Sezona krenula, a radnika nigde! Nude i 1.200 evra, ali Srbi sve ređe idu u Grčku: Hoteli spas traže u Filipincima i Nepalcima (VIDEO)

Turistička sezona u regionu već je počela - prvi gosti stigli su još krajem marta i početkom aprila, uz uskršnje praznike koji su tradicionalno označili početak gužvi na primorju. Međutim, dok hoteli i restorani ubrzano pune kapacitete, jedno pitanje ponovo izbija u prvi plan: ko će raditi ovu sezonu?

Srbija se, kao i prethodnih godina, suočava sa nedostatkom radne snage u ugostiteljstvu, jer veliki broj radnika odlazi na sezonu u Crnu Goru, Hrvatsku i Grčku.

Plate, uslovi rada i sve veća potražnja u turističkim destinacijama dodatno podstiču ovaj trend, dok domaći poslodavci pokušavaju da pronađu način da zadrže radnike.

Kakvi su uslovi na moru, kolike su zarade, koja zanimanja su najtraženija i može li domaće tržište da nadoknadi odlazak radne snage - pitanja su na koja odgovore daju sagovornici iz regiona i Srbije.

- Gostiju ima, ali ima i radne snage, s tim što problem sa radnom snagom je evidentan već godinama. S tim što ja bih rekao da ove godine beležimo određenu promenu. Rekao bih da su se hotelijeri malo bolje pripremili, tako da mislim da je već dosta radne snage ovde i da se to trenutno bar ne oseća. Nadam se da će takav trend biti i tokom sezone - kaže za "Blic TV" Marko Prebilović, menadžer u turizmu, javljanjem iz Crne Gore.

Plata u Crnoj Gori najniža u regionu, ali radnici dolaze sa svih kontinenata

Kako objašnjava, najveći problem i dalje predstavljaju radna mesta u domaćinstvu, kuhinji i restoranu, koja važe za fizički zahtevnija i manje atraktivna.

Sa druge strane, pozicije na recepciji ili u agencijama lakše se popunjavaju, jer ih posebno mlađi radnici doživljavaju kao jednostavnije i poželjnije. Ipak, situacija se postepeno menja nabolje. Prebilović ističe da su hotelijeri danas spremniji nego ranije, jer su iz prethodnih sezona, naročito nakon pandemije, izvukli važne pouke o organizaciji i planiranju radne snage.

Domaćih i regionalnih radnika i dalje ima, ali u znatno manjem broju nego ranije, budući da se sve više ljudi odlučuje za rad u drugim zemljama. Zbog toga se struktura zaposlenih značajno promenila.

"Danas u hotelima imamo kolege praktično sa više kontinenata", kaže Prebilović, navodeći da, pored radnika iz regiona - Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije i Crne Gore - sve više dolaze zaposleni iz Azije i Afrike, poput Filipina, Indije i Kenije.

Ove godine, ponuda radne snage dodatno se proširila i na Latinsku Ameriku, pa u turističkom sektoru rade i ljudi iz Meksika i Argentine, kao i iz Turske.

Kada je reč o zaradama, Prebilović ističe da one variraju u zavisnosti od pozicije i hotela, ali da su poslednjih godina postale znatno konkurentnije.

- Plate su sve atraktivnije. Verovatno još uvek niže nego po drugim mestima po Evropi, konkretno u susednoj Hrvatskoj koja je članica Evropske unije, ali, neke najniže plate, pored osiguranog smeštaja i hrane iznose od osamsto pa do hiljadu evra. Međutim, kada se pogleda računica koliko vama legne novca na račun, onda to bude znatno više zbog toga što se svi hotelijeri sada trude da rade određene bonuse, stimulanse i to je zaista dobar trend - ističe Prebilović.

Kada je reč o administraciji, procedura zapošljavanja za radnike iz regiona znatno je jednostavnija nego za one koji dolaze iz udaljenijih zemalja, iako je radna dozvola obavezna u svim slučajevima.

- Važno je da se radi legalno. Ima i rada na crno, ali to nosi rizike i kazne. Preporuka je svima da idu regularnim putem - naglašava Prebilović.

Za radnike iz daljih destinacija, poput Afrike ili Azije, procedura je složenija i duža, dok je za pojedine zemlje, poput Meksika ili Argentine, u poslednje vreme postala nešto jednostavnija.

