5 dokaza da neko NIJE INTELIGENTAN iako je ubeđen da je popio svu pamet ovog sveta: Ovakvo ponašanje u trenu razotkrije niži IQ

U psihologiji, ovaj fenomen naziva se Daning-Krugerov efekat, koji opisuje ljude koji nisu u stanju da realno procene sopstvena ograničenja, kada je reč o inteligenciji.

Ponašanja koja odaju razliku između samoprocene i realnosti jesu sledeća.

Svoje mišljenje se predstavlja kao činjenica

Pokazatelj da neko precenjuje svoju inteligenciju je kada stalno meša mišljenja sa činjenicama. Predstavljaju svoja uverenja i pretpostavke kao da su nepobitne činjenice, najčešće bez ikakvih dokaza. Ne osećaju potrebu da proveravaju istinitost svojih tvrdnji.

Čak i kada im se saopšte informacije, reaguju tako što umanjuju njihov značaj ili pokušavaju da okrenu razgovor na drugu temu. U njihovom svetu, biti u pravu je važnije od pružanja tačnih informacija. Ubeđeni su da ako u nešto veruju, to jednostavno mora da bude istina i niko ih ne može ubediti u suprotno.

Inteligenciju sa druge strane odaje ovakvo ponašanje.

Nisu radoznali

Inteligentne ljude karakteriše radoznalost i stalna želja za učenjem. Postavljaju stalno pitanja, istražuju nepoznate ideje i pokazuju interesovanje za različite poglede na svet.Kada je nekome stalo samo do toga da ga drugi vide kao pametnog, obično prestaje da uči i razvija se. Ostaje tako zarobljen u svom balonu poznatih informacija i pretpostavki i ne oseća potrebu da dublje istražuje ili preispituje sopstvene stavove. To se ispoljava u svakodnevnoj komunikaciji.

Razgovori sa takvim ljudima često idu u krug jer im cilj nije da nauče nešto novo, već samo da potvrde ono što misle da već znaju. Ne mogu sa lakoćom da se smisleno uključe u razgovor.

Više pričaju nego što slušaju

Osoba koja misli da je inteligentnija nego što jeste često pokušava da dominira razgovorom, bez obzira koja tema je u toku. Prekidaju, završavaju tuđe rečenice i usmeravaju svaku diskusiju ka sebi. Veruju da će, ako većinu vremena baš oni govore, ostaviti utisak autoriteta i kontrole, čak i ako je ono što kažu potpuno besmisleno. Veoma su loši slušaoci.

Njihovi odgovori mogu da deluju kao da nisu povezani sa temom razgovora, a ponekad reaguju na nešto što uopšte druga strana nije ni rekla. Nije nužno da ne obraćaju pažnju, nego su fokusirani isključivo na svoje misli i ono što planiraju da izgovore sledeće.

Ismevaju druge

Kada ljudi koji sebe smatraju superiornima vide nekoga kako prvi put pokušava nešto novo, reaguju podsmehom. Jasno se osećaju iritiranim tuđim pokušajima i nesigurnostima, i za to krive one koje doživljavaju kao lake mete. Instinktivno ih omalovažavaju ili odbacuju kao nebitne.

To jeprodužetak njihovog sopstvenog nedostatka radoznalosti. Eksperimentisanje vide kao nešto smešno i izbegavaju svaku situaciju u kojoj bi mogli delovati neiskusno čak i ako je to proces učenja.

Zauzimaju odbrambeni stav i previše burno reaguju

Više im je stalo do zaštite sopstvenog ega i reputacije nego do razumevanja druge osobe i rešavanja neslaganja. Svaku kritiku vide kao napada na sebe i jedino što im je važno jeste da se istaknu u diskusiji. Njihov ton zato postaje oštar, govore impulsivno i glasno, ne mareći mnogo za tačnost svojih izjava. Kada se toliko uznemire, emocije ih prevladavaju i počinju da razmišljaju iracionalno. Ne podnose pritisak, teško im je da kontrolišu svoje emocije dovoljno dugo da bi drugoj osobi dali šansu da govori, piše Index hr.