Štene staro oko 14.000 godina pronađeno je očuvano u sibirskom ledu sa ostacima vunastog nosoroga u stomaku.
DNK analiza je potvrdila da su ostaci u stomaku zapravo pripadali vunastom nosorogu, a ne pećinskom lavu.
Štene staro oko 14.000 godina, koje je pronađeno savršeno očuvano u sibirskom ledu, u svom stomaku krilo je deo izumrlog vunastog nosoroga.
Ova mlada praistorijska životinja, za koju naučnici još nisu sa sigurnošću utvrdili da li je bila pas ili vuk, u stomaku je imala komad krzna i kože svog poslednjeg obroka. Analiza DNK, koju je sproveo Prirodnjački muzej u Stokholmu, potvrdila je da ostaci pripadaju vunastom nosorogu, a ne pećinskom lavu, kako se prvobitno pretpostavljalo.
Pošto je štene staro oko 14.400 godina, to znači da je pojelo jednu od poslednjih jedinki vrste koja je izumrla upravo u tom periodu. Dr Sergej Fedorov sa Severoistočnog federalnog univerziteta u Rusiji rekao je da ga je rezultat DNK analize posebno obradovao.
- Veoma sam srećan što je DNK analiza potvrdila da je reč o vunastom nosorogu. Odmah sam primetio da oblik kože izgleda neobično. Bio je pravougaonog oblika - rekao je Fedorov.
On dodaje da mu iskustvo u prepariranju životinja govori da koža nije mogla prirodno da se odvoji na takav način.
- Ako bi je otkinula druga životinja, ivice ne bi bile ovako ravne. Deluje veoma verovatno da je ovaj komad kože isečen ljudskom rukom.
Trag drevnih ljudi
Prema njegovoj pretpostavci, štene je možda pronašlo ostatke životinje koju su prethodno tranžirali ljudi.
- Možda je naišlo na otpatke koji su ostali posle obrade leša. Kada sam video taj komad kože u njegovom stomaku, bio sam zapanjen. Pomislio sam da bi to mogao biti direktan trag ljudske aktivnosti.
Pored ostataka nosoroga, u želucu životinje pronađena je i mala grančica.
Štene je iskopano 2011. godine u mestu Tumat, u ruskoj republici Saha (Jakutija). Kasnije je u neposrednoj blizini pronađeno još jedno zaleđeno štene, čiji će sadržaj želuca sada biti detaljno analiziran.
Jedinstveno otkriće iz ledenog doba
Profesor Lav Dalen, stručnjak za evolucionu genetiku iz Centra za paleogenetiku, zajedničkog projekta Univerziteta u Stokholmu i Švedskog prirodnjačkog muzeja, objasnio je kako su naučnici utvrdili poreklo ostataka.
"Imamo referentnu bazu mitohondrijalne DNK svih sisara. Uporedili smo sekvence i dobili gotovo savršeno poklapanje sa vunastim nosorogom", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ovakvo otkriće do sada nije zabeleženo.
"Ne znam ni za jednog zamrznutog predatora iz ledenog doba kod kojeg su pronađeni ovako očuvani komadi tkiva u stomaku."
On ističe da vreme nastanka nalaza dodatno povećava njegov značaj.
"Znamo da je ovo štene živelo pre oko 14.000 godina, a isto toliko vremena prošlo je od izumiranja vunastog nosoroga. Postoji mogućnost da je pojelo jednu od poslednjih jedinki ove vrste."
Kako je štene uginulo?
Profesor Dalen smatra da je životinja uginula vrlo brzo nakon poslednjeg obroka.
"Hrana u stomaku gotovo da nije svarena, što znači da je smrt nastupila ubrzo nakon što je pojelo nosoroga."
Naučnici još ne znaju da li je životinja bila pas ili vučić, ali razmatraju nekoliko mogućih scenarija.
"Ako je bilo reč o mladom vuku, možda je naišao na već uginulo mladunče nosoroga ili su odrasli vukovi prethodno ulovili mladunče. Moguće je i da ih je tokom hranjenja napala majka nosoroga i osvetila se", zaključio je profesor Dalen.
