Zašto ljudi planu na drskost: Naučnice srušile mit o emocionalnoj inteligenciji

Kratak i oštar odgovor na grub mejl ili nepristojan komentar kolege najčešće ne govori ništa o karakteru ili inteligenciji, već otkriva da li je osoba tog jutra preskočila doručak, loše spavala ili upala u saobraćajni špic.

Često se pretpostavlja da način na koji neko reaguje na provokaciju otkriva stabilne osobine ličnosti: strpljivi ljudi reaguju mirno, dok oni sa "kratkim fitiljem" odmah uzvraćaju udarac. Međutim, nova naučna saznanja ruše ovu uobičajenu pretpostavku.

U napetim trenucima, to kako se osećamo u datom momentu oblikuje odgovor na grubost i drskost znatno više nego to ko smo u svakodnevnom životu.

Emocionalna inteligencija ne sprečava izlive besa

Studija, objavljena prošlog leta u časopisu "Journal of Pragmatics", otkrila je da u konfliktnim situacijama trenutno raspoloženje diktira reakciju znatno više nego stabilne osobine ličnosti, uključujući i samu emocionalnu inteligenciju.

Autorke ovog istraživanja, vanredna profesorka dr Irini Mavru i istraživačica dr Nikola Maknab sa Univerziteta Nebrija u Madridu, sprovele su detaljno istraživanje na 104 ispitanika kako bi utvrdile šta zapravo kontroliše reakcije na nepristojnost na radnom mestu.

Šta diktira reakciju na drskost: 3 ključna pitanja

Svi učesnici u studiji tečno govore španski (kao maternji) i engleski jezik. Na samom početku, ispitanici su popunili detaljan upitnik za merenje nivoa emocionalne inteligencije. Nakon toga, naučnice su ih podelile u dve grupe i pomoću namenski odabranih video-snimaka dovele u pozitivno ili negativno raspoloženje.

Na kraju, ispitanici su stavljeni pred deset realističnih scenarija na radnom mestu koji su uključivali razne oblike neljubaznosti - od direktnih kritika i sarkastičnih opaski, do suptilnijih neprijatnosti poput ignorisanja prezentacije ili izostanka zahvalnosti za poklon.

Istraživanje je bilo dizajnirano tako da pruži odgovore na tri ključna pitanja:

1. Da li emocionalna inteligencija utiče na to kako reagujemo na grubost?
2. Da li trenutno raspoloženje utiče na jezičke izbore koje pravimo?
3. Da li na nepristojnost reagujemo drugačije na maternjem u odnosu na drugi jezik?

Emocionalna inteligencija nije isto što i moral

Uobičajeno uverenje da ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom lakše izlaze na kraj sa nepristojnošću, palo je u vodu. Rezultati su iznenadili i same naučnice.

- Centralna hipoteza bila je da će osobe sa višom emocionalnom inteligencijom konstruktivnije postupati sa nepristojnošću, ali to se nije dogodilo. Nismo pronašle značajnu povezanost između ukupnih rezultata emocionalne inteligencije i načina na koji su učesnici odgovarali na provokacije - objašnjava dr Irini Mavru.

Ova studija ističe važnu razliku: emocionalna inteligencija nije isto što i moral, karakter ili poštovanje društvenih normi.

- Kada su se suočili sa grubošću, učesnici se nisu rukovodili svojom sposobnošću da obrade emocije, već ličnim moralnim kodeksima - dodaje dr Mavru.

"Neću da se spuštam na njihov nivo"

To se jasno videlo kod učesnika sa nižim rezultatima emocionalne inteligencije koji su ipak odlučili da potpuno prećute uvredu. U svojim upitnicima oni su ostavili izjave poput:

• "Bolje je ne odgovoriti nego reći nešto zbog čega ću se pokajati."
• "Ne bih želeo da se stavljam na njihov nivo i budem sarkastičan."

Drugim rečima, neko ko oseća bes, a nema alate da ga reguliše, ipak bi pre izabrao suzdržanost zbog sopstvenih etičkih vrednosti i ličnog morala.

- Iz socio-kognitivne perspektive, emocionalna inteligencija može da oblikuje način na koji ljudi interno procenjuju uvredu, ali društvene norme i lična etika preuzimaju kontrolu nad onim što ćemo zapravo izgovoriti - ističe dr Nikola Maknab.

