Mlađi ljudi i muškarci češće pokazuju narcisoidne crte, a veća je verovatnoća da ih poseduju i oni koji se smatraju društveno uspešnim
Ispostavilo se da kolektivistička društva nisu manje narcisoidna od individualističkih
Novo veliko međunarodno istraživanje pokazalo je da se nivo narcisoidnih osobina značajno razlikuje od zemlje do zemlje, a rezultati su iznenadili i same naučnike. Iako se Sjedinjene Američke Države često smatraju simbolom društva koje podstiče narcizam, ispostavilo se da nisu ni blizu vrha liste.
Studiju su sproveli stručnjaci sa Univerziteta Mičigen na uzorku od više od 45.000 ispitanika iz 53 zemlje. Na osnovu odgovora učesnika procenjivani su različiti oblici narcisoidnosti, a Srbija se našla među državama sa najmanje izraženim narcisoidnim osobinama.
Nemačka na vrhu, Srbija pri dnu liste
Prema rezultatima istraživanja, najveći nivo narcisoidnih osobina zabeležen je u Nemačkoj, a iza nje slede Irak, Kina, Nepal i Južna Koreja.
Na suprotnom kraju liste nalazi se Srbija, zajedno sa Irskom, Velikom Britanijom, Holandijom i Danskom, koje su ostvarile najniže rezultate.
Sjedinjene Američke Države zauzele su 16. mesto od ukupno 53 zemlje.
- Većina dosadašnjih saznanja o narcizmu zasnivala se na istraživanjima sprovedenim u zapadnim zemljama, naročito u SAD. Zbog toga mnogi pretpostavljaju da su Amerikanci ubedljivo najnarcisoidniji, ali naši rezultati pokazuju da to nije slučaj - rekao je Vilijam Čopik, profesor psihologije ličnosti na Univerzitetu Mičigen, za magazin Bi-Bi-Si Sajens Fokus.
On je naglasio da nijedna država nije homogena i da u svakoj postoje i ljudi sa izraženim narcisoidnim osobinama i oni koji su veoma skromni.
Mlađi i muškarci češće pokazuju narcisoidne osobine
Istraživanje je pokazalo da mlađi ispitanici u proseku češće ispoljavaju narcisoidne crte, bez obzira na zemlju iz koje dolaze.
Prema rečima istraživača, to nije nužno negativno, jer je rano odraslo doba period izgradnje identiteta, osamostaljivanja i pronalaženja mesta u društvu.
Muškarci su u proseku ostvarivali više rezultate od žena, a naučnici smatraju da bi razlog mogli biti duboko ukorenjeni društveni stavovi o muškoj dominaciji.
Takođe je uočeno da osobe koje sebe smatraju društveno uspešnijim ili imaju viši društveni status češće pokazuju narcisoidne osobine.
Dva oblika narcizma i iznenađenje za naučnike
Istraživači su razlikovali dva oblika narcisoidnosti. Prvi je narcisoidno divljenje, koje podrazumeva preuveličanu sliku o sebi, potrebu za priznanjem i isticanje sopstvenih uspeha. Drugi je narcisoidno rivalstvo, koje se ogleda u sklonosti ka sukobima, omalovažavanju drugih i agresivnoj odbrani sopstvenog ega.
Najviše rezultate u narcisoidnom rivalstvu ostvarili su Nemačka, Južna Koreja, Nepal, Irak i Rumunija, dok je Srbija zauzela poslednje mesto, odnosno imala najniži nivo ovog oblika narcizma.
Jedan od najzanimljivijih zaključaka studije jeste da kolektivistička društva nisu pokazala manje narcizma od individualističkih, kako se ranije pretpostavljalo. Naprotiv, u proseku su češće ispoljavala narcisoidno divljenje.
Autori su primetili i da stanovnici bogatijih država u proseku imaju izraženije narcisoidne osobine, što bi moglo biti povezano sa većim naglaskom na ličnim dostignućima, uspehu i samopromociji.
Na kraju zaključuju da narcizam nije osobina karakteristična za jednu naciju ili kulturu, već da se javlja širom sveta, iako se njegovi oblici i intenzitet razlikuju od zemlje do zemlje.
(Blic/nova)
