodavci pokušavaju da prevaziđu manjak zaposlenih. Međutim, i HZZ i HOK se slažu da taj model ima jasne granice.
– Kvalifikovani majstori su oduvek bili izuzetno traženi, tako je i danas. Uvozom strane radne snage iz trećih zemalja delimično se namiruje potražnja, ali to je uglavnom za niže kvalifikovana radna mesta, dok majstori i dalje ostaju izuzetno traženi, a time i cenjeni i plaćeni – poručili su iz HZZ-a.
Kratohvil dodaje i praktičnu dimenziju problema – zapošljavanje stranog radnika retko je jednostavno rešenje.
– Rad stranaca pred preduzetnike kao poslodavce postavlja mnoge izazove jer je, između ostalog, te radnike vrlo često potrebno dodatno osposobiti za specifična stručna znanja i sticanje veština. Zato je uvoz radne snage mera koja, uprkos tome što je postala nužnost, ne može i ne sme da zameni sistematsko stvaranje domaćih kvalifikovanih kadrova – naglasio je predsednik HOK-a, dodajući da je Komora na potrebu ulaganja u stručno obrazovanje i praksu upozoravala mnogo pre nego što je na tržištu nestalo radne snage odgovarajućih struka.
Učenje uz rad
I HZZ i HOK se slažu da dugoročno rešenje leži u obrazovnom sistemu, ali sa naglaskom na različite aspekte istog problema. Kratohvil zagovara povratak modelu koji je nekada bio standard, a danas deluje gotovo zaboravljeno.
– Mladi moraju imati više prilika da uče kroz rad u licenciranim zanatskim radionicama jer se upravo tamo stiču znanja, veštine i radne navike koje tržište rada danas traži. Zato kontinuirano zagovaramo snažniju praktičnu nastavu kroz stručnu praksu, kvalitetno mentorstvo i sistem koji će stvarati nove generacije majstora spremnih da se odmah uključe na tržište rada – kazao je.
HZZ, sa svoje strane, navodi konkretne mere kojima pokušava da utiče na taj isti cilj. Jedna od mera kojom Hrvatski zavod za zapošljavanje nastoji da utiče na smanjenje nedostatka radne snage jeste praćenje tržišta rada i nastojanje da se poveća broj upisanih učenika u obrazovne programe za tražena zanimanja, kao i sugerisanje opštinama i gradovima da stipendiraju te učenike.
– Zavod pritom učestvuje i u postupku izdavanja pozitivnih mišljenja za zapošljavanje stranih radnika kada domaće tržište ne može da obezbedi potrebnu radnu snagu, a sprovodi i niz mera aktivne politike zapošljavanja usmerenih direktno na preduzetnike. Pružamo mere aktivne politike zapošljavanja kako bismo pomogli razvoju preduzetništva kod pomenutih majstora; u tom pogledu potrebno je istaći meru samozapošljavanja. Međutim, postoje i druge mere, poput osposobljavanja na radnom mestu, gde se radnik kod svog poslodavca može osposobiti do nivoa majstora. Inicijativu dopunjuje i mera vaučera, kojom finansiramo obrazovanje kako nezaposlenih, tako i zaposlenih osoba – objasnili su iz HZZ-a.
Nedostatak zanatlija odavno više nije problem samo poslodavaca. Oseća se u brojnim delatnostima, od građevinarstva do prehrambene industrije, a dok potražnja za kvalifikovanim majstorima ne jenjava, ostaje otvoreno pitanje može li obrazovni sistem dovoljno brzo da obezbedi potreban kadar ili će se tržište rada i dalje oslanjati na uvoz radne snage.
Raste interesovanje mladih
Kratohvil primećuje i pozitivan pomak koji bi, uz doslednu podršku sistema, mogao dugoročno da ublaži problem.
– Broj zanatskih radnji raste, interesovanje mladih za zanate raste, kao i interesovanje za majstorske diplome, a naš zadatak je da taj pozitivan trend pretvorimo u nove generacije vrhunskih majstora koji će obogatiti tržište rada svojim znanjem i veštinama i doprineti rastu hrvatske ekonomije – rekao je.
Na pitanje šta bi konkretno trebalo preduzeti da se taj trend ne izgubi, Kratohvil poručuje da rešenje mora biti zajedničko, a ne prepušteno samo jednoj strani.
– Taj pozitivan trend treba nastaviti jačati zajedničkim delovanjem države, obrazovnog sistema i samih preduzetnika. To znači nastaviti sa promocijom stručnih zanimanja, osigurati kvalitetnu praksu i mentorstvo u licenciranim radionicama, kao i zadržati sistem stipendija za učenike i potpora preduzetnicima koji ih osposobljavaju – poručio je Kratohvil.
(Novi list.hr)
