Položaj i forma linija ukazuju na promišljen i strukturiran obrazac
Analize sugerišu na simboličku ili možda i ritualnu dimenziju
Crvene linije - njih 11 - naslikane pre oko 17.100 godina na zidu jedne pećine u Velsu smatraju se najstarijim poznatim primerom pećinske umetnosti u Velikoj Britaniji, ali i u severozapadnoj Evropi.
Profesor Vilijam Solas i stručnjak za praistoriju Anri Brel otkrili su crvene oznake na zidovima pećine Bejkon Hol na poluostrvu Gauer na jugu Velsa. Odmah su ih prepoznali kao prvu paleolitsku umetnost u Britaniji. Međutim, 1928. godine drugi istraživači su odbacili ovo tumačenje. Smatrali su da su ti tragovi samo prirodni tragovi crvenog oksida. Slučaj je zatvoren. Skoro ceo vek niko nije pokušavao da reši ovu dilemu.
Studija objavljena u junu ove godine u časopisu "Quaternary", koju je vodio arheolog Džordž H. Neš sa Univerziteta u Koimbri i Univerziteta u Liverpulu, zajedno sa svojim koautorima, ponovo otvara ovu raspravu. I daje za pravo prvobitnim pronalazačima. Prema datiranju uran-torijum metodom, koje je sprovedeno na krečnjačkoj kori koja prekriva pigmente, ovih 11 linija naslikano je pre oko 17.100 godina. Iako nisu konačni, rezultati snažno ukazuju na ljudsko i praistorijsko poreklo.
Boja od hematita i gline, crtano prstima
Između 2022. i 2024, međunarodni tim je sproveo nekoliko ekspedicija u pećini. Podelili su se u dve grupe:
- Jedna da analizira crveni pigment
- Druga da datira slojeve stena koji ga prekrivaju
U pećini, istraživači su fotografisali tragove u visokoj rezoluciji i obradili ih koristeći D-Stretch algoritmom, koji pojačava boje. Zatim su prikupili mikroskopske uzorke, koji su analizirani u laboratoriji koristeći ATR-FTIR i mikro-Raman spektroskopiju. Ove tehnike su otkrile boju sastavljenu od hematita, prirodnog oksida gvožđa, pomešanog sa ostacima gline. Hematit najverovatnije potiče sa dna pećine.
Poboljšane digitalne slike pokazuju tačke i prskanja boje, što ukazuje na rad prstima. Tih 11 linija je postavljeno horizontalno, u pravilnim razmacima. Prema studiji, to odaje "namerni i strukturirani obrazac". Uran-torijumsko datiranje, primenjeno na belu kalcitnu koru koja je prirodno prekrila pigmente, daje minimalnu starost od 17.100 godina za uzorak iz 2023. Drugi uzorci iz 2024. pokazuju noviju koru, nataloženu tokom poslednjih milenijuma, verovatno usled oticanja vode niz zid. Istraživači napominju da se ovo datiranje još zasniva na jednoj analizi i pozivaju na oprez.
Sistem komunikacije pre nego umetničko delo
Ovi rezultati menjaju razumevanje paleolitskog naseljavanja regiona. U to vreme, područje oko Bristolske prevlake bilo je plodna visoravan, još u procesu odmrzavanja posle ledenog doba. Pejzaž bez drveća bio je dom mamutima, bizonima, konjima, losovima i irvasima, životinjama koje su mogle privući lovce-sakupljače, koji su mogli da se sklone u stotinama pećina na poluostrvu Gauer.
Neš ističe da je sama ideja umetnosti možda anahrona. Prema njegovim rečima, ovi tragovi mogli bi da predstavljaju sistem komunikacije, na primer oznake za brojanje, čije nam značenje potpuno izmiče. Ne može da se isključi ni ritualna motivacija. Položaj tragova u dubokoj i mračnoj komori pećine ukazuje na simboličku dimenziju.
"Sama tama mogla je da bude sastavni deo ritualnog iskustva", navodi Neš.
Potrebna su nova datiranja kako bi se ove zaključci dodatno potvrdili.
Do ove studije, najstarija poznata pećinska umetnost u Britaniji bio je urezani prikaz irvasa u pećini Kethol, manje od pet kilometara od Bejkon Hola, za koji je utvrđeno da je star oko 14.500 godina. Sam Neš ga je otkrio 2012. godine. Pećina Bejkon Hol sada je pod zaštitom organizacije "Nešnal trast".
(science-et-vie.com)
