Japanski naučnici su ofarbali krave belim prugama kako bi istražili da li pruge odbijaju muve kao na zebrama.
Eksperiment je pokazao da prugaste krave privlače do 50% manje muva u poređenju sa običnim kravama.
Japanski naučnici ofarbali su crne krave belim prugama kako bi proverili da li karakterističan izgled zebri odbija muve koje ujedaju. Rezultati su pokazali da su prugaste krave privukle oko 50 odsto manje muva, što dodatno podržava teoriju da su zebre razvile svoje pruge prvenstveno kao prirodnu zaštitu od insekata, a ne zbog kamuflaže ili regulacije telesne temperature.
Studija je sprovedena na šest krava japanske rase Japanese Black, koje su tokom eksperimenta bile izložene različitim uslovima kako bi se utvrdilo da li izgled njihovog krzna utiče na ponašanje muva.
Kako je izveden eksperiment
Istraživači su svaku kravu tokom eksperimenta izložili sva tri načina tretmana:
- krave su ofarbane belim i crnim prugama koje podsećaju na zebre;
- krave su dobile samo crne pruge, koje su bile gotovo neprimetne na tamnom krznu;
- deo životinja nije bio farban i služio je kao kontrolna grupa.
Tokom istraživanja naučnici su beležili broj muva koje sleću na telo i noge životinja, ali i njihovo ponašanje dok pokušavaju da se odbrane od insekata.
Zašto su bele pruge bile efikasne
Krave sa crno-belim prugama imale su znatno manje muva na telu nego životinje iz druge dve grupe. Pošto farbanje samo crnim prugama nije donelo isti rezultat, istraživači smatraju da efekat nema veze sa bojom ili mirisom farbe, već upravo sa vizuelnim kontrastom između crnih i belih pruga.
Jedna od teorija je da takav obrazac otežava muvama da pravilno procene brzinu i udaljenost prilikom sletanja. Insekti mogu da priđu životinji, ali imaju mnogo više problema da bezbedno slete na površinu prošaranu kontrastnim linijama.
Krave su bile mirnije
Pored brojanja muva, istraživači su pratili i koliko često životinje pokušavaju da oteraju insekte.
Kod krava sa prugama primećeno je znatno manje odbrambenih pokreta, među kojima su:
- mahanje glavom;
- pomeranje ušiju kako bi oterale insekte;
- udaranje repom po telu;
- grčenje kože radi odbacivanja muva;
- pomeranje nogu i udaranje kopitama o zemlju.
Manji broj ovih pokreta ukazuje na to da su prugaste krave bile znatno manje uznemiravane nego ostale životinje.
Da li ovo objašnjava zašto zebre imaju pruge
Rezultati dodatno podržavaju teoriju da su zebre tokom evolucije razvile karakteristične pruge kako bi smanjile broj ujeda muva koje se hrane krvlju. I ranija istraživanja pokazala su da ovakvi insekti ređe sleću na životinje ili površine sa izraženim kontrastnim prugama.
Ipak, autori studije naglašavaju da njihov eksperiment ne dokazuje konačno zbog čega su zebre evoluirale na ovaj način. Druge teorije, poput bolje regulacije telesne temperature, međusobnog prepoznavanja ili zbunjivanja predatora, i dalje nisu isključene.
Ono što je eksperiment jasno pokazao jeste da prugasti uzorak može značajno da smanji kontakt životinja sa insektima.
Može li ovo pomoći stočarima?
Muve koje ujedaju predstavljaju veliki problem u stočarstvu jer uznemiravaju životinje, ometaju ishranu i mogu da prenose različite bolesti, što utiče na zdravlje i produktivnost stoke. Naučnici smatraju da bi efekat crno-belih pruga mogao da posluži kao inspiracija za razvoj novih metoda zaštite koje bi smanjile upotrebu insekticida. Ipak, ručno farbanje krava nije praktično dugoročno rešenje, jer boja vremenom spada ili nestaje kako dlaka raste.
Pre nego što ovakav pristup postane primenljiv u stočarstvu, biće potrebna dodatna istraživanja na većem broju životinja, u različitim klimatskim uslovima i sa materijalima koji su bezbedni, dugotrajni i pogodni za kontakt sa kožom životinja.