Grčka bez radnika: Plate oko 1.200 evra, ali papirologija i težak rad odbijaju sezonce

Turistička sezona u Grčkoj počela je još od Uskrsa, ali, uprkos ranom startu, hotelijeri se suočavaju sa hroničnim nedostatkom radne snage, koji iz godine u godinu postaje sve izraženiji.

"Sezonske radne snage nema dovoljno i svake godine je sve teže", kaže Ivana Stanojević, hotelijerka iz Soluna, dodajući da je problem prisutan tokom cele godine - od priprema do samog špica sezone. Kao i u ostatku regiona, najtraženiji su radnici u turizmu i ugostiteljstvu - od "housekeepinga" do konobara, recepcionara i drugog hotelskog osoblja koje čini osnovu turističke ponude.

Kada je reč o uslovima, praksa je slična kao u Crnoj Gori i Hrvatskoj - uz platu se najčešće obezbeđuju smeštaj i hrana, naročito u hotelima.

Zarade su nešto više nego u Crnoj Gori i kreću se oko 1.200 evra neto za početne pozicije, poput održavanja soba, uz mogućnost dodatnih benefita.

Ipak, ključna prepreka za radnike iz Srbije i regiona nije visina plate, već administrativne barijere. Iako je procedura zapošljavanja za radnike iz regiona komplikovana, u Grčkoj se sve više angažuje radna snaga iz daljih zemalja. Kako objašnjava Ivana Stanojević, zapošljavanje stranaca uglavnom ide preko specijalizovanih agencija koje posreduju između poslodavaca i radnika.

- Postoje specijalizovane agencije koje se bave time i koje verovatno imaju neki drugi način, možda lakši, ali zbog plata i zbog zahteva koje radnici imaju, naravno, te agencije uglavnom dovode ljude izvan. U Grčkoj su to uglavnom ljudi sa Filipina i iz Nepala - zaključila je sagovornica iz Grčke.

Plate u Srbiji do 800+ evra, stranci sve brojniji: "Nisu jeftiniji, nego dostupni"

I dok veliki broj radnika iz regiona odlazi na sezonu u Crnu Goru, Hrvatsku i Grčku, u Srbiji se ove godine beleži nešto manji odliv radne snage, pre svega zahvaljujući rastu zarada u sektoru ugostiteljstva i hotelijerstva.

"Lakše je ove godine naći radnika nego prošle, jer smo drastično podigli plate", kaže Aleksandar Vasiljević, predsednik udruženja hotelsko ugostiteljske privrede - HORES.

Ipak, sezonski odlasci nisu nestali - radnici i dalje odlaze na more već u proleće i ostaju do jeseni, dok se tokom jula i avgusta očekuje eventualni "novi talas" potražnje zbog špica sezone. Kada je reč o zaradama u Srbiji, osnovne plate u hotelijerstvu danas se kreću od oko 800 evra pa naviše, uz dodatke za noćni rad, praznike i prekovremene sate.

Uprkos tome, domaće tržište rada i dalje se suočava sa nedostatkom zaposlenih, zbog čega poslodavci sve češće angažuju strane radnike.

"Stranu radnu snagu nismo doveli jer je jeftinija - ona je skuplja, ali nam je dostupna i pouzdana", ističe on. U srpskim hotelima danas rade ljudi iz Kenije, Filipina, Nepala i Egipta, a poslodavcima je važno što mogu da računaju na njih na duži period. Proces njihovog dolaska nije komplikovan, ali može potrajati zbog administracije i udaljenosti.

"Procedura nije teška, ali se dugo čeka, jer radnici dolaze iz dalekih zemalja", objašnjava Vasiljević.

Sa druge strane, zadržavanje domaćih radnika i dalje je veliki izazov. "Koliko god da povećavamo plate, troškovi života u Beogradu rastu još brže", upozorava on.

Ipak, u hotelijerskom sektoru postoje razlozi za optimizam - početak 2026. godine pokazuje znake oporavka, iako još uvek nije dostignut nivo rekordne 2024. godine.

"Osećamo poboljšanje i nadamo se povratku na nivo 2024, koja je bila fenomenalna godina za hotelijere", zaključuje Vasiljević.