Društvenost menja pravila igre

Iako ukupna emocionalna inteligencija nije uticala na krajnji odgovor, naučnice su otkrile da jedna posebna osobina, ipak, igra važnu ulogu - društvenost. Ova osobina usko je povezana sa samopouzdanjem u komunikaciji i asertivnošću.

- Manje društveni učesnici bili su skloniji da prećute neljubaznost, dok su društvenije osobe uglavnom reagovale odmah i asertivno - navodi u tekstu za časopis "The Conversation" dr Maknab.

S druge strane, odluka da se na uvredu ne odgovori nije uvek znak slabosti niti mirenja sa situacijom.

- To može da znači da se osoba osećala uvređeno, ali je odlučila da to ne pokaže, ili da nije želela otvoreno da izrazi svoja osećanja. Ovo otkriće dovodi u pitanje ideju da na nepristojnost uvek odgovaramo po principu "oko za oko". Umesto toga, ulogu može da igra lična procena da li uopšte vredi ulaziti u konflikt - smatra dr Mavru.

Trenutno raspoloženje je presudno

Tamo gde su osobine ličnosti zakazale u predviđanju ponašanja, trenutno emotivno stanje pokazalo se kao najjači faktor u tome kako ljudi reaguju na grubost. A rezultati su, na prvi pogled, sasvim logični:

• Osobe u negativnom raspoloženju imale su znatno više uvredljivih kontranapada.
• Osobe u pozitivnom raspoloženju pokazivale su veću toleranciju na nepristojnost.

Ipak, naučnice naglašavaju da dobro raspoloženje nosi i jedno neočekivano ponašanje.

- Iako su ljudi u lošem raspoloženju češće reagovali uvredljivo, uvredljivi odgovori onih u dobrom raspoloženju bili su direktniji, otvoreniji i oštriji. Dobro raspoloženje može da smanji brigu o društvenim očekivanjima, pa su njihovi izlivi besa, iako ređi, bili znatno oštriji. Negativno raspoloženje pokreće oprezniju obradu informacija, dok pozitivno raspoloženje vodi do opuštenijeg pridržavanja normi - kaže dr Maknab.

Jezik ne menja stepen tolerancije

Jedan od rezultata istraživanja koji je najviše iznenadio naučnice jeste odgovor na pitanje da li reagujemo drugačije na drugom jeziku.

- Očekivale smo da će učesnici biti tolerantniji prema nepristojnosti na engleskom jeziku, pod pretpostavkom da drugi jezik nosi manju emocionalnu težinu. Umesto toga, odgovori su bili zapanjujuće slični i na španskom i na engleskom - ističe dr Maknab.

Prema rečima naučnica, razlog leži u tome što ljudi primenjuju iste društvene obrasce sa maternjeg jezika, ali i u faktu da lični identitet i uverenja potpuno nadjačavaju jezičke barijere.

- Ukratko, kada se osete uvređeno, ljudi se oslanjaju na isti pragmatični alat, bez obzira na to kojim jezikom govore - ukazuje dr Mavru.

Šta ovo znači za svakodnevnu komunikaciju na poslu

Ova saznanja donose novu perspektivu na poslovne odnose, rešavanje konflikata u kancelariji i razumevanje reakcija kolega pod stresom.

- Otvorenost nije trivijalna stvar: naše raspoloženje zaista utiče na to kako komuniciramo pod stresom. Napeto jutro, loš sastanak ili lične brige čine nas sklonijim da uzvratimo udarac kolegama. Sa druge strane, dobar dan nas čini tolerantnijima - napominju naučnice.

Sam naslov njihove studije - "Kako smo naspram toga kako se osećamo" - savršeno opisuje osnovnu poruku: u napetim trenucima, trenutno osećanje važi više od samog karaktera.

- U svakodnevnom životu, to znači da naš kratak odgovor na grub mejl možda ne govori mnogo o našem karakteru, ali govori mnogo o tome da li smo preskočili ručak, loše spavali ili imali frustrirajući put do posla - zaključuju autorke studije.

Istina o toksičnim odnosima: Nauka otkriva koliko brzo telo stari zbog stresa i svađa

Zašto su najglasniji često oni koji znaju najmanje: Psihološka zamka zvana Daning-Krugerov efekat

Izgleda kao mana, ali je odraz inteligencije: 2 čudne osobine koje imaju najpametniji ljudi