Vizuelni nered može da optereti mozak i poveća osećaj umora, ali neurednost nije uvek vezana za lenjost ili nehigijenu.
Psiholozi smatraju da konstantan nered često ukazuje na probleme sa održavanjem rutine i sklonost ka prokrastinaciji.
Vizuelni nered može da optereti mozak i poveća osećaj svakodnevnog umora. Ipak, ne uspevaju svi da svoju sobu održavaju urednom iz različitih razloga, a takvo ponašanje može da otkrije mnogo više nego što se na prvi pogled čini.
Dok neki ne mogu da zamisle dan bez usisavanja, slaganja garderobe ili sređivanja stvari koje su ostale razbacane po sobi, drugi se posle napornog dana vrate kući, legnu da odmore i ostave haos oko sebe. Mnogi takvu naviku povezuju sa lenjošću ili nehigijenom, ali psiholozi smatraju da je priča mnogo složenija.
Da li ste se ikada zapitali zašto pojedini ljudi nikako ne uspevaju da održe sobu urednom duže od jednog dana? Psihologija objašnjava da se iza toga često kriju poteškoće u održavanju rutine, odlaganje obaveza i sklonost ka prokrastinaciji.
Prema mišljenju stručnjaka, način na koji je nečija soba uređena može da otkrije mnogo o tome kako osoba doživljava odgovornosti i organizuje svakodnevni život.
Svakome se desi da posle napornog dana ostavi novčanik na stolu, ranac na podu ili odeću preko stolice. Međutim, većina ljudi će te stvari vratiti na mesto narednog dana. Kada nered postane svakodnevica i traje nedeljama ili mesecima, psiholozi smatraju da to može biti znak dubljih obrazaca ponašanja, poput prokrastinacije i problema sa održavanjem rutine.
Šta znači kada neko ne sređuje svoju sobu?
Kanadski psiholog Džordan Piterson smatra da je sređivanje sopstvene sobe jedan od prvih koraka ka preuzimanju lične odgovornosti. Prema njegovom mišljenju, pre nego što neko pokuša da menja svet ili rešava velike društvene probleme, trebalo bi da bude sposoban da uredi ono što mu je najbliže i što može direktno da kontroliše.
"Ako ne možete da sredite svoju sobu, kako možete da delite savete drugima? Ako želite da menjate svet, počnite od sebe. Tako razvijate svoje sposobnosti. Teško je govoriti o promeni čitavog ekonomskog sistema ako ne možete da održavate red u sopstvenoj sobi", rekao je Piterson u intervjuu za Big Think.
To, naravno, ne znači da je problem ako povremeno ostavite nešto van svog mesta. Problem nastaje kada prostor stalno izgleda haotično i kada osoba ništa ne preduzima da to promeni. Zbog toga psiholozi takvo ponašanje često povezuju sa manjkom organizacije, neodlučnošću i teškoćama u održavanju svakodnevnih navika.
Veza između nereda i odlaganja obaveza
Psiholog Džozef Ferari, profesor psihologije na Univerzitetu DePol, godinama proučava prokrastinaciju. U svojim istraživanjima povezao je gomilanje stvari i konstantan nered sa lošijim kvalitetom života i većim poteškoćama u obavljanju svakodnevnih obaveza.
"Što imate više nereda, veća je verovatnoća da ćete odlagati obaveze. To ima smisla, jer često ne znate od čega da krenete i šta prvo da bacite", objasnio je u razgovoru za New Wise.
Prema njegovim rečima, preterani vizuelni haos može biti povezan sa nižim nivoom blagostanja, ali i sa problemima u obavljanju svakodnevnih zadataka poput administrativnih obaveza, poslovnih zadataka, ličnih planova, zdravstvenih rutina ili organizacije finansija.
Osim toga, neuredan prostor može doprineti osećaju stresa, mentalnog umora, anksioznosti i otežati koncentraciju. Upravo zato psiholozi ističu da čak i male promene u okruženju i uvođenje jednostavnih navika mogu pozitivno uticati na svakodnevno funkcionisanje.
