Oprečne teorije uključuju značajne tragove čovečjih i životinjskih aktivnosti
Ova otkrića menjaju razumevanje međusobnih interakcija praistorijskih ljudi i megafaune
Više od 1.500 ogromnih podzemnih tunela, dugih stotinama metara, ne može se objasniti ni ljudskom aktivnošću ni poznatim geološkim procesima. Sada naučnici sve uverenije tvrde da su ih iskopala izumrla praistorijska bića - i to veća nego što većina ljudi može da zamisli.
Ovi masivni podzemni prolazi, od kojih neki dostižu dužinu veću od 600 metara i visinu oko 1,8 metara, otkriveni su uglavnom u brazilskoj saveznoj državi Južni Rio Grande, ali i na području Argentine. Do sada je zabeleženo više od 1.500 takvih struktura.
Prvi ih je sistematski dokumentovao profesor geologije Hajnrih Frank, koji je odmah primetio da dimenzije i oblik tunela ne odgovaraju ni rudarskim zahvatima ni prirodnim pećinama, piše "Indy100".
Zašto tvorci tunela nisu ni ljudi ni priroda
S obzirom na razmere ovih struktura, naučnici su vrlo brzo isključili mogućnost da su ih izgradili ljudi. Još je manje verovatno da su nastali delovanjem prirodnih procesa poput erozije.
Ključni dokaz leži u detaljima: tuneli imaju kružni ili eliptični presek, granaju se, uzdižu i spuštaju, a njihovi zidovi prekriveni su velikim, paralelnim tragovima nalik ogrebotinama.
- Ne postoji geološki proces na svetu koji proizvodi duge tunele sa kružnim ili eliptičnim presekom, koji se granaju, uzdižu i spuštaju, sa tragovima kandži na zidovima - rekao je Frank za "Discover".
Dodao je i da je tokom karijere istražio desetine pećina anorganskog porekla, u kojima je uvek bilo jasno da životinje nisu imale nikakvu ulogu u njihovom nastanku.
Ko je onda kopao ove tunele
Odgovor nudi naučna studija iz 2018. godine objavljena u časopisu "Science Advances". Prema toj analizi, najverovatniji graditelji ovih tunela bili su džinovski izumrli kopneni lenjivci.
Reč je o megafauni koja je nastanjivala Južnu Ameriku tokom pleistocenske epohe, pre otprilike 8.000 do 10.000 godina.
Džinovski lenjivci veličine slona
Rodovi poput Megaterijuma bili su biljojedi impresivne veličine - uporedivi sa slonovima. Uz masivno telo imali su izuzetno snažne prednje udove i ogromne kandže, idealne za kopanje.
Naučnici veruju da su upravo te fizičke karakteristike omogućile stvaranje tolikih podzemnih sistema. Neki tuneli toliko su dugi i razgranati da se pretpostavlja kako su nastajali kroz više generacija i služili kao trajna skloništa.
Tragovi susreta ljudi i lenjivaca
Istraživanje iz 2018. donelo je još jedno važno otkriće - fosilizovane otiske stopala ljudi i džinovskih lenjivaca na istim lokacijama. Očuvani su u drevnim jezerskim koritima i pokazuju intrigantne obrasce kretanja.
Prema naučnicima, ljudski otisci često prate tragove lenjivaca u obrascu koji podseća na prikradanje, dok se kretanje lenjivaca tumači kao odbrambeno.
- Moguće je da je ponašanje bilo hiperaktivno, ali ljudske interakcije s lenjivcima verovatno se bolje tumače u kontekstu prikradanja i/ili lova - navode autori studije.
Dodaju i da su lenjivci bili izuzetno opasan plen.
- Lenjivci su bili zastrašujući plen. Njihove snažne ruke i oštre kandže davale su im smrtonosan doseg i jasnu prednost u bliskim susretima.
Podzemna skloništa kao odbrana od ljudi
Upravo ta opasna interakcija s ranim ljudima dodatno jača teoriju da su džinovski lenjivci gradili tunele kao oblik zaštite - skloništa u koja su se mogli povući pred pretnjama, uključujući ljudski lov.
Ovakve strukture, poznate kao paleo-jazbine, lako se mogu zameniti za rudarska okna ili prirodne pećine. Njihovo prepoznavanje zahteva kombinaciju:
- geološkog mapiranja
- biološke interpretacije
- analize fosilnih tragova
Kako se broj otkrivenih paleo-jazbina u Južnoj Americi povećava, naučnici nastoje da razumeju njihovu ekološku ulogu i uticaj na tadašnju sredinu.
Šta ovi tuneli menjaju u našem razumevanju prošlosti
Nova otkrića sve više dovode u pitanje dosadašnje predstave o kraju ledenog doba. Tuneli koje su ostavili džinovski lenjivci pružaju redak uvid u njihovo ponašanje, prilagođavanje sredini i složene odnose s ljudima.
Istraživanja se nastavljaju, a ključno pitanje ostaje otvoreno: koliko se još ovakvih tunela krije ispod tla Južne Amerike? Svako novo otkriće približava naučnike potpunijem razumevanju fascinantnih stvorenja koja su nekada vladala kontinentom.
(Klik.hr)
